Uspavani zeleni div

To ti je kao latinska Amerika, maltene u srcu Francuske. Nisam bio, ali veruj mi. Moraš mi verovati. Tada kada oni daju gol, cela tribina prepuna navijača se sruši do terena i pošalje energiju kakvu malo ko u Evropi ima, a onda se opet izgradi i počne sa stihovima: ’Allez qui c'est les plus forts? Évidemment c'est les Verts’, odnosno ‘Napred, ko je najjači? Naravno, zeleni’! Stihovi snimljeni 1976, onda kada je Pari Sen Žermen imao samo šest godina.

Nisam bio, ali otići ću, obećavam sam sebi, jer priča o Sent Etjenu ne može da stane na dva parčeta hartije. Ona mora da se doživi, oseti i potpuno upije kako bi se razumela.

Davno beše 1933. godina, ista ona kada je Žozef Pol-Bankor osnovao Vladu Francuske. Te godine nastao je i klub Sent Etjen kao plod brojnih promena u francuskom fudbalu, ali i kao konačna ideja organizacije nastale 1919. pod nazivom ASC. Klub su osnovali radnici lokalog prehrambenog lanca Grupa kazino i kroz 14 godina je evoluirao s bojom, grbom i nazivom do konačnog 1933. otkada nosi ime Sent Etjen.

Najuspešniji perod u istoriji Sent Etjena desio se između 1956. 1981. kada su osigurali svoje mesto u istoriji francuskog fudbala. U periodu od 25 godina, Sent Etjen je osvojio čak 10 titula prvaka države, a posebno se pamti istanca od 1966. do 1970. kada su četiri puta zaredom bili šampioni.

Nikada ih nije krasila evropska tradicija, pa su tako bez posebnih međunarodnih uspeha, izuzev finala Evropskog kupa kada su 1976. igrali protiv minhenskog Bajerna koji je tada bio sačinjen od igrača kao što su Franc Bekenbauer, Gerd Miler i drugi... Izgubili su u tom finalu pogotkom Franca Rota.

Poslednja titula prvaka došla je 1981. godine kada je kapiten Mišel Platini podigao trofej namenjen najboljem timu u zemlji i od tada kreće pad od kog se nikada nisu oporavili iako su postojale naznake da hoće. I danas žive u nadi da ponovo rastu i da će odličja ponovo krasiti muzej na kultnom ’’Žofroa Gišaru’’, stadionu koji više liči na britanska zdanja nego li na francuska. To im je uostalom i bio cilj kada su 1956. uklonili atletsku stazu. Ako se pitate ko je Žofora Gišar, reč je o o čoveku koji je bio osnivač lanca Kazino odakle je potekla priča o osnivanju kluba, a on je udelio zemljište na kom je nastala sadašnja građevina.

Stadion je godinama gledao neke fenomenalne igrače, pa i evropske utakmice, a posebno pamti generacije Kristofa Galtijea jer je tokom njegovih osam godina boravka u klubu tim čak sedam puta završavao među 10 najboljih, a u četiri navrata su izlazili u Evropu. Strašna imena potekla su iz tih generacija poput Pjer-Emerika Obamejanga, Stefana Rufijea, Loika Perana, Kurta Zume, Fauzija Gulama, Bleza Matuidija, Dimitrija Pajea...

Odlaskom Kristofa Galtijea nema mnogo uspeha na ’’Žofroa Gišaru’’, ali nastoji se da bude. Poznata građevina bi od naredne sezone ponovo mogla da ugosti najjače francuske klubove budući da se ekipa Filipa Montanijea nalazi u plej-ofu za povratak u elitni rang i čeka ih dvomeč protiv Nice. Sam klub prolazi kroz tranzicioni period i od suštinske važnosti za projekat bi bilo  da se stabilizuju budući da su od poslednjih pet sezona, čak tri proveli u Ligi 2. Kampanja je počela sa Norvežaninom Eirikom Hornerlandom, a kada su stvari počele da izmiču kontroli, doveden je nekadašnji strateg Tuluza Filip Montanije s kojim je ekipa upisala sedam pobeda na devet duela. Tri vezana neuspeha krajem aprila i početkom maja su ih koštala direktnog plasmana u Ligu 1.

Zato su krenuli iz baraža odakle su na penale izbacili Rodez, a sada prekoputa imaju Nicu koja u sasvim suprotnom raspoloženju dočekuje taj dvomeč. U prilog ’’zelenima’’ ići će i činjenica da tim sa Azurne obale zbog suspenzije usled ulaska navijača na teren u poslednjem kolu, neće imati pomoć svojih pristalica u revanšu 29. maja, dok za to vreme samo trening Sent Etjena gleda 25.000 ljudi.

Vratimo se malo projektu koji trenutno počiva u 13. najvećem gradu u Francuskoj. Godine 2024. klub ima nove većinske vlasnike u vidu Kilmer sports grupe i sama relegacija u Ligu 2 došla je u najgorem mogućem trenutku. Ipak, uspostavljaju sistem i uprava u kojoj je i nekadašnji sportski direktor Arsenala Ivan Gazidis bila je izričita uprkos novom padu u niži rang – nema prodaje glavnih igrača. Tu se mislilo pre svega na belgijskog napadača Lukasa Stasena i Hviče Kvarachelije sa Temua – Zurika Davitašvilija. Upravo taj duo, koji je mogao da bira gde će da nastavi karijeru u Francuskoj, ključan je za aktuelniu poziciju ekipe. Zurikovih 15 i Lukasovih 11 pogodaka krčili su prolaz Sent Etjenu do cilja. Moraće da isporuče i protiv Nice.

Nisu mnogo toga prikazali u polufinala baraža protiv Rodeza pošto je bilo tankih 0:0, pa su kroz finale pred svojim navijačima dospeli do poslednjeg stepenika.

Njihovih 10 titula bili su najveća brojka u Francuskoj do 2022. godine kada je PSŽ izjednačio, a ubrzo i pretekao tu cifru. Ne može da se kaže da bi Sent Etjen bio iole uspešniji da ne postoji Pari Sen Žermen kakvog danas znamo i možda bi ih umesto ’’svetaca’’ pretekao Marsej, Monako, Lion... Ali, činjenica da vrlo mali broj današnje publike uopšte zna veličinu ’’zelenih’’ zabrinjava. Zato, vreme je da se to promeni i da uspavani div ponovo igra bitnu ulogu u francuskom fudbalu.