Torino - Između želja i mogućnosti…

Teško je danas poverovati da je Torino nekada značio mnogo više u italijanskom fudbalu. Klub je danas na marginama, čini se da se to odnosi na čitav naš vek. Navijači su protiv Urbana Kaira nekadašnjeg pomoćnika Silvija Berluskonija koji je izgradio svoje medijsko carstvo. Punih 20 godina je na čelu "Bikova", obećavao je velike stvari, ali Toro nikada nije uspeo da se izdigne iznad prosečnosti.

Kada kažemo da je Torino veliki klub ne mislimo samo na eru "Grande Torina" verovatno najvećeg evropskog tima tog vremena koji je završio u olupini aviona, u ruševinama na brdu Superga. Taj moćni tim je posle Drugog Svetskog Rata osvojio četiri titule u nizu. Navijači "Bikova" će vam reći da je to stvorilo veliki Juventus, da bi stvari u "Derbiju dela Mole" bile drugačije i da se klub nikada nije oporavio od užasne tragedije.

Ali, to nisu poslednje velike godine Torina, oni su tamo negde krajem šezdesetih osvojili dva kupa Italije, drugi 1971. protiv moćnog Riverinog Milana na "Marasiju". Generacija iz 1976. dobila je bitku protiv Juventusa u prvenstvu, to je jedina titula koju živi navijači pamte. Legendarni Luiđi Radiče je pobedio Trapatonija u velikoj trci kada je Toro šest kola pre kraja preuzeo čelo i zadržao ga u finišu. Da su bolji od komšija pokazali su u oba meča te sezone, pobedivši Juve koji se revanširao sledeće godine. Torino je završio kao drugi, remi protiv Lacija u Rimu bez golova bio je ključ. Da su dobili tu utakmicu, bili bi šampioni, jer su slavili u poslednje tri, kao i "Zebre". Drugo mesto i naredne sezone, deoba sa Vićencom (tada su se Veneti zvali Lanerosi) iza Juventusa bila je labudova pesma. Torino će na izdisaju te decenije, 1980. ostati bez Radićea, ali i krenuti u nestvarnu seriju poraza u finalima Kupa Italije. Roma ih je tukla na Olimpiku na penale. Naredne godine isti finalisti i promenjen format, dva meča, dva puta po 1:1 i pobeda "Vučice" na penale. Legendarni Brazilac Falkao je golom sa bele tačke doneo trofej. To je prva godina u kojoj je dozvoljen povratak stranaca u Seriju A, Torino je u leto 1980. Holanđanina Van de Korputa. Nije im pomoglo da ne izgube i treći put, eliminisali su Juventus, ali ih je Inter na kraju sprečio da se domognu trofeja. Negde sredinom te decenije stiže odlični Brazilac Žunior, taj tim je redovno bio u top četiri ekipe, 1988. kada je Radiće ponovo bio na klupi stižu do novog finala kupa, gube ga od Vujketa Boškova i Sampdorije. Ispadaju krajem osamdesetih, odmah se vraćaju na klupi je obožavani Mondoniko, njegov tim je bio baš moćan. Enco Šifo, Brazilac Kazagrande od koga je učio i tada klinac Bobo Vijeri, pa španski reprezentativac Rafa Vaskez, kasniji rekordni transfer Milana, Lentini, nisu osvojili trofej. Naime, te sezone je Torino bio treći u Seriji A, ubedljivo najjačoj ligi na svetu i stigao do finala Kupa UEFA. Izbacili su Real, u finalu nisu imali sreće protiv Ajaksa. Pisali smo pre nekoliko godina o tom dvomeču i očajnom Mondoniku koji diže stolicu kraj klupe dok njegov tim pogađa treći put okvir gola u finišu.

Konačno, naredne godine stiže trofej, kup, u nekoj uvrnutoj pravdi tuku Romu, prvi meč dobijaju na "Dele Alpiju" sa 3:0, u revanšu su Rimljanima svirana tri penala, 5:2 za "Vučicu" zbog golova u gostima Torino osvaja kup. Trofej tada i nikada više...

Par godina sredina, a onda Serija B, o ovom veku nećemo ni pričati. Dovoljno je reći da su od 1995. do danas pobedili Juventus dva puta u prvenstvu. Torino je klub koji je 13 puta igrao finale kupa, samo su Roma i veliki timovi severa imali više mečeva za trofej. Ali, "Bikovi" su zajedno sa Romom, posle Milana koji je poražen u 10 finala, najviše puta izgubili bitku u završnici, osam poraza! Samo, sada bi potpisali da igraju uopšte finale, no to je daleko. Jedna od retkih svetlih tačaka u novoj razočaravajućoj sezoni je kup, iznenadili su Romu i sada će probati protiv Intera da naprave čudo. Navijači su bojkotovali meč za vikend protiv Lećea (ipak su pobedili 1:0) nedavno im je Komo spakovao šest komada, najavljivali su kao i svake sezone borbu za Evropu, biće srećni ako se ne budu znojili u poslednjim kolima oko opstanka.

Ove nedelje su na programu dva od četiri meča četvrtfinala. Atraktivniji od duela Intera i Torina je sudar Atalante i Juventusa u Bergamu, oba tima su u plej-ofu Lige šampiona. Juve je često u kupu bio nerešiva enigma za Gasperinija u poslednjih deset godina, videćemo da li će njegov naslednik Paladino (nekadašnji igrač Juventusa) biti bolje sreće...