Tonali - Možete li da zamislite kombinaciju Pirla i Gatuza?

Kada je Sandro Tonali prvi put otišao na San Siro, Milan se spremao da osvoji poslednju titulu prvaka Evrope i osveti se Liverpulu 2007. u Atini za onaj bolni poraz u Istanbulu. Njegov otac Đandomeniko je odrastao na južnoj tribini "San Sira" bodreći "Rosonere". Često je putovao sa navijačima na stranu pa je jasno Milan rano ušao pod kožu mladog igrača.

Ovaj fudbaler ima četiri tetovaže, svog psa Marga, bakin rođendan, broj sa kojim je debitovao za Brešu i pehar šampiona Italije koji je osvojio sa Milanom, prvi "skudeto" kluba još od 2011.

Navijači Njukasla se šale da ima mesta za još jedan trofej, titulu šampiona PL i eventualno Ligu šampiona. Snovi ništa ne koštaju, a dolazak Sandra Tonalija na sever Engleske će ih učiniti nešto realnijim. Dok ovo budete čitali, Sandro Tonali će biti igrač "Sveaka". Zarađivaće 7.5 miliona evra, tri puta više od onoga što ima u Milanu, a italijanski klub će inkasirati oko 80 miliona sa bonusima. Italijani vrte glavom, bogatiji im odvode mlade, a oni najzagriženiji upiru prstom u igrača.

Jer, on je po dolasku iz Breše rekao da želi da ostavi dubok trag u klubu, a eto otišao je sa prvim zovom novca. Samo, lako je prebrojavati novac u tuđem džepu, ovo je bila prilika koju momak iz Breše nije mogao da odbije.

Sandro Tonali je rođen u blizini Milana, put ga je kroz jednu od brojnih fudbalskih škola odveo u Pjaćencu, ali su "Vukovi" odlučili da skrešu troškove, jedan od bivših trenera je Tonalija odveo u Brešu.

Kao mlad je debitovao za prvi tim, mnogo prostora, par sjajnih pasova, golčina iz slobodnog udarca je rodila poređenje, "novi Pirlo". Jer, "Mocart" je iz Breše, igrao je za "Rondinele", likom Sandro podseća na Andreu Pirla.

Ali, kada bolje razmislite nije isti tip igrača. I Sandro to zna, njemu uzor nije genijalni vezista već jedan mnogo prozaičniji lik, Đenaro Gatuzo. Jednostavno, iako Tonali na prvi pogled ne deluje kao tip igrača poput Gatuza, pozicija na kojoj igra, posvećenost, duel igra, čini ga bližim popularnom "Lavežu" nego maestru Pirlu. Naravno, ima odstupanja, Gatuzo verovatno ni u PES-u ne može da promeni stranu kao Tonali i ostavi Rafu Leaoa u poziciji "jedan na jedan" sa užasnutim bekom, Rino ne može da stvori ni za tri sezone šansi kao Tonali i na to Njukasl računa.

On nosi "osmicu", baš zbog Gatuza i kada je potpisao za Milan, zvao je legendu kluba koji mu je dao blagoslov da uzme broj, ali i da se prema njemu odnosi kao prema porodičnoj srebrnini. Ne zbog Gatuza već samog Milana.

Ipak, za Tonalija ništa nije bilo dobro prve sezone. Malo je igrao, teško se prilagođavao, "San Siro" nije "Rigamonti", pritisak je mnogo veći. Momak je imao problem sa prilagođavanjem, ne samo na terenu već i sa odgovonošću koju nosi sam klub. Navijači nemaju strpljenja, mediji su bukvalno nemilosrdni, ne žele da vam daju vreme.

Najviše mu je pomogao Stefano Pioli, ali i Maldini, sa čijim je sinovima, Kristijanom i Danijelom Tonali igrao u fudbalskoj školi "Lombardija Uno". Sećate se kada je Paolo Maldini završio karijeru, da nije otputovao sa timom nazad već je ostao da gleda klince na jednom turniru u Toskani. E pa u tom timu je bio i Sandro Tonali zajedno sa godinu dana mlađim Danijeleom Maldinije.

"Mister" Pioli je pričao svakodnevno sa Tonalijem, ohrabrivao ga, dao mu šansu da sazri. Na pitanje da li je pomišljao da ode i da proba u nekom manjem klubu, Sandro je odgovorio odrično.

"Nikada, možda i bih da nisam Milanista. Jer, moj otac, stričevi, rođaci, braća, drugovi svi navijaju za Milan, ja sam bio nada i odustajanje bi posmatrali kao izdaju", objasnio je novinarima.

Druge sezone je bilo mnogo bolje, uspeo je da se nametne i u timu uz Franka Kesija bude jedan od bitnih ljudi u osvajanju titule.

Danas smatra da mu je pomogla korona.

"Bilo mi je lakše, tribine su delom bile zatvorene, manje je prostora za kritiku, a čuješ i povike ohrabrenja. Nekako mi je bilo lakše da prebrodim krizu kada je stadion poluprazan. Za mene je to bila prednost da se uhodam i prilagodim", iskren je Tonali.

Njegova pozicija?

U Njukaslu smatraju da će rasteretiti Bruna Gimaraeša, pokretljiv je, odličan u presingu, može da pokriva više pozicija u veznom redu, a omogućiće Tripijeu dosta prostora na desnoj strani. Uz to, naglom promenom strane nakon pasa može da bude faktor "x" u insistiranju Edija Haua na igri po bokovima.

Nije tajna da je Inter želeo Barelu iz Intera, ali nisu uspeli. Analitičari smatraju da je s obzirom na stil igre i to što traže partnera sjajnom Brazilcu, Tonali na kraju bolje rešenje, ima bolje defanzivne karakteristike od kolege iz reprezentacije.

Mnogi se boje da mu engleski fudbal ne odgovara, ali ti su zavedeni pričom o "novom Pirlu". Jer, su kupili "hajp" od medija. Tonali je jak u duelu, insistira na kontaktu, spreman je da rizikuje dugom loptom, a taktički je veoma disciplinovan. Njegovi trener iz mlađih kategorija kažu da ga je upravo to taktičko prilagođavanje i osećaj za prostor dovelo na ovaj nivo, nikako fudbalska tehnika koja je solidna i ništa više od toga, ako pamtimo velike italijanske plejmejkere. Ako nema Gatuzovu čvrstinu, možda ga valja uporediti sa Demetriom Albertinijem koga su nazivali "metronom".

I pored zaklinjanja Milanu, Tonali ide, razlog je novac i jača liga.

Zanimljivo prvi dres koji je imao nije bio ni Gatuzov, ni italijanski, nosio je "osmicu" ali Lampardovu. Čelsi je to možda mogao da iskoristi kao adut u pregovorima, ali oni traže drugi tip igrača.

Tonali će imati vremena da se adaptira, ne treba očekivati čuda, ali generalno, "Svrake" su kupile odličnog igrača.