Zbog čega Brazilci dominiraju na SP?

Ako ocenjujemo prvu rundu turnira, onda slobodno možemo da kažemo da je protekao u dominaciji Brazilaca. Bilo je pritužbi tokom sezone na naše ocene da je tamošnja Serija A među top četiri lige na svetu. Da, tako je, osim Engleza, Španaca i Italijana, ne postoji kvalitetnije takmičenje, nije to ni Bundesliga, a pogotovo ne Francuska.

Turnir je inače počeo gotovo nestvarnom informacijom da Brazilci imaju čak 14% od ukupnog broja fudbalera na prvenstvu, njih 70. Delom je to posledica činjenice da su četiri kluba, najviše na šampionatu iz ove zemlje. Ali, to su četiri pobednika Kopa Libertadores u poslednje četiri godine. Nije slučajno to što od 2018. i Rivera koji je dobio "Superklasiko" protiv Boke u finalu, nijedan tim van Brazila nije uspeo da se popne na krov Latinske Amerike.

Najuspešnija fudbalska nacija na svetu i najveći izvoznik fudbalera dominira i to nije samo zbog slabije konkurencije. Na kraju krajeva Flamengo je tukao Česi, Botafogo PSŽ, Fluminense rasturio Dortmund, ali nisu dali gol. Flu je, poređenja radi pre dve godine postao prvak Južne Amerike, ali prošle su bili u donjem domu Serije A. A opet, na ovom prvenstvu igraju strašan fudbal. 

Naravno, postoje i oni koji tvrde da je razlog ovakve dominacije Brazilaca činjenica da je njihova liga u toku, samo to je falična argumentacija. Svi evropski klubovi su do skora bili u punoj sezoni, plus Brazilci igraju i državne šampionate od zime, praktično imali su pauzu samo mesec dana u decembru, nije baš kao da su odmorniji.

Naravno da će Brazilci biti konkurentni, ali njihovi klubovi su redovno gubili u onim interkontinentalnim finalima protiv evropskih šampiona, jedan od retkih izuzetaka je trijumf Korintijansa 2012. protiv Čelsija. Problemi su bili vidljivi u infrastrukturi, huliganizmu, kontroverzama, nasilju na samom terenu, lošem suđenju. Ipak, Mundijal je doneo infrastrukturu, počeli su da rade ozbiljnije sa mladima u smislu edukacije za život pored fudbala, u klubove je ušao i svež novac van Brazila. Poslednja generacija fudbalskih gastarbajtera je donela po povratku evropske navike, danas Brazilci više nisu enfan teribl evropskog fudbala, mali je broj onih kao što je Nejmar, sa talentom i navikom da ga zloupotrebljavaju van terena.

Da, imaju Brazilci prednost, navikli su na velike vrućine po kojima se igra u Americi i da motivisaniji su od većine Evropljana, ali ima i drugih faktora vezanih za evoluciju tamošnjeg fudbala. Prvo, pokupili su sve što valja iz Južne Amerike, mnogo je argentinskih igrača, ali i onih najboljih iz drugih latinskih država koji hrle u tamošnju Seriju A. Veći je novac u igri, sponzori su zainteresovaniji, tribine punije. Plus, konkurencija je strašna, svako kolo se igra neki derbi, uz to, putovanja velikih timova iz megapolisa u provinciju uvek obećavaju pakao od gostovanja. Oni su marketinški tek u poslednjih desetak godina uspeli da monetizuju nestvarno interesovanje nacije za fudbal, kombinovano sa ogromnim brojem navijača. Vlada je tek pre četiri godine donela zakon o stranim ulaganjima u fudbalske klubove, pa je vlasnik Botafoga, američki kapital, odnosno Džon Tekstor, Red Bul je uložio veliki novac u Bragantino, Siti grupa kupila Baiju. Oni najveći odolevaju jer imaju ogromne resurse, ali nije daleko dan kada će Arapi preplaviti Brazil. 

Otvorili su vrata i evropskim trenerima, pre svega Portugalcima koji nemaju jezičku barijeru. Četiri od poslednjih šest prvaka Brazila su trenirali i treniraju Portugalci, a šlag na tortu je dolazak Anćelotija na klupu "Selesao".

Kritičari iz drugih zemalja čitaj Argentinci smatraju da Brazil uništava ostale zemlje, odvodi i mlade igrače u povoju. Havijer Maskerano trener Majamija tvrdi da kupuju iz samo obesti, koriste ekonomsku situaciju u ostalim zemljama i gomilaju fudbalere. 

Naravno da sada velikani iz Rija i Sao Paula već razmišljaju o koraku dalje. što izaziva nelagodu i u brazilskom savezu, ali i CONMEBOL kontinentalnoj asocijaciji. 

Pogađate, Superliga sa osam najvećih brazilskih klubova, Bokom i Riverom koji nikada neće izgubiti privlačnost, ekvadorskim velikanima koji su prilično dobri i možda još ponekim bivšim vladarom kontinenta poput Nasionala i Penjarola bi mogla da bude budućnost kontinenta. To podrazumeva za šta je realan strah, ukidanje državnih prvenstava u Brazilu koji se igraju tokom zime i ranog proleća koji nikoga ne zanimaju, niti manji timovi u Paulisti i Karioki mogu da pariraju divovima, niti da privuku publiku na "Marakani" i ostalim fudbalskim svetilištima.

Nasuprot Brazilcima, Argentinci su razočarali. River i Boka su otišli kući posle grupne faze. Kako glasi jedan naslov u njujorškom Tajmsu "Nedostajaće nam vaši navijači, igra baš i ne".

"Superklasiko" velikani su delovali neuverljivo. Boka nije uspela da savlada Ouklend, sada će i idol Rikelme biti na udaru. Povratak, treći u karijeri veterana Rusa je populizam i igranje na nostalgiju. Iskusni stručnjak je osvojio taj poslednji Kopa Libertadores pre dvadesetak godina. 

River je delovao i pre prvenstva, kao bolji, talentovaniji tim od "Ksenezesa", ali veliki je neuspeh eliminacija. Još gore je ponašanje kada su shvatili da i sami u četvrtak ujutru putuju za Buenos Ajres. Par crvenih protiv Intera, Akunja koji pokušava da stigne i Damfrisa i obračuna se posle kraja meča su baš pojačali loš utisak.

Domaća liga je često nelogična, prevaziđena sa svojim sistemom koeficijenata, podeljena u plej-of grupe, infrastruktura je blagi užas, kriminalne grupe pod maskom navijača i dalje dominiraju, dok su Brazilci uništili huliganska jezgra.

Rezultat toga je slom Argentinaca, dok Brazilci uživaju. Ima i do ekonomije, ali i do pristupa...