Superklasiko - Utakmica za koju ne važe pravila!

Kako smo i rekli u jednom od prošlih brojeva, Argentinci su prvenstvo podelili na dve grupe, po 14 timova, po četiri najbolja idu u plej of, ali našli su kompromisno rešenje, jer kako odigrati prvenstvo bez velikih derbija?

Naime, pošto timovi igraju samo sa ekipama iz svoje grupe, odnosno tako bi trebalo, federacija koja valjda predstavlja verovatno najnedosledniku i jednu od najkorumpiranijih fudbalskih organizacija na svetu je uvela i posebno kolo u kome se sastaju timovi iz različiti grupa.

Cilj jasan, kako rekosmo spakovali su narednog vikenda derbije, a nama ostaje da uživamo u duelima koji su mnogo više od terena. 

Naravno prednjači "Superklasiko", Argentinci će reći da je sudar Boke i Rivera najveća utakmica na svetu i oko toga se možemo svakako raspravljati. Kada je strast u pitanju, verovatno je tako. Nije najstariji, čak je daleko od Old Firma, niti ova dva kluba imaju najviše trofeja na svetu, ali teže je biti prvak u Argentini, nego recimo u Škotskoj, ili Grčkoj, ili svuga gde postoji dualitet klubova.

Trenuti rezultat je 89:84 za "Italijane", odnosno klub koji je nastao kao ideja lokalne italijanske zajednice, pa su navijači i dana poznati kao "Xeniezes", odnosno Đenovljani, mada one najvatrenije, huligane poznajete pod imenom "Doce", odnosno "12".

River je u početku imao više novca, finansirale su ga argentinska buržoazija, odnosno bankari i veliki industrijalci u prvoj polovini prošlog veka. Onaj nadimak "Milioneri" potiče iz tridesetih, kada su jednostavno u želji za dominacijom pokupovali najbolje fudbalere u Argentini i okolnim zemljama. Sa novcem, River je emigrirao iz siromašnih delova grada tokom ekonomske depresije pre Drugog Svetskog rata, preselili su se u Njunjez. 

Ali, pomenuti nadimak je za medije, njih u Boji nazivaju "Gallinas" odnosno "Pilići" jer im pripisuju kukavičluk na terenu i van njega. Naravno, to nije ostalo bez odgovora, River za navijače Boke ima nadimak "svinje", pa često žuto-plavo prase dominira na tribini River Plate na "Superklasiko", a ponekad iz nazivaju "Bosterosi" odnosno "Đubretari".

Legendarni Anhel Labrunja, jedan od one čuvene Riverove La Maquine i čovek koji je dao 16 golova najvećem rivalu je na "Bombonjeru" izlazio zapušenog nosa. 

Ali, sirotinjska prošlost Boke je upravo to, na kraju krajeva njihovi raniji predsednici Alberto Armando ili Maurisio Makri su bili među najbogatijim Argentincima, a ovaj drugo je posle predsedničke fotelje kluba, dograbio i onu najvažniju, državnu.

Rivalstvo nema veze ni sa rezultatom, niti formom, nasilje je normalizovano, zbog njih je Kopa Libertadores promenio pravila jer se igra samo jedna utakmica u finalu, pre nekoliko godina bilo je mučno gledati scene nasilja. Kada neko igra za oba tima svi ga mrze, jedni zbog prošlosti, drugi ga posmatraju kao izdajnika. Neke utakmice su mitske,Jednom se igralo narandžastom loptom, navijači Boke su zasuli teren papirom, kako bi sprečili slavlje Rivera i počasni krug na "Bombonjeri" posle trofeja, nije bilo načina da se očisti, to je čuveni "narandžasti derbi". Poznata je i sahrana kada je River u prošloj deceniji ispao, a rivali im se rugali.

Ali, to je bilo kratkog daha, od rada, u poslednjih deset godina River je osvojila, pazite sada, dva Kopa Libertadores, dve titule prvaka, tri kupa, dva Superkupa Argentine, tri Superkupa Južne Amerike i jednu Kopa Sudamerikanu. Jedino im nedostaje svetska titula u ovom periodu, ostali su na onoj jednoj iz 1986. Izgubili su prošle godine i još jedno finale Kopa Libertadores, ali svejedno, od kada je Galjardo seo na klupu, ovo je veličanstvena priča. Za to vreme Boka je bila četiri puta prvak Argentine, osvojila tri kupa, ali u međunarodnim takmičenjima ostala praznih šaka i čak izgubila i to posle prekida od Rivera. Oni su smanjili razliku u domaćim titulama, River ima sada tri više, ali žuto-plavi su i dalje uspešniji van Argentine, šest puta su bili prvaci Južne Amerike, a imaju i tri svetske titule. Njihove boje su boje jednog švedskog broda koji je uplovio u luku u trenutku kada su stvarali klub. River, kako rekosmo nije bio bogat kada su osnovani, pa je to uslovilo boju dresova, bela posteljina je bila jeftina, a stavljena je crvena traka, kako bi se razlikovali od drugih. 

Naravno, oba tima ove sezone imaju velike ambicije, Boka je čak bila favorit za titulu, ali su treći, malo su se stabilizovali nakon lošeg starta, dok je River u svojoj grupi na deobi prvog mesta. 

Igraće se na "Monumentalu" gde Boka nije dobila pet godina. 

River će se kao i obično uzdati u svoje napadače, supertalentovanog Alvareza koga je Siti kupio i ostavio na pozajmici, Matija Suareza, Brajana Romera. "Milioneri" su najefikasniji tim u obe grupe, a nije ni čudo. Od "La Makine" uvek se imali velike golgetere, pomenimo u poslednjih par decenija Krespa, Salasa, Falkaoa, Saviolu, na kraju se i David Trezege vratio u domovinu da se priključi toj lozi rasnih golgetera koja vodi korene još od Di Stefana koji je pre odlaska u Kolumbiju, pa u Evropu, igrao četiri sezone za River Platu. 

Doduše, River je ispustio Batistutu posle sezone, ali on je samo godinu proveo u Boki koja ga je prodala Fiorentini. 

Boka je uvek imala bolje vezne igrače, počev od onog najboljeg u istoriji igre, Dijega Maradone, preko Rikelmea, ranije Ratina koji je doduše više bio "ubica" nego "maestro". Ali, pre drugog svetskog rata Ernesto Lazati je vodio Boku do deset titula prvaka, Sunea koji je sedamdesetih učestvovao u velikim uspesima kluba.

Nezahvalno je prognozirati, River je po nama favorit, ne samo zbog publike, čini se da su u boljoj formi, teško primaju golove, uigraniji su, plus Boka ima par povređenih igrača…