Svet staje - Prvi “El Klasiko” u sezoni!

Prvi "El Klasiko" ove sezone neće biti odlučujući, obično ovako rano u sezoni nijedan nije, ali svakako da bi mogao da nagovesti pravac u kome će ići sezona.

Mi ne odustajeno od procene da su samo dva kandidata za titulu, odnosno da Atletiko neće biti konkurentan iako je mnogo uložio. Rezultati "Jorgandžija" na startu su nam dali za pravo i mada su se sada oporavili teško je verovati da će i pored pobede u "Madrilenju" biti u stanju da vrše pritisak na vodeči tandem.

Ćabi Alonso kreće u svoj prvi "El Klasiko" sa čelne pozicije, dva boda prednosti, suočiće se sa četiri poraza u tri takmičenja (prvenstvu, Superkupu u Džedi i španskom kupu) koje mu je u nasleđe ostavio Karlo Anćeloti. Ali u prošloj sezoni sve je krenulo loše za najtrofejnijeg trenera u istoriji "Los Blankosa", pa se na to ne treba vraćati. U tim duelima protiv Flika je Real delovao kao razbijena vojska, a Kurtoa ili Lunjin kao na streljani. Alonso je samo jednom osetio tu promaju u punoj meri u "Madrilenju" kada su primili pet golova. Bilo je još propusta, ali je individualnu kvalitet, pre svega bombardera Mbapea uspevao to da pokrije. Drugim rečima iako su i dalje daleko od ideala igre baskijskog trenera u ovom tranzicionom periodu pobeđuju.

Alonso je u Murinjovom periodu do odlaska u Bajern vodio velike bitke protiv Barselone. Kao igrač u "El Klasiku" pamti onaj poraz od 5:0 na startu Murinjove ere, fudbaler ga je opisao kao najteži dan u karijeri. Ukupno je igrao 30 puta protiv Barse u raznoraznim takmičenjima, ima čak 15 poraza, ali opet pričamo da je delio vreme sa sigurno najjačom Blaugranom u istoriji.

Barselona je u ovom veku češće nego ranije pobeđivala Real Madrid. Recimo da se svi sećaju one pobede od 6:2 iz 2009.

Ipak, ako se vratimo ranije u istoriju, malo se zna o trijumfima iz prošlog veka. Recimo onaj iz 1974. kada su sa pet golova pokorili "Bernabeu". To je čuveni meč, za Barsu verovatno do trijumfa nad Sampdorijom i prve Krojfove titule prvaka Evrope kao trenera (i jedine).

I pomenuti "Manotaco" u februaru pomenute godine potpisao je Krojf. Prethodnog leta on je stigao zajedno sa trenerom Mihelsom kao šampion Evrope (tukli su Ajaks u Beogradu) u Juventus. To je prvi Krojfov duel sa Realom, obeležio ga je golom i sa dve asistencije. Strelci su još bili Asensi, Huan Karlos i "Ćolo" Sotil. Real je tada bio u teškoj situaciji, naime, oni su bili bliži zoni ispadanja nego lideru Barsi koja je bila neporažena, a njen jedini pratilac Saragosa. Još četiri kola pre tog poraza Bernabeu je smenio Migela Munjoza koji je na klupi trajao bezmalo 15 godina, čuvar klupe je bio Molovni koji je praktično bio prelazno rešenje pre dolaska našeg Miljana Miljanića u leto 1974. Iz tima iz 1966. koji je osvojio tada poslednju titulu prvaka Evrope ostali su samo Velaskez, Zoko i Amansio koji je i srušio Partizan u Briselu. Mlađani Santiljana je tada sedeo na klupi Reala, debitovao u "El Klasiku" na poluvremenu kada je Barselona već vodila sa 2:0. Mihels i Krojf su vratili posle 14 godina krunu na "Kamp Nou". Ona je osvojena matematički pet kola pre kraja, prolećni "El Klasiko" je završen bez golova. Treba reći da se na neki način Real osvetio u finalu kupa pobedom od 4:0, ali u Barsi nije bilo Krojfa jer je po pravilima federacije strancima bilo zabranjeno da igraju u ovom takmičenju koji je nosio ime diktatora Franka. Ali je i Real bio bez strašnog Necera.

Sledeće sezone Barsa će izgubiti krunu, ali i meč u Madridu sa 1:0, tada je već i Neskens bio u timu, Mihels će otići i vratiti se. U narednom prvenstvu 1976. ponovo pobeda u Madridu. poslednja Krojfova. On će se vratiti kao trener 1988. posle dva poraza početkom devedesetih prekinuti dominaciju "Belih" ali i čekati do maja 1994. da slavi u prvenstvu u Madridu. GIljermo Amor, njegov verni vojnik mu je podario tu pobedu, i poslednju titulu. Sledeće godine će izgubiti u Madridu 5:0, i mada je na proleće slavio golom Rafinog strica, Migela Anhela Nadala bio je tek četvrti. I naredne godine, svoje poslednje, pobediće Real kod kuće golovima Meha Kodra i izvesnog Luisa Figa i to je bio kraj.

Naravno, ovo je istorija, bilo je svetlih i onih manje blistavih trenutaka.

Barsi se ne daju velike šanse za vikend u Madridu. Naime, oni su bez Levandovskog, sa verovatno rovitim Rafinjom, Jamal bi trebalo da igra. Paradoksalno, ako je verovati katalonskim medijima, Ćabi Alonso vidi Lamina kao svoju najveću šansu. On želi da optereti taj bok jer najveća zvezda svetskog fudbala nema igru u dva pravca. Naravno ovakve izveštaje uvek treba uzeti sa dozom rezerve možda je ovo način da mediji u severnoj pokrajini motivišu Lamina Jamala. Alonso neće moći da računa na Hujsena, ali nije baš to tako veliki problem.

Ovo je inače kolo derbija, Atletiko iz Madrida gostuje Betisu, Viljareal igra protiv Valensije, lokalnog ili regionalnog rivala. U prvih sedam, čak tri šest timova igraju između sebe...

Bilbao dugo nema pobedu stiže im nezgodni Hetafe koji je minimalno, što je tradicija, izgubio od Reala. Espanol i Elće, ekipe koje zaista lete ove sezone i bez problema če, ako je suditi po startu ostati u ligi igraju na "Pratu". Selta koja je bez pobede, ima sedam remija u devet mečeva gostuje Osasuni na "El Sadaru". Možda bi Majorka koja deluje malo bolje u poslednje vreme mogla na "Son Mošu" da savlada slabi Levante...