Tuhel stopama Di Matea doneo sunce u kišni London, Čelsi prvak Evrope!

Fudbaleri Čelsija novi su prvaci Evrope pošto su u finalu Lige šampiona savladali Mančester siti sa 1:0 pogotkom Kaja Haverca.

Poput Roberta di Matea, koji je u martu 2012. preuzeo Čelsi i doneo im Ligu šampiona i Tuhel je, doduše neki mesec ranije, a devet godina kasnije, takođe uradio isto. Čelsiju prija promena na polovini sezone, očigledno.

Uvodni period meča protekao je u znaku poseda ekipe Mančester sitija, a prvo veće uzbuđenje viđeno je nakon osam minuta igre, kada je Ederson ispucao daleko napred za Rahima Sterlinga, koji nije najbolje primirio loptu, ali je ipak uspeo da se provuče pored Džejmsa i šutira petom. Od svega, Siti je dobio korner, koji nisu pretvorili u priliku.

Igralo se potom dosta brže. Prvo je Timo Verner potpuno promašio loptu posle asistencije Haverca sa leve strane, a već u narednom napadu Silva nije mogao do pasa koji mu je uputio Sterling sa krila. Početak je obećavao.

Slaba reakcija odbrane Sitija, nakon čega je Maunt pokupio loptu od Stounsa, dovela je Vernera u stopostotnu šansu, ali Nemac je traljavo šutirao. Rasplamsala se borba na oba kraja terena, Čelsi je imao ozbiljnije prilike. 

Odbrana Mančester sitija nije se postavljala dovoljno dobro. Zinčenko je često sa beka, dolazio između Stounsa i Dijaša kako bi im pomogao. Ulazio je u sredinu terena... Gvardiola mu je dodelio mnogo posla.

Siti se bazirao na napade sa levog krila, baš kao i Čelsi, ali mreže su mirlovale. Prvi put kada su napali po desnom boku, preko Vokera, umalo Marez nije došao do lopte koja bi ugrozila Mendijev gol.

Jedan od štopera Sitija se često izvlačio napred, a njegovu poziciju je popunjavao Zinčenko. Takva Gvardiolina odluka, koštala ih je gola. Na sredini terena ostao je Stouns, Dijaš je bio okupiran Vernerom i njegovom kretnjom, te „ofsajd zamka“ nije mogla proći. Zinčenko je bio nešto iza Haverca, što je uočio fenomenalni Mejson Maunt i pasom između dvojice poslednjih igrača rivala uposlio Kaja, koji zaobilazi Edersona i donosi prednost svom timu.

Velike zasluge za dobru igru Čelsija, posebno u tranziciji idu i Ngolou Kanteu, koji je blistao u veznom redu, kako u prvom delu, tako i u nastavku.
Peh je, nakon Tuhela, u drugom poluvremenu doživeo i Pep. U sudaru sa Ridigerom, na travi je završio najbolji igrač Sitija Kevin de Brujne. Doživeo je kontuziju glave, nije mogao da nastavi i u suzama je napustio teren stadiona „Dragao“. Umesto njega, ušao je Gabrijel Žezus.

EPA-EFE/Jose Coelho

Ulazak Fernandinja umesto bledog Bernarda Silve uneo je novu dimenziju u vezni red Sitija. Bila im je potrebna stabilnost, što je Brazilac i doneo, a već kroz nekoliko minuta provedenih na terenu, kreirao je šansu iz koje ipak Siti nije uspeo da šutira ka golu Mendija. U tim trenucima je i Tuhel odlučio da promeni sistem u napadu uvevši Pulišića umesto Vernera. Čelsi je igrao bez klasičnog napadača, ali to ih nije sprečilo da dođu do kolosalne prilike u 72. minutu.

 Haverc je povukao loptu, dvojica protivnika su bila oko njega, on je proigrao upravo Pulišića kojem je malo nedostajalo da duplira prednost londonske ekipe.
Na 15 minuta minuta pre kraja regularnog dela meča, Gvardiola je uveo Serhija Aguera, kojem je ovaj susret poslednji u dresu kluba sa "Etihada". Ubrzo je i Kovačić zamenio asistenta kod jedinog gola Mejsona Maunta.

Na sve načine pokušavao je Siti da dođe do željenog gola, igralo se sedam minuta nadoknade zbog povrede De Brujnea, ali je odbrana Čelsija, zajedno sa Mendijem, radila odličan posao. Ponovo bismo istakli izvanrednog Ngoloa Kantea.

Nije imao Siti šta da izgubi, pas igra više nije postojala kod Gvardioline ekipe, ali Čelsi se dobro branio, ali u 96. minutu sve to je moglo da se sruši. Udarac Rijada Mareza zaustavio je srca svih igrača i navijača Čelsija, Mendi je bio ukopan, ali je lopta prohujala iznad prečke.

Ovo je drugi trofej Čelsija u najelitnijem evropskom klupskom takmičenju, a kako smo već naveli, prvi su osvojili 2012. kada je ekipu preuzeo Roberto di Mateo.