Zbog čega Mesi nije završio u Mančester Sitiju?

Leo Mesi je svoj najbolji meč ove sezone u novom klubu odigrao baš protiv Sitija u Ligi Šampiona. PSŽ je prvu utakmicu dva tima dobio 2:0 i tu je, mnogi su tako tvrdili, konačno Argentinac našao "mojo" iz Barselone. Podsetimo, posle sjajne akcije sa Mbapeom, Leo je lako savladao Edersona i stavio tačku. "Park Prinčeva" je poludeo od sreće, to je bilo krajem septembra, ali dva meseca kasnije, delom i zbog reprezentativnih pauza koje su totalno poremetile sve Južnoamerikance zbog dugih putovanja i kasnih povratak, niko nije zadovoljan igrom najveće zvezde u istoriji kluba. Inače pomenuta pobeda je bila prva ikada za "Svece" protiv "Građana" u rivalstvu dva kluba koje nije samo fudbalsko, već i geopolitičko između Emirata i Katara.

O tome smo već, pisali, hajde da se koncentrišemo na Mesija. S obzirom da po svemu sudeći neće biti povređenog Nejmara, koga povređeni mišić nije sprečio da neumorno pleše u Parizu dok je njegov nacionalni tim igrao baš protiv Mesijeve Argentine, Leo će biti u centru pažnje na "Etihadu".

Na tom stadionu su mnogo češće mogli da ga vide, da je pre 14 meseci sleteo u grad.

Naime, priča o Mesijevom propalom transferu u Premijer Ligu vezana je za leto 2020. ili bolje rečeno kasni prelazni "korona" rok, kada je posle serije telefonskih razgovora sa Gvardiolom i dobijenog obećanja da će Pep ostati još tri godine u klubu, Leo poslao onaj čuveni faks Barseloni i zatražio da ode. Ipak, Katalonci su ga sprečili, tvrdeći da ima obavezu na još sezonu, po njihovom tumačenju klauzule koju nije aktivirao na vreme. Pričalo se o sudu, ali Mesi nije želeo da izvede "Blaugranu" pred pravni sistem, to bi narušilo njegov legat na "Kamp Nou".

Siti se pripremio za transfer, suma bi bila oko 250 miliona neto za Mesija za pet godina, veći deo toga dobio bi u naredne tri igrajući u PL, a onda bi dve sezone proveo u MLS u Sitijevoj njujorškoj filijali. Uz to, klub je kao gest dobre volje bio spreman da mu ponudi i još novca, posle karijere, kao ambasadoru Mančester Sitija, čitaj države Katar i čini se da finansijskih problema odnosno prepreka za dogovor nije bilo. Ali, posle Barsine rampe, nije bilo vremena da se Siti vrati za pregovarački sto kada je Hari Kejn u pitanju.

Zbog toga prošlog leta, iako se pisalo drugačije, Gvardiola nije bio zainteresovan za Mesija. On je odmah izvukao stolicu ispod Horhea Mesija, Leovog oca, uz reči da je taj voz prošao. Naime, "Građani" nisu želeli da naškode svojim šansama da konačno dovedu Kejna. Upleteni u igru nerava sa nepopustljivim Danijelom Livijem, oni nisu ni reagovali kada su Leovi pregovori sa Laportom propali pa je Argentinac 24 časa kasnije završio u Parizu.

Da li je Kejn jedini razlog?

Priča se da nije. 

Naime, Gvardiola je odlučio da produži svoj boravak u Premijer Ligi, ali ga nije vezao za Mesija. On je godinu dana kasnije procenio da bi u pitanju bilo preveliko ulaganje za kratki period, da Kejn garantuje da će odmah isporučiti, a da ako ne mogu do kapitena Engleske, treba probati sa mlađim igračem. Prva pomisao je bio Haland, a sada je i Vlahović pod lupom skaut.

Tačno je, Pep je želeo Ronalda, ali ne toliko koliko se priča, jer Siti nije želeo da ponudi nikakvo obeštećenje Juventusu, a i Kristijano bi za dve godine koliko mu je nuđeno, bio neuporedivo jeftiniji od Mesijevih četiri ili pet.

Posle poraza u Parizu, i Mesijevog gola, mnogi su zamerili Gvardioli što nije ponovo pokušao da dovede svog nekadašnjeg igrača iz Barselone, ali Pep gleda napred. On veruje da je tim dovoljno dobar da zadrži dominaciju u Engleskoj, a nije siguran da dolazak Mesija automatski znači trijumf u Ligi šampiona. Neki novinari su odmah lansirali i onu čuvenu dilemu o Mesiju "utorkom uveče na kiši u Stouku" i makar "Grnčari" ne igrali u PL, uvek postoji neki sličan tim sa namerom da prebije Mesija na svom terenu.

Jasno, to su priče u stilu "šta bi bilo kad bi bilo", ali verovatno iz Gvardioline vizure, Mesi bi blokirao razvoj Ferana Toresa, Žesusa, možda i Fodena, nije klasičan napadač kakav je potreban, niti prirodna zamena za Kuna koji je bio najbolji u jednoj stvari, da svoj poslednji dodir sa loptom pretvori u promenu na semaforu.

No, finansijski momenat je ipak bio najvažniji. Jer, tim je organizam, živo biće koje se razvija, ako biste stavili pola milijarde na jednog čoveka, zatvorili biste vrata promenama i eksperimentima od kojih Gvardiola živi i od čega se sastoji njegovo viđenje fudbala.

Da malo pričamo o rivalstvu na terenu dva kluba. Prošle sezone je Poketino u svojim prvim mesecima pošto je zamenio Tuhela eliminisan od Mančester Sitija u Ligi šampiona. Poveo je na "Parku Prinčeva", a onda je Siti ni iz čega okrenuo rezultat. Kada je isključen Gaje, gosti su lako priveli meč kraju.

Revanš na "Etihadu" je bio taktička lekcija Pepa Poketinu. Iako se očekivalo da napadne, pogotovo kada je saznao da je Mbape na klupi zbog povrede, Gvardiola je pojačao vezni red, stvorio defanzivni blok kojim je komandovao te večeri sjajni Gundogan. Te večeri je Gvardiola izveo na teren i Zinčenka i Mareza, ostavio Kansela i Sterlinga na klupi, nije bilo ni Laporta, ni Rodrija, uspeo je da nađe pravi balans, za razliku od narednog meča, finala Lige šampiona koje je izgubio od Tuhela.

U toj utakmici je Pep uspeo da izdrži pritisak na sredini, odnosno presing Poketina, da kako je meč odmicao sve više drži loptu i otupi oštricu PSŽ, da iznervira Nejmara koji je previše solirao, pa se, ne tako lako kao što konačnih 4:1 u dve utakmice govore, plasirao u bitku za pehar koji mu izmiče deceniju.

U sredu utakmica neće imati toliki značaj, Siti ima bod više, pobedom bi overio prvo mesto u grupi, remijem došao u situaciju da mu je potrebna pobeda u Lajpcigu, jer PSŽ bi imao ipak lakši posao protiv Briža na "Parku Prinčeva".

Jasno, oba tima će, osim nekog čuda biti u top 16, ali možda nije svejedno sa kog mesta odete dalje. Mada, u žrebu i kao pobednik grupe možete da naletite na minu u osmini finala...