Tijago Mota – italijanska glazura posle katalonske škole!

Još kad je kao dečak na poklon dobio loptu od oca, Tijago Mota je prepoznao njenu vrednost. Od tog trenutka započela je neraskidiva veza između jednog od najperspektivnijih trenera današnjice i mnogima omiljene igračke u detinjstvu.

I dok je njegovim vršnjacima ona služila za zabavu, učenje prvih fudbalskih koraka i usavršavanje najfinijih poteza koje će samo oni najuporniji moći da naplate, Mota je kroz sazrevanje na drugi način poimao značaj lopte.

Za Motu lopta predstavlja najveću vrednost, što je i naziv teze kojom je stekao trenersku licencu i uplovio u vode posla za koji je još u fudbalskoj karijeri bio predodređen.

Stigavši kao tinejdžer iz rodnog Sao Paola u Barselonu, Mota je dodatno upoznao presudan značaj lopte. Upravo su lopta i njeno posedovanje postali uporište ličnog i kolektivnog razumevanja fudbalske igre u Barseloni, što je filozofija uz koju je Mota stasao u formativnom periodu.

Ako mislite da je to bilo presudno za oblikovanje jednog od najpoželjnijih trenera na predstojećoj fudbalskoj pijaci, grdno se varate. Rođeni Brazilac jeste vaspitavan katalonski, ali mu je glazura italijanska.

Sve je počelo kada je nakon prosečne sezone u madridskom Atletiku dobio poziv iz Đenove koju je u sezoni 2008/09 vodio sadašnji trener Atalante Đan Pjero Gasperini.

Tu će naučiti da lopta sama po sebi nije dovoljna i da bi suviše uprošćeno bilo svesti tako čarobnu fudbalsku igru na posed. Mota je kod Gasperinija naučio šta znači prostor i njegovo osvajanje.

Tu je izašao iz fudbalske zone komfora, rušeći barijere i prakse kojih se do tada držao. Jednogodišnji boravak u Đenovi i rad sa beskompromisnim Gasperinijem (Boško Janković će svedočiti da bi pojedini fudbaleri zaplakali na nešto oštriji ton ili manje ljubazne reči trenera) stvorili su nekog drugog Motu.

Barsin đak je kroz godinu dana saradanje sa temperamentinim trenerom postao neki novi Mota, otkrivajući nešto drugačije horizonte ne bi li pronašao mesto pod fudbalskim suncem.

Specifična uloga u fazi napada i mogućnost da sve češće izlazi na protivničku polovinu, načinila je od Mote jednog od poželjnijih fudbalera u letnjem prelaznom roku 2009. godine.

Takav stil igre omogućio mu je izuzetno efikasnu sezonu koja ga je preporučila šampionskoj generaciji Intera na čelu sa trenerom Žozeom Murinjom. Kod Portugalca će naučiti da razlikuje lepo od korisnog.

EPA-EFE/SERENA CAMPANINI

„Murinjo ne traži lepotu, već neprijatelja. Ako ga nema, stvorićemo ga“, prisećao se Mota perioda izuzetno plodne saradnje sa Murinjom koja će biti kruna njegovog boravka u italijanskom fudbalu.

Da će postati trener prelomio je u Francuskoj tokom sedmogodišnjeg boravka u PSŽ-u gde će presudan uticaj dobiti od Lorana Blana i Karla Anćelotija. Upravo će od njih naučiti koncept centralnosti koje će, da ne zvučimo preskromno, dovesti do savršenstva u minulih godinu i po dana u Bolonji.

„Ja golmana računam kao jednog od sedmorice fudbalera na sredini terena. Za mene je napadač prvi defanzivac, a golman prvi napadač“, iznenadio je Mota mnoge ljubitelje fudbala te 2018. godine u intervjuu koji je dao Gazeti delo Sport, objašnjavajući zašto pridaje ogroman značaj zgusnutoj sredini terena.

Bilo je to u vreme kada je zakoračio u drugu polovinu četvrte decenije života preuzeviši omladinski tim PSŽ-a, mesec dana pošto je početkom maja najavio kraj fudbalske karijere.

Upravo će na bazi specifične uloge golmana i napadača izgraditi sistem igre koji mu je omogućio da sa Bolonjom izbori istorijski plasman u Ligu šampiona.

Za Motu napad počinje od golmana, omogućavajući timu brojčanu superiornost u ogranizaciji igre u odnosu na protivnika. Uključujući golmana u fazu napadu, Motina taktika se bazira na zbunjivanju protivnika čiji igrači ostaju u dilemi da li da krenu ka protivničnom golu ili markiraju nekog od slobodnih rivala.

