Vels protiv Ukrajine - Sad ili nikad!

Ultimativni ispit za Vels, poslednja evropska karta za Katar. I domaćin bi bio sigurno favorit da sa druge strane nije Ukrajina, sa posebnim motivom, igračima od klase. Meč protiv Škotske je pokazao od čega su napravljeni, blistali su kada je najpotrebnije, a kako smo i očekivali tim su nosili igrači iz stranih klubova koji su igrali regularno tokom proleća za razliku od kolega koje su pod ugovor sa klubovima u srušenoj domovini.

Ta ogromna motivacija je prednost Ukrajine, sa druge strane Vels je odmorniji, predvođen Bejlom, rešen da posle dve završnice evropskih prvenstava prekine dugo čekanje i prvi put nakon 1958. zaigra na Mundijalu.

Ta generacija je bila moćna i van ostrva, prošla grupu i to nakon što je u baražu uspela da savlada još uvek moćnu Mađarsku. Pružili su sjajan otpor Brazilcima, ali je Pele postigao jedini gol, Velšani i dalje vole da kažu da je to bilo finale pre finala, jer sve ostale mečeve "Selesao" je dobijao veoma ubedljivo,  Francuzima i Šveđanima su u polufinalu i meču za trofej dali po pet golova.

Taj tim "Zmajeva" je imao jednu veliku zvezdu u svetskim okvirima, "Nežnog diva" Džona Čarlsa za koga je Juve platio svetski rekord kada ga je dovodio iz Lidsa. Bio je toliko dobar da je okrenuo sudbinu "Bjankonera", za pet godina ih doveo sa Sivorijem do tri titule i dva kupa, a dao je 108 golova. Do Davida Trezegea koji je u Torinu proveo duplo više, deceniju, bio je najbolji stranac strelac u istoriji kluba.

Ali u toj generaciji u igrali Bouven, Mel Hopkins, golman Kelsi, Džons, Medvin, njihova imena mlađima ne znače ništa, ali u to vreme bili su fudbaleri velikih engleskih klubova, pa uspeh Velšana nije baš tako neočekivan.

No, ta generacija nije dugo trajala. Čarls je već bio gotov zbog povreda za nekoliko godina, igrali su baraž sa Špancima 1962. izgubili u Kardifu i mada su remizirali u revanšu, ostali su kući, bilo je dosta povika i na suđenje u tim mečevima.

Kasnije su bili u jakim grupama, bolji od Grka i Danaca, ali nisu imali šansu protiv Sovjeta.

Sve posle toga bio je neverovatan pad, recimo krajem sedamdesetih su završili bez bodova, često su igrači Velsa uzimali državljanstvo drugih ostrvskih zemalja, a bez profesionalnog fudbala bilo je teško produkovati igrače.

Tek osamdesetih su se oporavili, malo je nedostajalo da se nađu u Španiji, propustili su veliku šansu, nisu uspeli da pobede slabašni Island kod kuće, pa je Čehoslovačka otišla zbog gole razlike.

I 1986. su završili sa istim brojem bodova kao Škoti, "Tartan Bojsi" su zbog bolje gol razlike otišli u baraž protiv Australije i onda u Meksiko, iako je Vels iz "bitke za Britaniju" uzeo tri od četiri moguća boda protiv Škotske.
Devedesetih su pali u senku, Republike Irske koja je igrala na Mundijalimna, a Vels nije bio ni blizu, praktično predstavljali su tim okupljen oko Gigsa, ali ostatak ekipe bio je treća klasa britanskog fudbala.

Sećate se verovatno 2014. godine kada su bili sa nama u grupi i primili šest golova u Novom Sadu, a za prošli su takođe bili u grupi sa Srbijom i ostali iza Iraca koji su otišli u baraž.

Kada pogledate, Vels će sada imati poslednju priliku za duže vreme, bez Bejla, sa generacijom Remzija, Alena na zalasku teško da može da bude bolja, mada ima talentovanih igrača, poput Harija Vilsona.

Ukrajinci imaju kvalitetnije igrače, nukleus tima u jakim ligama, ali Vels je odličan kod kuće. Mi bismo probali sa nerešenim rezultatom.