"V" kao vernost i V kao "Voro i Valensija" - po SEDMI put!

Heroj ove priče poznat je samo po svom kratkom imenu - Voro. On je fudbalski trener, čija priča je drugačija od svih drugih.

Voro Gonzales je rođen u predgrađu Valensije, mestašcu L'alsudija, koje broji tek nešto više od 11.00 stanovnika. On nikada nije napustio provinciju Valensija, osim kada je kao igrač sredinom osamdesetih otišao sa "Mestalje" na pozajmicu u Tenerife i kada je kasnije od 1993. do 1999. nosio dresove Deportivo La Korunje i Logronjesa.

Ovaj uskoro 60-godišnji stručnjak svoju trenersku karijeru počeo je još davne 2002. godine, pogađate - u Valensiji. Od tada, nikada nije napustio Valensiju i nikada nije dobio posao za stalno. Ali je zato u čak sedam navrata bio postavljen za privremenog trenera, što je i sada, posle odlaska Đenara Gatuza.

Voro je prvi put bio privremeni trener u sezoni 2007/8, kada je ekipu nasledio od Ronalda Kumana i predvodio je na pet utakmica.

Usledio je period kada je na klupi bio Unai Emeri od 2008. do 2012, a Voro je tada obavljao funkciju "tim menadžera", nešto poput desne ruke sportskog direktora.

Kada je Emeri odlučio da ode, Valensija je opet pružila šansu Voru, ali samo na kratko, jer nije vodio tim ni na jednoj utakmici. Onda je na klupu stigao - Ernesto Valverde.

U sezoni 2015/16, Voro je dobio ponovo klupu na nekoliko dana, do 30. novembra do 5. decembra kada je stigao Geri Nevil. Svi znamo kako se Englez (nije) proveo na "Mestalji", baš kao ni njegov naslednik Pako Ajesteran.

Nakon razočaravajućeg starta i u sezoni 2016/17, Voro je dobio klupu na osam dana, dok klub nije dogovorio sve uslove sa Ćezareom Prandelijem. Ova tragikomedija na "Mestalji" nastavljena je u istoj sezoni. Italijan je izdržao samo tri meseca na klupi, a onda je ponovo Voro dobio šansu, ovaj put najdužu u karijeri.

Vodio je Valensiju sve od 30. decembra 2016. do 30. juna 2017, ali je upisao samo 10 pobeda na 25 utakmica i opet nije dobio posao za stalno.

Onda je početkom sezone 2017/18 došao Marselino Toral, koji je privremeno vratio Valensiju u vrh španskog fudbala, pošto je osvojio Kup kralja. Marselino je na klupi bio dve godine, došao je Albert Selades, a onda Voro po ko zna koji put dobija priliku na nekoliko utakmica, od 29. juna do 19. jula u onoj korona sezoni.

Voro je bio na usluzi Piteru Limu i kada je najuren Havi Grasija u maju 2021. i vodio je tim do kraja sezone, što je do sada, bio njegov poslednji put na klupi.

Ni Hose Bordalas ni Đenaro Gatuzo nisu bili po ukusu Pitera Lima, ali je Voro opet bio odan svojim "slepim miševima". Po sedmi put je seo na klupu Valensije i, za sada, dobio ugovor do 30. juna, odnosno do kraja ove sezone. Ipak, nije dobro startovao, izgubio je od Reala u Madridu (2:0) i Đirone u Đironi (1:0) i sada mu u goste dolazi Ernesto Valverde i njegov Atletik Bilbao.

Kada se podvuče crta, Voro je Valensiju za 20 godina vodio na 50 utakmica i ima skor od 22 pobede, 21 poraza i sedam remija.

Ko sme da se kladi da neće dočekati ni kraj ove sezone, ali da će ipak, ostati u klubu i ponovo privremeno preuzeti tim već naredne sezone?