Mota ni na „devetku“ ne gleda na konvencionalan način. Kao što je golmanu data nešto ofanzivnija uloga, tako se i napadač spušta van kaznenog prostora kako bi omogućio bočnim igračima da napadnu prostor.

Tijagove trenerske inovacije, koje zahvaljujući uspesima sa Bolonjom nailaze na oduševljenje, pre samo nekoliko godina bile su ismejane kada je Mota u spomenutom intervjuu Gazeti govorio o formaciji 2-7-2.

Skeptici su dobili vetar u leđa kada je smenjen nakon dvomesečnog boravka u Đenovi, a izboren opstanak sa Specijom donekle je prošao ispod radara italijanske javnosti.

Priliku da „nevernim Tomama“ pokaže da greše dobio je u septembru 2022. godine, stigavši na stadion „Renato Dal’Ara“ umesto pokojnog Siniše Mihajlovića, koji je nekoliko meseci pred smrt dobio otkaz u Bolonji.

Mota je u relativno kratkom periodu od Bolonje napravio respektabilan tim, a njegova trenerska filozofija je u Ređo-Emiliji naišla na plodno tle.

I baš u mesecima kada su navijači Bolonje oplakivali preranu Mihajlovićevu smrt, Motin tim je iz kola u kolo postajao sve bolji. Deveto mesto na kraju prošle sezone bilo je najbolji rezultat tima još od 2012. godine kada su završili na istoj poziciji predvođeni odlazećim trenerom Milana Stefanom Piolijem.

Ova sezone načinjen je korak napred pošto će Bolonja prvi put od sezone 1980/81 završiti među najboljih pet klubova u Italiji.

Interesantna inovacvija u odnosu na prethodnu sezonu bio je odlazak klasičnog golgetera Marka Arnautovića na pozajmicu u Inter, čime se Mota svesno odrekao „devetke“ ne bi li veću ulogu u timu pružio Jozui Zirkzeu.

Nekadašnji omladinac Bajerna iz Minhena igra najbolju sezonu u karijeri. Pretprošla u Andrerlehtu bila mu je statistički izvanredna, ali reflektori fudbalske pozornice mnogo su jači na Čizmi.

Zirkze igra u centalnom delu najisturenijeg trojca koje kao osigurač pokriva izuzetni Remo Frojler, koji je na pozajmici do kraja sezone iz Notingem Foresta.

Budući da igru baziraju na presingu i brzom povratku lopte u posed nakon gubitka, kao i podređenosti celog tima kolektivnom, ne čudi što je Motina Bolonja tim koji je uz Inter i Juventus primio najmanje golova.

Od svega pet poraza u ligi jedino su krajem godine od Udinezea primili neverovatnih tri gola, što se s obzirom na partije dva tima više može posmatrati iz ugla incidenta nego kao zabrinjavajući faktor.

To im je omogućilo da dva kola pre kraja sezone računaju na siguran plasman u Ligu šampiona i povratak u UEFA takmičenja nakon više od 20 godina. Već više od dva meseca ne znaju za poraz, a prvi od dva poslednja izazova do kraja sezone imaće u ponedeljak od 20:45 kada će u derbiju 37. kola dočekati Juventus.

„Stara dama“ stiže u Bolonju nakon što je u sredu uveče pobedila Atalantu u finalu Kupa Italije i stigla do prvog trofeja nakon tri godine pauze.

Dva kluba dočekuju derbi na stadionu „Renato Dal’Ara“ sa istim brojem bodova kao sigurni predstavnici Italije u Ligi šampiona. Osim Bolonje i Juventusa, milanski velikani će biti deo elite, a čeka se ko će zauzeti peto mesto.

Trenutno najbliža ovoj poziciji je Atalanta koja će u subotu od 18 sati gostovati u Lećeu, šest dana posle pobede u derbiju protiv Rome kojom je pobegla „Vučici“ na tri boda viška.

Posle duela u Lećeu očekuje je meč protiv Torina u poslednjem kolu, kojem će prethoditi finale Lige Evrope protiv Bajera iz Leverkuzena u Dablinu. Meč planiran za naredni četvrtak pomno će pratiti Roma i Lacio, jer u slučaju pobede Atalante otvorilo bi se još jedno mesto za italijanskog predstavnika u Ligi šampiona.

Roma će sa bodom više od Lacija u nedelju od 20:45 dočekati Đenovu, dok će „Nebeskoplavi“ istog dana od 18 sati gostovati Interu, a u poslednjem kolu idu u Sasuolo.

Predstojeće kolo počeće u petak od 20:45 kada će Fiorentina dočekati Napoli. Dan kasnije u istom terminu Torino će ugostiti ekipu Milana, a nedeljni program obeležiće dva para u duelima za opstanak: Sasuolo-Kaljari i Udineze-Empoli.