Uzavreli “Derbi dela Kapitale” poslednja šansa za oba tima preokrenu sezonu

O rivalstu Rome i Lacija je već toliko toga napisano da bi bilo suvišno trošiti puno redova na priču o jednom od najžešćih gradskih derbija na planeti, o sudaru dve klase, dva različita načina života, dva razmišljanja, dva različita shvatanja sveta...

Rivalstvo ova dva kluba ima nešto više od sporta, u njega su uključeni i politika, ekonomija, staleži i sve druge društvene sfere. Njihovi navijači pripadaju potpuno različitim društvenim grupama i klasama…

Zato se u najmanju ruku ne podnose, a ono što je jedino sigurno u njihovom odnosu to je mržnja.

Njihove tuče i sukobi po gradu često imaju smrtne ishode, nešto poput rivalstava između argentinskih klubova.

Napetost kada se nađu u jednom prostoru, jedni blizu drugih, je tolika da se može “seći nožem”.

Atmosfera na dan “Derbija dela Kapitale" u glavnom gradu Italije je teška za opisati, a tek na stadionu “Olimpiko”kada je začinjena koreografijama, bakljadama, prozivkama i tučama, postaje nešto što se mora doživeti da bi se shvatilo.

Prva utakmica, između dva rimska kluba, odigrana je davne 1929. godine, precinzije 8. decembra.

U tom meču, Roma je slavila sa 1:0, međutim to nije početak rivaliteta ova dva kluba, jer je malo nedostajalo da se Lacio pre toga utopi u Romu i onda od svega gore navedenog ne bi bilo ništa.

Za vreme vladavine Benita Musolinija, fašistički vođa Italije imao je želju da se samo jedan Fudbalski klub iz Rima bori za titulu šampiona države. Shodno tome, je osnovana Roma 1927. godine, i to fuzijom tri kluba - Romana, Albe-Audače i Fortituda.

Lacio je bio četvrti klub, ali je on ipak opstao kao samostalan i pored velikih pritisaka.

Musolinijeva želja nije uslišena, jer je u svojim redovima imao vatrene navijače Lacija, koji je osnovan 1900. godine. Najveći uticaj na to da Lacio ne bude fuzionisan sa Romom, imao je fašistički general Đorđo Vacaro. Usled ovakvih okolnosti, stvorilo se rivalstvo između dva kluba, koje je raslo kako su decenije prolazile.

U zajedničkoj borbi protiv mnogo bogatijih i moćnijih ekipa sa severa, Roma i Lacio nisu imali nikakve šanse, zajedno u svojim vitrinama imaju svega pet titula šampiona Italije, ali i pored toga su do dana današnjeg sačuvali kult “Derbija dela Kapitale”, kao jednog od najvažnijih u državi.

Svojevrsno “zlatno doba” za obe ekipe bilo je na prelazu iz 20. u 21. vek, kada su Roma i Lacio konačno stvorili ekipe koju su bile jače od onih sa severa Italije.

Lacio je “povukao nogu” i oformio onaj brutalno jak tim, čiji su članovi bili i naši Siniša Mihajlović i Dejan Stanković. Skudeto im je na volšeban način izmakao 1999. godine, kada ih je Milan pretekao u finišu prvenstva, ali je Lacio u toj sezoni osvojio poslednje izdanje Kupa pobednika Kupova. Ispravio se Lacio u domaćem šampionatu godinu dana kasnije, kada je osvojio Skudeto, uz pomoć onog famoznog “potopa” u Peruđi, u kom se “udavio” Juventus u poslednjem kolu.

Samo godinu dana kasnije Roma je osvojila svoju treću titulu, sa ekipom koju je trenirao Fabio Kapelo, a na terenu je predvodili Frančesko Toti i Grabijel Batistuta.

Bila je to i poslednja titula za jedan od dva rimska kluba, Roma je nakon toga imala mnogo vicešampionskih sezona, Lacio je to bio prošle sezone, ali najvećih trofeja nema, niti deluje da će ih biti u dogledno vreme.

Roma je pod vođstvom Žozea Murinja u prethodne dve sezone zablistala na međunarodnoj sceni, najpre je osvojila premijerno izdanje Lige konferencija, da bi prošle sezone u finalu Lige Evrope izgubila od Sevilje tek posle slabijeg izvođenja penala.

Ipak, plasman u Ligu šampiona je izostao, a to je glavni cilj za ovu sezonu, a to “vučica” može da uradi i preko Serije A i preko Lige Evrope, koju bi u tom slučaju morala da osvoji.

Kada neko u svom sastavu ima Lukakua, Dibalu, Kristantea, Paredesa, Ljorentea, Ndiku, Azmuna, Spinacolu, Belotija, El Šaravija i ostale, on prosto ne bi smeo a da ne bude u Top 4 Serije A.

Međutim, Roma je očajno otvorila sezonu, koja bi ipak mogla da se preokrene nakon spektakularne pobede u prošlom kolu protiv Lećea (2:1), sa dva gola u sudijskoj nadoknadi vremena. Ukoliko u nedelju padne i Lacio, Murinjo će definitivno “uhvatiti talas” na kom će Roma moći da do kraja ispravi sve kikseve sa početka i ostvari zacrtani cilj.

Lacio ima još gore otvaranje sezone u Seriji A u odnosu na svog najvećeg rivala. Maurisio Sari evidentno još uvek ne može da pronađe pravu zamenu za našeg Sergeja Milinkovića-Savića, koji je nosio igru ovog tima godinama unazad.

Lacio luta u rešenjima na sredini terena, Japanac Kamada još uvek nije “legao” u ovaj tim, a upravo bi on trebalo da nadomesti odlazak Srbina, a dobra stvar za “nebesko-plave” je da u derbi ulaze sa pobedom u Ligi šampiona protiv Fejenorda i da se glavna zvezda ekipe Ćiro Imobile polako vraća u svoju staru formu.

Prošle sezone se Lacio radovao u oba ligaška duela protiv Rome.

Pre godinu dana, tačnije 6. novembra 2022. godine, bilo je 1:0, a pogodak je postigao Felipe Anderson, dok je 19. marta ove godine bio isti rezultat, a mrežu Rome zatresao je Zakanji.

Roma je poslednju pobedu protiv Lacija upisala 20. marta 2022. godine, kada je slavila rezultatom 3:0.

Treba istaći i podatak da je Lacio domaćin, što nije mala stvar, iako obe ekipe igraju na istom stadionu.

Domaćistvo u rimskom derbiju znači i tri tribine u “nebo plavoj” boji, u ovom slučaju, a to može da bude značajna prednost kada se suoče ovako veliki rivali.

U dosadašnjih 158. ligaških meča, “vučica” je slavila 56 puta, a “lacijali” 42. Čak 60 mečeva u Seriji A, ove dve ekipe završle su nerešenim rezultatom.