Tun - Titula u krugu porodice!

Oni kažu da je u pitanju porodični posao.

Da li da im verujemo?

Činjenica da je Tun osvojio prvi put trofej u 128 godina dugoj istoriji govori da znaju nešto što je ljudima van uskog, posvećenog kruga, nepoznato. Naime, ovo je gradic koji broji manje od 50 000 ljudi, nalazi se tridesetak kilometara od Berna. Obično poznavaoci švajcarskih fudbalskih prilika kažu da su oni "mlađi brat" Jang Bojsa, ali čini se da su neočekivano porasli.

Pre par godina se Tun borio da finansijskom krizom, drugom ligom, pretio im je bankrot, a sada slave krunu.

Kako su uspeli?

Pre svega promenili su strategiju. Naime, ranije je klub služio kao odskočna daska za talentovane igrače na pozajmici iz većih klubova, rešili su da oforme ekipu koja će duže biti na okupu. Na neki način odabrali su kontinuitet, ne brzo rešavanje problema, već stvaranje okosnice koja je nekoliko godina zajedno. Možda zvuči čudno, ali prošlog leta nije bilo nijednog novog lica na treningu. Tako je, nisu dovely nijednog igrača. I nepunih godinu dana kasnije, slave titulu.

Da se razumemo, imao je Tun i ranije nekih uspeha. Naine, ovaj mali klub je uspeo pre dbvadeset godina da se domogne grupne faze Lige šampiona što je bio neverovatan uspeh. "Crveni" su šokirali Dinamo iz Kijeva, pa Malme u plej-ofu, otišli u grupu u kojoj je bio kasniji finalista LŠ Vengerov Arsenal, Ajaks i praška Sparta. I nisu se obrukali, uzeli su četiri boda, tesno dva puta izgubili od "Gunera". U leto 2013. Tun je eliminisao i Partizan u plej-ofu i otišao u grupnu fazu LE, to su velike godine kluba.

Ali, sa ovo titulom ne može ništa da se poredi. Ako gledamo vrednost igrača Tun je osmi od 12 timova u ligi, oko 22 miliona evra.

No. bitna je porodica.

Pazite sada ovo, u pravu je predsednik Gerber kada kaže da vodeći ljudi kluba imaju vek trajanja u Tunu.

On sam je kao igrač bio deo te generacije koja je igrala LŠ, završio je karijeru 2010. pa postao trener, sportski director i onda predsednik 2021. Što se tiče sadašnjeg trenera Lustrinelija ovo mu je treći mandate na klupi, ali prvi sa stalnim trenerskim poslom. Igrao je za Tun, drugi je strelac u prvoligaškoj istoriji kluba. Njegov asistencije Nelson Fereira je završio karijeru u Tunu i onda postao trener. Predsednik, trener i njegov pomoćnik su bili u startnoj postavi u septembru 2005. kads je Tun poražen na "Hajberiju" od Arsenala golom u nadoknadi sa 2:1. Čak je pomoćni trener Fereira bio i strelac tog gola u Severnom Londonu.

Ima i dalje, sportski director Albreht je tu 15 godina, Erik Pjek Zurker je gotovo 20 godina kondicioni trener, dok je čovek koji vodi brigu o golmanima, Patrik Betoni završio karijeru u Tunu 2012. i od tada treniran čuvare mreže. Svi ovi ljudi su ostali uz Tun kada je bilo najteže. Zbog toga kažu da je ovo porodični posao.

Gerber koji je predsednik i ikona tima iz okoline Berna je nadahnut čuvenim filmom "Društvo mrtvih pesnika". On potencira zajedništvo iz filma, a igrači i zaposleni u klubu su mu poklonili zajedničku sliku sa replikom iz filma "Kapitenu, o moj, kapitenu". Ova slika stoji u klupskim prostorijama. U predsednikovoj kancelariji su dve. Jedva njegovog sina Noe u opremi Tuna, stara je 0 godina, iz vremena kada je Gerber igrao za klub. Druga je sa sestrom prošle godine kako na terenu slavi povratak "Crvenih"u elitu. Oni su nadmoćno osvojili drugu ligu, ali svi su im predviđali borbu za opstanak.

Umesto toga jesenas su vodili na tabeli, izgubili su pet mečeva, ali ni rivali nisu blistali. U Tunu se slažu da je ključ bila pobeda protiv Ciriha u poslednjem kolu prvog dela. Tada su gubili sa 2:0, okrenuli na 4:2, a dva gola su dali u poslednjih pet minuta.

Tada su počeli da veruju, mada je i sada sve kao san. Tun igra moderan fudbal, Lustrineli je naišao na skepsu i među navijačima kada je propagirao presing, agresivnu napad na loptu u poslednjoj trećini terena. Mnogi su smatrali da mali klubovi ne mogu da primene ono što propagiraju Ragnik, Klop, Nagelsman i ostali sledbenici. Ali, ova švajcarska verzija hevi-metal fudbala se primila. Sam Lustrineli kaže da ga je mnogo nervirao stav većine, da se i plašio da će dobiti otkaz i ostati neshvaćen, ali ga sada niko neće dovoditi u pitanje. Dugo je čekao pravu šansu. dva puta je u prošloj deceniji bio čuvar klupe, radio je u mladoj reprezentaciji Švajcarske. Nije nepoznat, kao igrač u Tunu je stigao do reprezentacije i bio čak učesnik Mundijala u Nemačkoj.

Ali, dug put do slave je završen ovog leta.

Imaju i dalje par igrača na pozajmicama, iskusni Kastriot Imeri je i dalje član Jang Bojsa. Nekoliko je i stranaca, a verovatno najpoznatiji igrač je Marko Burki. On je kapiten tima, štper koji se vratio u Tun 2021. kada su uspeli da se domognu elite. On je iz obližnjeg Berna, ali u Jang Bojsima nikada nije dobio pravu šansu.

Šta će biti sa Tunom teško je reći, predsednik Gerber kaže da još ne razmišljaju o onome što dolazi na leto. Tek treba da proslave krunu, podignu pehar, plaši se da će se rasplakati, jer ne voli da pokazuje emociju u javnosti.

U pohod na LŠ Tun kreće iz drugog kola, dug je to put, mogu da nalete na Zvezdu, Dinamo, Celje, Slovan, Omoniju, ali i neke slabije timove, nisu nosioci, standard švajcarskog fudbala je nizak, ligaški koeficijent mali. No, nikoga nije briga, ovo je vreme uživanja...