“Trikolor” je uspavani džin!

Sao Paulo nije trenutno u modi, retko ih vidite u gornjim ešalonima brazilskog i južnoameričkog fudbala, ali radi se o jednom od tri najpopularnija kluba u gradu, osnivaču top 13 najvećih klubova u Brazilu i timu koji simboliše jedinstvo države. Naime, boje su crvena, crna i bela, što je miks rasa u modernom Brazilu, starosedelaca, Indijanaca, čija je boja crvena, Evropljana (bela) i jasno potomaka afričkih robova (crna). Pet zvezda na grbu označavaju titule, dve zlatne su za atletičara Ademara da Silvu, koji je bio član San Paula i osvajač prvog mesta u troskoku 1952. i 1956. godine. One tri preostale su crvene i označavaju svaku od svetskih titula fudbalske sekcije.

To je i najveća generacija, ona sa početka devedesetih. Nije bilo tako davno, uspavani džin je dok je Brazil čekao pobedu na Mundijalu, na neki način najavio trijumf u Južnoj Americi pobedama u Kopa Libertadores, ali i Interkontinentalnom kupu i to dve godine u nizu. Generacija Raija, kasnije legende PSŽ, Milera, Kafua, Antonija Karlosa koju je predvodio Tele Santana je prvo protiv Njuelsa na penale osvojila krunu, da bi u Tokiju Rai sa dba gola Zubizareti srušio Krojfovu Barselonu. Naredne godine je "Suveren" kako vole da ga zovu njegovi navijači uništio Univerzidad Katoliku u prvom meču finala sa 5:1, u Tokiju su odbranili svetsku krunu protiv Kapelovog Milana, bilo je 3:2 u mitskom meču u kome su Palibja, Toninjo Serezo i Miler savladali Sebu Rosija. To je i kraj velike generacije, Miler i Leonardo su otišli u Japan za veliki novac, potrajalo je par igrača, ali osim Kupa Komnebol i južnomeričkog Superkupa 1994. nije osvojeno više ništa u prošlom veku. Tele Santana je otišao 1996. a do 2005. "Trikolori" su tavorili. Onda je usledio novi veliki period, ponovo Libertadores (ovoga puta demolirali su Atletiko Paranaense u finalu). Paulo Autori je bio na klupi, igrali su Luizao, Marsio Amorozo, Sisinjo, "Uragan" Žunior, Urugvajac Lugano, naravno i Rožerio Seni na golu.

Ovaj tim je ponovo pokazao da ne greši kada je borba za svetsku titulu u pitanju, Sao Paulo je u finalu SP za klubove savladao Benitezov Liverpul. Ista generacija je od 2006. do 2008. osvojila tri titule prvaka Brazila, a onda su gotovo 13 godina čekali trofej do Pauliste 2021. kada je savladan Palmeiras. Ali, malo to vredi, kada je "Verdao" pokupio sve bitne trofeje, dva Kopa Libertadores, kup i titulu u Brazilu.

Najefikasniji golman u istoriji igre Rožerio Seni je vodio tim godinama, nedavno je smenjen nakon loše serije rezultata, naslednik je Doriva Žunior koji je prošle godine osvojio titulu šampiona Južne Amerike i kup protiv Flamenga.

Da li sa njim dolaze bolja vremena?

Teško, pre svega je je tim "tanak", ima dobrih igrača, ali ne i svetske klase. Kapiten je veteran Rafinja koga se sećate iz Bajerna, tu su Argentinac Kaleri, Kolunmbijac Oreuela koji nije dobio šansu u Ajaksu, Lusijano koji je proveo sezonu u Panatinaikosu. U šampionatu su u sredini, to je dovoljno da se ponovo nađu u Sudamerikani, ali ništa više od toga.

U pomenutoj Sudamerikani su prvi bez primljenog gola, bod ispred Tigrea. Za klub je možda osvajanje ovog trofeja šansa da se dokopa Kopa Libertadores ali su izgubii finale od Independientea iz Ekvadora.

Sredino nedelje klub sa "Morumbija" bi pobedom protiv Porto Kabelje trebalo da vizira put u top 16. Od ostalih mečeva, recimo da bi Urakan možda i bez primljenog gola trebalo da slavi protiv Emeleka, dok u duelu Fortaleze i San Lorenca ne bi trebalo očekivati puno golova. Izbegnite, ponovo savetujemo (ispostavilo se kao dragoceno klađenje na favorite u gostima), a ako tražite golove, moglo bi da ih bude u obe mreže u duelu slabog, ali ofanzivnog Orijente Petrolera iz Bolivije i brazilskog Red Bula Bragantina.