Tako je govorio "trener svih trenera"...

Tužna vest danas je stigla iz Hrvatske, Miroslav Ćiro Blažević preminuo je u 88. godini posle duge i teške bolesti.

Popularni "trener svih trenera" jedan je od najuspešnijih stručnjaka u svojoj zemlji, a svakako da je najveći uspeh bilo treće mesto na Mundijalu 1998. u Francuskoj. 

Osim što je bio odličan trener, ujedno je bio izuzetno harizmatična ličnost, poznata i po svojim čuvenim izjavama. 

U jednom od svojih poslednjih intervjua, poručio je da će na nebu da izjednači za anđele.

"Moja je molba da ne žalite za mnom, meni su dani odbrojani, a na nebu đavoli vode protiv anđela 3:1, a ja dolazim i sredićemo đavole, j****mo im mater".

Prisetimo se i nekih čuvenih iz davnih dana, o fudbalu, životu, ženama, ali i novinarima sa kojima je imao "šarolike" odnose.

"Nema ništa bolje od novinarskog posla. Imaš vlast, piješ ljudima krv na slamku i još te plaćaju za to".

"Majka je želela da budem sveštenik. Poslušam je i odem u manastir. Tamo sam sreo prelepu sestru, Aurora se zvala. Kad sam je spazio, sunce ti je**m, hašimaga (asocijacija za muški polni organ) je istog momenta skočio gledajući pod svodove manastira. Kažem sebi, Ćiro, ovo nije posao za tebe, svaki dan moraš da pariš oči, a ne smeš da j…. Pobegao sam iz manastira." 

"Potentni muškarci moraju da šaraju sa strane. To im je jedna vrsta treninga za utakmicu sa ženom. Da li ima goreg posla nego j….. svoju ženu i brojati tuđ novac? Jedite svaki dan pasulj, pa da vidimo hoće li vam dosaditi."

"Zašto žene ne komentarišu utakmice? Ne mogu fudbaleri toliko brzo da trče koliko mogu žene brzo da pričaju".

Tu je i čuvena andegdota sa Mundijala u Francuskoj. Jedan od novinara pokušao je tokom konferencije da izvuče neku senzaciju pred meč Hrvatske i Argentine, pa je upitao Ćiru da li bi menjao Šukera za Batistutu, na šta mu je ovaj odgovorio:

"Ni Zvone Boban, ni ja ne bi dali Šukera za deset Batistuta!"

A kada je smeh već počeo da se prostire salom, pogledao je u Bobana i u svom stilu dodao: "J**o te Batistuta…"  

Blažević je često hvalio i našu reprezentaciju pod palicom Dragana Stojkovića Piksija. 

"Čim je Piksi uzeo vašu reprezentaciju, znao sam da će to biti druga muzika. Vi Srbi imate koncentrat talenta, znate da igrate fudbal, trebalo je samo da vam dođe lider. Imali ste sreće, dobili ste Piksija! Hvala Bogu rezultati su vidljivi. Piksi je faca! Rođeni lider! Ako trener nema te kvalitete, on ne može da povede vojsku. Vidim da je euforija kod vas, ako je, zaslužili ste. Sada možete sa mnogo optimizma očekivati Svetsko prvenstvo u Kataru. Piksi je garancija za uspeh. Zna Ćiro šta govori. Drago mi je zbog njega. Kao sin mi je, dobri smo prijatelji. Lepe uspomene me vežu za Piksija, nikada se nismo svađali. Veliki je sportista, a bio je plemeniti fudbaler. Sada je takav kao trener".

I za kraj, tu je i pomalo morbidna priča o tome da se pre tri godine pojavila njegova umrlica, koju je imao priliku da pročita, a autoru je poručio...

"Zahvalan sam mu, ko god je to napisao. Ja sam živ, a on napravio umrlicu i ja je čitam. Nema puno ljudi tu privilegiju. Napiši da sam mu zahvalan".