Tajna veza Juventusa i Intera - od Ćeveninija do Kvadrada

Derbi Italije veoma je specifičan rivalitet između Juventusa i Intera koji ne počiva na regionalnoj ili gradskoj osnovi (mada su i Torino i Milan najveći gradovi na severu Italije), već zbog sve veće netrpeljivosti dve ekipe na terenu koja je počela još tokom 60-ih godina prošlog veka. Ipak, to nije sprečilo mnoge igrače (njih čak 30), kao ni trenere da svoje profesionalne obaveze izvršavaju u oba kluba.
Ovo je priča o tome.

Prvi koji se odlučio da pređe put Milano - Torino bio je član Intera Luiđi Ćevenini još daleke 1927. godine, dok je nedugo zatim u suprotnom pravcu krenuo Luiđi Alemandi koji je posle nastupa u Juventusu ostavio dubok trag u Interu koji se tada nazivao Ambrozijana. Kao ”bomba” odjeknuo je potez legendarnog Đuzepea Meace da posle 13 godina nastupanja za “neroazure” za koje je postigao 239 golova u 348 nastupa promeni klub i pojača upravo Juventus 1940. godine. Meaca je u ratnoj sezoni 1942-43 postigao 10 golova na 27 nastupa, ali je legendarni fudbaler zauvek ostao sinonim za Inter koji svoj stadion u milanskom naselju San Siru i dalje zovu po njemu. Milanskom klubu doneo je tri titule prvaka Italije i Kup Italije, a u Inter se vratio posle odsluženja vojnog roka 1946. godine.

Ovakvim potezom je nešto kasnije veliku pažnju privukao golman Velikog Intera Đulijano Sarti koji je posle pet sezona u plavo-crnom dresu i dve titule prvaka Evrope i sveta odlučio da 1968. godine pojača Juventus u kojem je odigrao jednu sezonu. Italija i dalje pamti ono što se dogodilo 1976. godine. Naime, tog leta desila se velika razmena koja je uzburkala čitavo Apeninsko poluostrvo. Legenda Intera Roberto Bonisenja postao je novi član Juventusa, dok je u Inter otišao Pjetro Anastazi. Sa svoje 33 godine, Bonisenja je osvojio prvi internacionalni trofej za Juventus UEFA Kup 1977. godine, a postigao je i dva gola u trijumfu “bjankonera” nad svojim bivšim klubom 2:0 u januaru iste godine. Sa druge strane, Inter se nije mnogo usrećio jer Anastazi nije ostavio značajan trag u klubu iako je bio pet godina mlađi, osvojio je samo kup Italije.

Klubove vezuje i legendarni Mišel Platini. Naime, Francuz je 1977. godine potpisao predugovor sa Interom kada se činilo da će zvezda Sent Etjena postati novi član kluba iz Milana. Ali, to se nije dogodilo jer je Serija A blokirala plate stranim igračima u tom trenutku. Kada su se “granice” otvorile 1982. godine, Inter je odustao od Platinija koji je potpisao za Juventus gde je osvojio i tri uzastopne Zlatne lopte.

Sredinom 80-ih godina 20. veka, dresove su zamenili Marko Tardeli i Alesandro Altobeli, za oba kluba nastupali su i Aldo Serena, Roberto Bađo i Kristijan Vijeri posle igara u Juventusu, kao i Toto Skilaći, Anđelo Peruci i Edgar Davids koji nisu ostavili dubok trag u Milanu. Trampa o kojoj su mnogi u Italiji govorili dogodila se 2004. godine kada je Fabio Kanavaro postao novi član Juventusa, dok je u Inter poslat rezervni golman Fabio Karini. Suvišno je i upoređivati dve karijere…

Događaj koji je dodao ulje na vatru rivalstva između Juventusa i Intera bio je Kalčopoli 2006. godine kada je torinska “stara dama” bila kažnjena izbacivanjem u Seriju B. Ubrzo je postalo jasno da je svoju ulogu u svemu tome imao i Inter, ali su “neroazuri” iskoristili momenat kako bi doveli dvojicu internacionalaca Juventusa. Bili su to Zlatan Ibrahimović i Patrik Vieira koji su osvojili tri titule prvaka Italije i dva Superkupa sa Interom.

U protekloj deceniji, nekoliko igrača je direktno menjalo klubove bez ikakvih pritisaka. Pamte se prelasci Lusija i Ernaneša iz Intera u Juventus 2012. i 2015. godine, kao i onaj Kvadva Asamoe iz 2019. Arturo Vidal je tri godine proveo u Juveu pre nego što je otišao iz Italije, da bi se 2020. godine vratio na Apenine i zaigrao za Inter. Interesantan je slučaj Leonarda Bonućija koji je stasao u omladinskoj školi Intera, nastupao jednu sezonu za Milan i postao legenda Juventusa

Poslednji u nizu direktnih prelazaka jesta onaj Huana Kvadrada proteklog leta kada Juventus nije želeo da produži ugovor sa reprezentativcem Kolumbije.

Ni treneri nisu bili izuzetak, naročito oni najuspešniji.

Tokom 115 godina duge istorije rivalstva, mnogi treneri vodili su i Juventus i Inter. Prvi je bio Mađar Jožef Viola koji je obavljao ulogu trenera-igrača u Juventusu između 1924. i 1928. godine, pre nego što je prešao u Inter gde je vodio ekipu naredne dve godine. Tada se vratio u Juventus.

Isti put, sa mnogo više uspeha, prešao je legendarni Đovani Trapatoni, čovek koji i dalje drži rekord po broju utakmica kao trener u Derbiju Italije (46). Interesantno, nije propustio nijedan od 1976. do 1994. godine. Legendarni Trap napravio je veliki Juventus koji je osvojio sve što se moglo osvojiti za deset godina (1976-1986), a postao je i prvi trener sa titulom prvaka Italije na klupama i Juventusa i Intera. Na klupi “neroazura” proveo je pet godina (uzeo i UEFA Kup) pre nego što se 1991. vratio u Juve koji je vodio sve do 1994. godine.

Stopama Trapatonija pošao je Antonio Konte. Stručnjak rođen u Lećeu najveći je deo svoje igračke karijere proveo u Juventusu gde je stekao status legende. Priliku da vodi Juve kao trener dobio je 2011. godine kada odmah pravi velike uspehe i vraća trofeje u Torino. Tri godine kasnije, preuzeo je reprezentaciju Italije posle čega postaje trener Čelsija. U Italiju se vraća 2019. godine i to u Inter nakon što su pregovori sa Juventusom navodno propali. Konte je titulu prvaka Italije doneo i Interu, što je do sada pošlo za rukom jedino još Trapatoniju.

Nisu oni bili jedini koji su vodili oba kluba Derbija D’Italije. Tu su još i Đovani Ferari (prvak Italije sa oba kluba kao igrač), Karlo Karkano, Aldo Olivieri, Džesi Karver, Eriberto Erera, Rino Markezi, Marčelo Lipi, Alberto Zakeroni i Klaudio Ranijeri.

Bogatu tradiciju derbija klubovi će nastaviti već u nedelju od 20.45 kada će Juventus dočekati Inter u okviru 13. kola italijanske Serije A. Biće to okršaj dve najbolje plasirane ekipe u ovom trenutku, “neroazuri” su na čelu sa 31 bodom, dok Juventus ima dva manje. Timovi Maksa Alegrija i Simonea Inzagija nalaze se u fantastičnoj formi, domaćin je vezao pet pobeda, a gosti iz Lombardije šest, pa će u Torino barem jedan od tih nizova biti prekinut.