Totenhem - Trofej i otkaz?

Za Totenhem ovo će biti meč istine. Ili bolje rečeno mesec istine. Naime, klub ima šansu da se eventualno domogne finala LE i pojuri prvi trofej od 2008. godine i prvu evropsku krunu od sredine osamdesetih.

A opet, i da suša bude prekinuta, menadžer Postekoglu će verovatno napustiti severni London.

Australijski Grk je čitavu stvar nazvao histerijom, podsetio da treneri ne traju dugo na klupi "Pevaca", ali i kroz redove rekao da je napravio bolji posao nego prethodnici.

Njegove reči da je radio stvari na način "na koji se ovde radi" su protumačene kao podsećanje na Murinja i Kontea. Njihov stil je bio u direktnoj suprotnosti sa mantrom kluba da se mora igrati napadački i lepo, što je Totenhem surovo platio recimo devedesetih kada je skliznuo i iza najvećeg rivala, Arsenala, ali i, što navijače posebno boli, Čelsija.

No da se vratimo u sadašnjost. Dvadesetak poraza u PL ove sezone su neprihvatljivi, iako ima i objektivnih razloga, poput zaista neverovatnog broja povreda. Ali, da davljenici, odnosno timovi koji su ušli prošlog leta iz Čempionšipa nisu ovako loši, Totenhem bi se borio da preživi. U odnosu na Poketinovo doba, ali i prošlu godinu kada su bili peti, to je neprihvatljivo.

Postekoglu to zna, ali on gleda ka mečevima sa Bodom i eventualnom finalu u Bilbaou. Poketino nije osvajao trofeje, ali je klub redovno bio u vrhu, Argentinac danas tvrdi da je u modernom fudbalu važnije igrati Ligu šampiona nego osvajati trofeje u kupovima.

Sa stanovišta među navijačima omraženog Danijela Livija to je tačno. Godinama je klub planirao svoje budžete upravo uz pretpostavku igranja u eliti. Napravljen je novi stadion, najlepši u Engleskoj bez dileme, napravljen održivi model poslovanja. Ali, postoji i naličje te priče, iako se Totenhem navodi kao uspešan u finansijskom smislu.

Oni su uspeli istina da i sam svoj dom, planiranjem i održavanje 30-tak događaja van fudbala u godini (pomenimo recimo NFL) da popune rupu, ali je kresanje troškova usledilo onde gde navijači ne praštaju.

Plate fudbalera odlučuju plasman u ligi, ma kako to zvučalo uvrnuto. Jer, praksa je pokazala da eventualno pametnim kupovinama možete da završite mesto ili dva iznad platežne moći, ali nepogrešivo, to je fudbalska ekonomija PL, ove stvari su u uzročno posledičnoj vezi. Koliko plaćate fudbalere, takav će vam u većini slučajeva biti plasman na tabeli.

A Totenhem je ispao iz top šest engleskog fudbala po tome. Ovo naravno nije opravdanje za to da se bude 16. na tabeli, ali peto mesto iz prošle sezone je odličan rezultat, iako to malo ko priznaje Postekogluu. Njegov najveći problem je uloženi novac u transfere prošlog leta. Kompanija koja kontroliše klub ENIC (sa tribina ćete na svakoj utakmici čuti uvrede na račun Livija i pomenute korporacije koja je vlasnik Totenhema) je uložila u Solankea, Arčija Greja, Bergvala, Odoberta oko 150 miliona evra. Ono što je zabolelo "račundžije" u upravi (čitaj Livija) je što nije bilo nekog Herija Kejna da se zatvori transsfer budžet. Prodaje Lo Selsa, Skipa, Rodona i Emersona Rojala nisu ni četvrtina sume koja je uložena u pojačanja.

Totenhem nije Čelsi, ENIC ne želi da upucava novac u klub, recimo, oni jesu dodali 30 miliona tokom zime, ali to je ništa, doveden je golman Kinskiiz praške Slavije, pod pritiskom, jer je bilo mnogo povreda. Postekoglu je tokom zime izbegavao da kritikuje klub zbog izostanka pojačanja, kada je na treninzima imao jedva 15 profesionalnih igrača. Ispali su iz oba nacionalna kupa za desetak dana, u ligi se survali na ponižavajuće pozicije i praktično je menadžera održala samo LE.

Niko nije očekivao da će posle 1:1 proći Ajntraht u Nemačkoj, dobili su, a Ange se narugao novinarima:

"Moraćete još malo da me trpite", poručio im je Postekoglu.

Za razliku od većeg broja utakmica u sezoni, tim se dobro branio, što malo hrabri navijače, i ukazuje da je pronađen "plan B", makar za jedno veče. To se najviše zamera menadžeru, predvidljivost pristupa.

Livi će, veruje se, i da Totenhem osvoji LE, povući giljotinu i dovesti novog trenera. Priča se o Iraoli iz Bornmauta koji garantuje nastavak pravca, napadačku igru. Kandidat je i menadžer Fulama Marko Silva, ali u klubu ima pristalica Skota Parketa. On je bivši igrač, ljubimac navijača, no, ono što radi sa Barnlijem, povratak u PL defanzivom je u suprotnosti sa pomenutim principima "Pevaca" odnosno klupskog filozofijom.

Da li može da se povuče paralela sa Junajtedom.

Ugovor su produžili Ten Hagu nakon osvojenog FA kupa, onda su ga smenili, tokom sezone. Zato je bolje, po Liviju povući crtu i krenuti u novi projekat. Samo, ako se već tako posmatra, nismo sigurni da su "Đavoli" koji takođe vide LE kao spas sezone profitirali od smene Holanđanina.

Često se navodi princip druge sezone u radu Postekoglua, mada se ni tu ne može izvući pouzdan zaključak, po nama je uzorak mali.

Australijanac je u drugoj godini sa Australijom uzeo prvi put Azijski kup, sa Marinosima prvu titulu u Džej ligi u 15 godina, sa Seltikom triplu krunu u domaćem fudbalu. Jasno vam je, Totenhem je neuporediv.

Sve u svemu, klub menja trenere, Livi ostaje. Iako je sinonim za štednju i tvrdo pregovaranje, verovatno ne znate da je najplaćeniji direktor u PL. Uz to, bonusi koje dobija su astronomski, pet miliona evra mu je uplaćeno samo kada je završen stadion.

On bi, kako se priča, da vrati Poketina, Argentinac je raspoložen, ali tek od leta 2026. kada se završi američki Mundijal na kome će predvoditi domaću selekciju.

Ali, ostaje sledeća sezona. Pre toga, klub se nada da bi mogao da stigne do Bilbaoa, da protiv domaćina ili Junajteda u finalu konačno osvoji trofej. Poslednje evropsko finale bilo je ono u LŠ protiv Liverpula, sa Poketinom su često gubili završne utakmice. Samo, o tome ćemo ako prođu Bodo, tim o kome smo pisali. Nekadašnje ribarsko selo sa severne strane Arktičkog kruga ima sopstvene snove. Nisu bez razloga u polufinalu, dug je bio put, na neki način je počeo porazom u avgustu u Beogradu u kvalifikacijama za Ligu šampiona.