“Vodi me na stadion Žofroa Žišar”!

Ako je rast Marseja započet tridesetih godina prošlog veka, a kulminaciju doživeo od sedamdesetih, pa naovamo, te Pari Sen Žermena tek poslednjih petnaestak godina, onda mnogi Francuzi kao najveći derbi doživaljavaju popularni ''Derbi Rone''.

Mnogo ranije pre nego što je ''Kanal +'' ušao u Marsej, a potom i u Pari Sen Žermen, Olimpik Lion i Sent Etjen smatrani su najvećim timovima u Francuskoj. Kao timovi koji su delili nekadašnju administrativnu regiju Rona-Alpi, Lion i Sent Etjen od 1951. godine vode velike i animozitetne bitke.

Možda je današnja publika znatno bolje upoznata sa činjenicom veličine Liona i igrača koje je ovaj klub proizvodio u 21. veku, ali fakat je da je do pre samo nekoliko godina Sent Etjen bila organizacija sa najviše titula prvaka Francuske u istoriji. Tu čast od njih preuzeo je Pari Sen Žermen, naravno.  Sam grad Sent Etjen je 13. najveći prema populaciji u Francuskoj, što njihove uspehe čini utoliko većim i težim. Poređenja radi, bilo bi to kao kada bi ekipe poput Mesine u Italiji ili Kordobe u Španiji brojali najviše titula prvaka zemlje.

Dva grada deli 50 kilometara, ali su istorijski potpuno različiti. Ako je Lion poznat po svojoj kulturi, grani i arhitekturi, uz reputaciju jednog od ekonomski najzdravijih gradova u zemlji, Sent Etjen je industrijsko čvorište u koji su migrirali rudari i drugi radnici koji su kasnije stvorili zajednicu kakvu poznaju danas.

Glavna ličnost u bogatoj istoriji Sent Etjena jeste Rožer Roše čovek koji je 1961. postao predsednik kluba, četiri godine nakon prve titule šampiona. Čovek koji je došao iz industrijske branše, čovek iz naroda. Otuda i toliko voljen od strane navijača. Organizovavši praktično revoluciju kluba, implementirao inovativnije trening režime i stabilizovao finansijsku strukturu koja je donela još devet titula ''zelenima'' u narednih 20 i kusur godina.

Jedan od kurioziteta ovog rivalstva jeste što navijači Olimpika imaju posebnu tradiciju kada su mečevi u Lionu u pitanju. Ranije na ''Žerlanu'', a danas na ''OL parku'' oni svaki put u 42. minutu (Sent Etjen se nalazi u 42. samoupravi Francuske) pevaju jednu te istu pesmu: ''Emmenez-moi à Geoffroy-Guichard''. U prevodu, to znači: ''odvedi me na stadion ''Žofroa Gišar'', što je indikacija na to da im je Sent Etjen uvek u mislima, bez obzira na to ko im je rival i u kakvom je stanju Sent Etjen. Prethodnih godina je vrlo delikatno...

Naravno, istorijat pamti i tuče između navijača, posebno tokom devedesetih kada su neredi u Francuskoj bili predmet svakodnevnih tema.

Raspoloženja u dva tima su potpuno drugačija u odnosu na prethodnu sezonu. Tada se Lion nalazio u teškoj situaciji zakucan za dno tabele, dok se Sent Etjen borio za vrh u Ligi 2. Trenutno je Olimpik na šestom mestu na tabeli i igraju u veoma dobroj formi. Nije to previše ubedljiva igra, ali dovoljno dobra da su pet mečeva bez poraza (tri trijumfa i dva remija). S druge strane, Sent Etjen je u prethodnoj rundi dobio Strazbur na ''Gišaru'', pa je atmosfera kudikamo bolja u odnosu na minula kola.