Vodič kroz prvenstvo Afrike

Afrički kup nacija kada mu vreme nije.

Reći će to u svim evropskim klubovima, prete čak i da neće pustiti igrače, neki otkazuju pod pritiskom, ali većina afričkih zvezdi će se pojaviti u Kamerunu. Afrička fudbalska federacija je donela svojevremeno odluku da se igra u junu i julu 2021. ali to je nerazumno, zbog klimatskog pakla, pa su sve odložili za januar i februar.

U Africi se prvenstvo kontinenta igra svake dve godine, ove zime je domaćin Kamerun, u čijim pograničnim delovima besni rat, situacija nije dobra, na to se računalo kada je traženo odlaganje, ali je CAF uz podršku krovne organizacije FIFA ostao čvrst, šampionat će se igrati. 

Samo domaćin, Kamerunci, su dobili pravo direktnog učešća, ostala 23 tima su se plasirala kroz kvalifikacije koje su igrane od 2019. do marta 2021. godine. Titulu brani najbolja afrička selekcija poslednjih godina Alžir, koji je pre dve i po godine u Egiptu tukao Senegalce u finalu. Kad smo već kod Senegala, oni i na ovom šampionatu startuju kao jedan od favorita, ali "Lavovi Terange", što je podatak za nevericu, nikada nisu bili šampioni. Čak i ona zlatna generacija sa El-Hađi Diufom na čelu nije stigla do pehara, 2002. su izgubili meč za titulu od Kamerunaca. Domaćin ima pet naslova prvaka, ali od te 2002. šampioni su bili samo još jednom, 2017. godine. Sada, pre svega jer su domaćini spadaju u najuži krug favorita, ali i Senegal i pogotovo vladajući šampion Alžir imaju veće šanse. 

Zbog čega Alžir? 

Pa "Pustinjski Ratnici" imaju veoma skladan tim bez zvezda, ne zavise od par igrača, veoma su iskusni, imaju jak motiv i timski duh, najpoznatija imena su Benaser iz Milana i naravno Rijad Marez, ali Benrahma, Slimani, Feguli, Mandi iz Viljareala su etabliurana imena. I jasno, kada postoji sistem, i kada je tim mnogo bliži evropskom shvatanju fudbal (taktički su mnogo iznad drugih timova) rezultat se podrazumeva.

Senegalci dovode kao i obično jaku ekipu. Nekadašnji reprezentativac Aliju Sise je zaveo red, ima ogroman autoritet, kvalitet ovom timu nije problem. Jer, Mendi brani za Čelsi, Kulibali je kapiten Napolija, Gaje je u PSŽ, Manea da ne predstavljamo, Ismaila Sar je najbolji igrač Votforda. Njihovi igrači su u najjačim klubovima, jasno je da su po imenima kvalitetniji od Alžiraca, ali na terenu je obično drugačije. Uz Kamerun koji uz sve privilegije domaćinstva nije kvalitetom ni prineti Senegalu, od ostalih timova, morate da računate sa Egiptom zbog Salaha. 

EPA-EFE/WALLACE WOON

Obala Slonovače ima odličan tim sa Alerom, Zahom, Bogom, Serijem, Baijem, Orijeom, Pepeom, kada ih stavite na papir to deluje baš moćno, ali osim što su imali i bolje ekipe predvođene Drogbom i Jajom Tureom i njihova disciplina, odnosi u timu su uvek pod znakom pitanja. Mada, mnogi veruju da bi "Slonovi" mogli do samog kraja.

Tunis je tim na koji treba obratiti pažnju, za većinu igrača ne biste mogli da pretpostavite kakav kvalitet imaju, jer i oni iz Evrope igraju uglavnom po manjim klubovima. Ali, "Orlovi" su poput Alžira, samo sa slabijim kvalitetom, disciplinovan, uporan tim, definitivno reprezentacije sa severa Afrike su mnogo tvrđe i mnogo više podsećaju na evropske selekcije. Kako Tunis, tako i Maroko koji predvodi Vaha Halilhodžić i u čijem timu su neki iskusni igrači kao kapiten Sais, pa Amrabat, Fajir, Bufal, El-Hadadi, ali nema Zijeha.

Trostruki šampion Nigerijci su sasvim prosečni, verovatno neće igrati Osimhen iz Napolija, tu se Ikenačo, još par igrača iz Pl i Serije A, ali sve to je daleko od nekadašnjeg standarda "Orlova". 

Slično može da se kaže za Ganu, na čiju se klupu vratio Rajevac, ali ovaj tim je prilično neuverljiv, tu su braća Aju, bivši napadač Zvezde, Boaje, Ovusu, Baba Rahman, Amarti, čak i da srpski trener izvuče neke adute iz rukava, oni će teško u završnicu.

Mali ima dosta igrača iz Francuske, ali i njihove ranije reprezentacije su bile kvalitetnije, mada su Hajdara iz Lajpciga, Traore iz Rena, ali nemaju ni kvalitet, ni iskustvo za nešto više.

Ostali? 

Burkina Faso je okupljena oko Bernarda Traorea, bivše zvezde Ajaksa i Liona, momka koji nije dobio šansu u Čelsiju, a sada je daleko od standardnog u Vili. "Panteri" iz Gabona se uzdaju u Kangu i ražalovanog Obamejanga (ako uopšte dođe), Zelenortska Ostrva imaju dosta igrača u Portugalu, par poznatijih igraju za Gvineju, ali oni su oslabljeni. Što se Ekvatorijalne Gvineje tiče, oni su bivša španska kolonija u Africi, pa ima dosta igrača iz manjih španskih klubova, ali gotovo niko iz Primere.  

Pazite se "Škorpiona" iz Gambije, debituju, ima nekoliko igrača iz Serije A, Mihin Musa Barou je poznato lice, tu je i mlađani Darbo iz Rome, pa igrači iz Belgije. Recimo da je Gambija potcenjena, imaju mnogo bolji tim recimo od Sijera Leone, Mauritanije, Sudana, Etiopije, Malavija, nekolicina od ovih reprezentacija samo popunjava broj, a neki imaju kompaktne ekipe jer igraju u slabim nacionalnim prvenstvima, ali su makar stalno na okupu. Zimbabve koji je među naslabijim timovima prema "bukijima" ima dosta igrača u Južnoj Africi gde prvenstvo nije naivno.

Počinje za vikend, biće prilike da pišemo, još o Afrikancima, videćemo i kako će sve ići sa koronom, eventualnim otkazima pre samog početka, uvek je zbrkano, sada je pandemija dodatno pomerila stvari. 

Obično u grupnoj fazi ima malo golova, manji timovi se brane svim silama, pitanje je u kakvom su stanju i tereni na šest stadiona na kojima će se igrati...