Tamo gde je sve počelo...

Nekako je logično da veću pažnju u Nemačkoj zauzimaju zbivanja u minhenskom Bajernu. Obično je bilo monotono gledati njihovo uzdizanje tokom sezona, a zatim lagano uzimanje šampionskog pehara bez da ih „dirne“. Međutim, sada prolaze kroz brojne turbulencije i krize, što rezultatske, što unutrašnje.

Ipak, let's talk about Majnc, tim koji je poprilično iznenađenje ovosezonskog izdanja Bundeslige. Za razliku od Bajerna, ekipa danas stručnjaka Boa Svensona je ono pozitivnije. Sa nekoliko zanimljivih imena poput Ludovika Ažorka kojeg znamo iz Strazbura, probila su se lica poput Markusa Ingvartsena, Karima Onisiva koji igra sezonu života imajući u vidu jačinu takmičenja. Imao je i bolje brojke, ali u Austriji...  Kako bismo pronašli poslednji poraz Majnca morali bismo da zađemo na početak februara, tačnije 4. dan tog meseca. Tada ih je savladao Union Berlin. Od tog momenta imaju četiri pobede i pet remija.

Shodno tome, uz Bajer Leverkuzen, možda i tim koji bi Bajern najviše želeo da izbegne u ovom trenutku. Tomas Tuhel je imao tu sreću da se u prve četiri utakmice po povratku u Bundesligu sastane sa bivšim klubovima, ali Majnc je za njega nešto posebno. Odatle je sve počelo... Bio je to početak sezone 2009/10 kada je Norvežanin Jorn Andersen razrešen dužnosti, a perspektivni Tomas Tuhel stigao na njegovo mesto iz U19 ekipe.  Uticaj je bio momentalan i posle nekoliko remija, u goste na bivši Bruhvegstadion stiže niko drugi do Bajerna iz Minhena. Tuhel je održao fudbalski čas Luju van Galu i golovima Andreasa Ivanšica i Arstida Bansa slavio sa 2:1 za nezaboravno avgustovsko popodne za navijače Majnca. Mnogo je simbolike vezano za tu sezonu Majnca. Promovisan je momak po imenu Andre Širle, a u timu je bio sadašnji trener ove ekipe, gorepomenuti Bo Svenson.  Kampanju su završili u gornjem delu tabele sa 12 pobeda i 11 remija, a sledeću započinju sa sedam vezanih pobeda od čega se tu ubraja novi trijumf nad Bajernom, ovog puta u Minhenu. Završavaju peti i tu je već jasno da je reč o ozbiljnom taktičaru, psihologu i trenerskom majstoru.

Naredne dve sezone nisu bile jednako uspešne kao prethodne. Dva 13. mesta, odlazak brojnih igrača poput Širlea koji je žario i palio. Bilo je tu obaveza i u Evropi u trećoj sezoni, što je uzelo danak... U petoj, finalnoj godini rada u Majncu, Tuhel je ponovo uspeo da dovede ekipu do kvalifikacija za Ligu Evrope i promoviše neka nova iemna poput Šinđija Okazakija koji je te godine upisao 15 golova, a tu je i njegov „večni pratilac“ Erik Maksim Čupo Moting koji je dodao 10. Zanimljivo, njih dvojica su se posle sretali i u Pari Sen Žermenu, a i sada u Bajernu.

Tuhelova poslednja sezona bila je 2013/14 nakon čega je otišao u Borusiju Dortmund. Klub je vodio na 182 utakmice, pobedio je u 72 navrata i stekao status jednog od najboljih nemačkih trenera u stroji koja nadolazi. To se ispostavilo kao tačnim.

Stoga, tamo gde je njegovo ime zacementirano kao „trenerska legenda“, Tuhel dolazi s lepim emocijama. Isto bi trebalo da oseća i suprotna strana.