Zašto baš on i zašto baš sada? Pet razloga da baš ON mora da bude trener Barse

Ćavi Ernandes je odjednom postao veliki favorit za klupu Barselone i to je vest dana u Kataloniji.

Nakon novog kiksa i remija sa Kadizom, stigla je po ko zna koja po redu potvrda da je Ronald Kuman bivši trener Barselone, ali je još uvek tu jer klub radi na njegovoj zameni.

Kao što smo pisali, od brojnih imena poslednjih dana, slovo je spalo na samo dva imena, a to su - Ćavi Ernandes i Roberto Martinez. Ipak, nekako se stiče dojam da je Ćavi konačno dobio većinu glasova u upravi, a pre svega je i Đoan Laporta otvoreniji nego ranije da ga postavi na vruću klupu.

To je iz nekoliko razloga najbolja moguća odluka u ovom trenutku, a ovo su i najvažniji među njima.

Lista skraćena

Da je barem neko veliko ime dostupno, onda bi Laporta morao da razmisli još jednom. Ovako, posle promašaja sa Setijenom i Kumanom, ne tu ne pripada i Ernesto Valverde koji je osvojio dve vezane titule, Laporta ne sme da promaši ovaj put. Gvardiola, Tuhel, Klop, Nagelsman kao najbolji treneri sveta koji se posebno sviđaju Laporti, zablindirani su u svojim klubovima. Roberto Martinez je jedina konkurencija, ali onda je bolje početi sa Ćavijem. 

Filozifija

Pep Gvardiola je jednom prilikom rekao da ne postoji savršeniji trener za Barselonu u budućnosti od Ćavija. Gvardiola je rekao kako je Ćavi trener svoje ekipe i dok igra sa njima i da je samo pitanje vremena kada će pokazati i da je stvoren za najveća trenerska dela. Ćavi je dete kluba, samo u prvom timu je proveo 17 sezona, od 1998. do 2015. i vrlo dobro zna kako Barsa funkcioniše u svim vremenima. U tom periodu bilo je onih kriznih, sa kraja devedesetih i početkom dvehiljaditih, ali i najblistavijih sa Rajkardom, Pepom i Luisom Enrikeom. Deo svih njih bio je Ćavi. 

Podrška

Svaki, ali bukvalno svaki navijač Barselone na svetu veruje da u ovom trenutku ne postoji bolje rešenje. Podrška sa svih strana je pravi vetar u leđa kako za Ćavija, tako i za mlade igrače kojih ima i previše. Ćavi bi samim tim imao manji pritisak, jer se zna da je Barsa na novom početku i nije kao Kuman koji je ispucao sve kredite i zaratio je bukvalno sa svima. 

Sistem 

Ćavi je do sada radio samo u Al Sadu, ali forsira sistem 4-3-3 i 3-4-3, kao što je uveo Johan Krojf. Ćavi obožava igru sa loptom u nogama, agresiju po celom terenu, ali njegovi timovi još kako šutiraju ka golu, i ne tera ih da se "ušetaju". Analitičari koji su se bavili Ćavijem dosadašnjim radom kažu da je njegova vrlina što uvek zna šta želi od svoje ekipe i što ima način da svojim igračima prenese šta od njih želi. To je ono što Barsa nema kod Kumana i što joj je preko potrebno - jasan sistem, precizne uloge, napadačka igra i Barsin DNK. 

Poverenje igrača

Neki misle da nije dobro da Ćavi trenira bivše saigrače kao što su Pike, Buskets, Alba i Roberto, ali ovde je slučaj drugačiji. Ćavi je već bio njihov lider, bio je trener, vođa, kapiten i njegova reč se još kako poštuje. Ćavi je i sam priznao da bi bio veoma otvoren prema bivšim saigračima, da bi mu bio izazov da ih trenira i da je siguran da bi u svemu tome imao samo olakšavajuće okolnosti. Baš su kapiteni, i dok je tu bio Lep Mesi, bili česti problem trenerima. Ćavi bi morao da stane na put ovome, da nema razdora u svlačionici, da nema "starog" klana i da se zna da je njegova poslednja. 

Kada se podvuče crta, sada ili nikad, pravi je trenutak da posao koji bi dobio pre ili kasnije, Ćavi dobije što pre. Jedino tako će oko Barse vladati ponovo uzbuđenje. 

Na Ćaviju onda ostane da bude kao Gvardiola ili Zidan, a ne kao Pirlo, koji je došao kao legenda kluba u svoj Juve i pokazao da mu je to bio preveliki zalogaj.