Viljareal – Oni su umeli i protiv "Galaktikosa"

O zlatnoj generaciji Viljareala pisali smo, tačnije više o usponu kluba iz malog gradića u blizini Valensije, mesta od 50 000 duša za koje je 2006. čuo čitav svet. Sedam godina pošto  se prvi put u istoriji plasirala u Primeru, „Žuta podmornica“ je igrala polufinale Lige šampiona.

Pričalo smo o onom promašenom penalu Rikelmea, koji je Vengerov Arsenal odveo na finale Barseloni, Viljareal je bio korak od sna.

Taj tim je neverovatno selektiran, počev od Rejne koji nikada nije dobio šansu u Barseloni, a u poslednjoj godini pre odlaska u Liverpul je klub doveo do trećeg mesta. Malo ko se seća da su igrači otpisani u velikim klubovimam poput Rikelmea, zatim nekadašnje nade Reala, Viktora, Hoze Marija koji nije uspeo u Milanu, a nikada i nije ponovio partije iz Atletika, pa legendarnog Sonija Andersona, bili osnova te ekipe, koja je tamo negde od 2003. krupnim koracima grabila ka vrhu. Narednog leta je stigao Dijego Forlan, dobar dečko koji je sa Ser Aleksom igrao tenis, kako je rekao legendarni Škot, ali koji nije dobio šansu da igra standardno pored Van Nistelroja.

Nekako se pogodilo, da ambiciozni predsednik Roig uz sjajnog Pelegrinija na klupi napravi nekoliko fantastičkih kupovina, Markos Sena je stigao iz Brazila, imao problema sa kolenom, ali klub nije odustajao, ne samo da je postao kapiten, već je dobio državljanstvo Španije i bio mozar Aragonesovog tima koji je 2008, doneo „Crvenoj furiji“ evropsku titulu.

U godini kada su stigli nadomak finala LŠ, u Viljarealu su bili sedmi u prvenstvu, platili su ceh igranja u Evropi, ali tih zlatnih godina Perezovi Galaktikosi im ništa nisu mogli na „Madrigalu“.

Da krenemo od 2002. mašina za davanje golova kakva je bio Real, je zaustavljena na „Bernabeu“, bilo je 1:1, Zidan je dao gol za „Los Blankose“, ali je Lopez iz penala doneo bod Levantincima. Sledeće sezone, bilo je 1:1, Soni Anderson je dao gol za Viljareal.

Pazite sada ovo, od 2004. do 2007. Real nije pobedio ovog rivala tri godine, u šest mečeva, da Real za koji su igrali Figo, par godina Zidan, Ronaldo, i ostali „Galaktikos“.

Najpoznatija utakmica odigrana je u maju 2006. kada je Real završio kao drugi, to je i kraj Florentina Pereza praktično u prvom mandatu. Bilo je 3:3, Zinedin Zidan je dao dva gola za Real, to je bila njegova poslednja utakmica na „Bernabeu“. Ne i poslednji golovi za Real, dva minuta pre kraja, naredne, poslednje nedelje prvenstva, daće gol u porazu od Sevilje 4:3. Niko nije znao da je kraj, par meseci kasnije u finalu Mundijala, sadašnji trener Reala je isključen protiv Italijana, udario je glavom Materacija i otišao pravo u legendu. On se oprostio od fudbala, iako je imao još jednu sezonu ugovora. Naredne godine novi predsednik Kalderon je doveo Kapela za trenera, Real je uspeo da u neverovatnom drugom delu šampionata stigne do šampionske krune, dobili su 12 od 14 mečeva, ali ne pre nego što su izgubili, pogađate od Viljareala. Naime, Rikelme je asistirao Markosu za pobedu, a te sezone je na startu šampionata, Viljareal ostao neporažen i u Madridu. Krajem januara, posle pomenutog poraza na „El Madrigalu“, raspravljalo se o ostavci Kapela, izgubio je i od Levantea, ali preživeo i na kraju ostavio titulu.

Ipak, smenjen je odmah posle šampionskog slavlja uz konstataciju kluba da je Real igrao loše čitave sezone.

U ovoj deceniji, Viljareal je zaustavio pet puta Real kod kuće, dobijali su i na „Bernabeu“ Sada su drugi na tabeli, igraju dobro pod Unai Emerijem i biće tvrd orah za goste.