Treća baraž trauma je tu, da li Gatuzo ima leka?

Kao „Riblja čorba“ bez Bore, „Parni valjak“ bez Akija... E takav vam je Mundijal bez Italije. Spektakularan je, gledljiv je, draž je tu, ali ona aroma koju samo pasionirani ljubitelji fudbala osećaju ipak nedostaje...

Zamislite vi stariji da vam je neko tokom Svetskog prvenstva u Brazilu 2014. godine rekao da legendarne plave dresove, koje smo svi sa nestrpljenjem čekali da vidimo u mundijalskom sjaju, nećemo gledati na naredna dva šampionata sveta u Rusiji i Kataru, a da nije sigurno da ćemo ih videti i na Mundijalu 2026. Tada bi to sigurno delovalo kao „smak sveta“, kao nešto što ne može da se desi, ali desilo se.

Italijani se nisu kvalifikovali na poslednja dva Svetska prvenstva, a nisu ni na naredno direktno preko kvalifikacija i igraće baraž. U polufinalu u četvrtak od 20.45 sati dočekuju Severnu Irsku u Bergamu, a ako pobede igraće finale protiv Velsa ili Bosne i Hercegovine u gostima u utorak.

Deluje na prvi pogled da su ozbiljni favoriti, ali sama reč „baraž“ u Italiji izaziva ozbiljne traume. Sa traumama se mora suočiti pre ili kasnije i na „azure“ je sad došao red.

A kako su uopšte došli do te traume...

Đan Pjero Ventura je kao selektor, kog javnost baš i nije dobro prihvatila, poveo Italiju u kampanju za Mundijal u Rusiji 2018. godine.

U grupi sa Španijom, Albanijom, Izraelom, Severnom Makedonijom i Lihtenštajnom se nije moglo do prvog mesta, Španci su bili prejaki sa 28 bodova, pa su Italijani sa 23 boda morali u baraž.

Tadašnji baraž igrao se u formi dvomeča, Italija je za rivala dobila neugodnu Švedsku, ali niko nije sumnjao u njen odlazak u Rusiju.

Ipak, Šveđani su 10. novembra u Solni pobedili sa 1:0, golom Johansona, i tako stekli prednost pred revanš na “San Siru, koji se igrao tri dana kasnije. Italija nije uspela da postigne pogodak u Milanu, bilo je 0:0, Švedska je otišla na Mundijal, a zemlja koja je četiri puta bila prvak sveta je ostala u potpunom šoku.

Ventura nije odmah podneo ostavku nakon debakla, ali je nakon pritiska javnosti njegov odlazak bio neminovan. Stigao je Roberto Manćini i doneo potpunu renesansu, pošto je Italija pod njegovim vođstvom 2021. godine osvojila Evropsko prvenstvo.

Neuspeh iz 2017. godine se činio kao ružna prošlost koja se više nikad neće ponoviti, Italijani su sebe videli daleko na Mundijalu u Kataru 2022. godine, ali oni Katar uopšte nisu videli, jer su se “demoni” vratili.

Na neverovatan način su “azuri” ostali bez prvog mesta u kvalifikacinoj grupi sa Švajcarskom, Severnom Irskom, Bugarskom i Litvanijom. Imali su 16 bodova, dva manje od Švajcarske koja je direktno otišla na SP.  Ostaće večno upamćena dva remija sa Švajcarcima i promašeni penali Žoržinja na oba meča.

Sudbina je htela da Italija opet ode u baraž, on se pre četiri godine igrao po sadašnjem modelu, a žreb je bio surov prema Manćiniju i njegovim pulenima. Kuglice se rekle, prvo Severna Makedonija kod kuće, a u finalu gostovanje Portugalu ili Turskoj.

Svi smo čekali “sudar titana” u Portu, gde tadašnji šampioni Evrope ne bi bili favoriti, ali Makedonci su se pobrinuli da do tog duela ne dođe. Šokirali su Italijane 24. marta 2022. u Palermu, slavili sa 1:0 i kasnije hrabro pali u Portu, pa i oni ostali bez Mundijala.

Bio je to, naravno, kraj za Manćinija kao selektora, a sada je Đenaro Gatuzo taj koji će probati da prekine ovaj košmar baraža.

Gatuzo, koji je sa Italijom osvojio Mundijal 2006. godine kao igrač, stigao je u jeku kvalifikacija umesto Lućana Spaletija, kada je već bilo jasno da je Norveška nedodirljiva na prvom mestu u grupi.

Rekao je Gatuzo da će se iseliti daleko od Italije ako ne prođe baraž, pa da vidimo, došlo je vreme…