Žigićev dres, Đukićevo lice i kako je Mijatović zaključao sve odnose Reala i Valensije

Pako Polit, radio novinar iz Valensije koji je među popularnijima i jedan od retkih koji govori tečno engleski jezik, govorio je o fudbalerima iz Srbije ili Crne Gore koji su prošli kroz Valensiju u poslednjih trideset godina. 

"Intervjuisao sam Žigića. Prijatelj sam sa Đukićem. Nije imao Đukić sreće ovde kada je bio trener. Za Maksimovića nisam imao dovoljno vremena, a nisam intervjuisao ni Račića jer u poslednjih par godina odnos medija i Valensije nije tako dobar", rekao je Pako. 

O Račiću i šta je imao da kaže na tu temu smo vam pisali, a šta kaže za Miroslava Đukića? 

"Sećam se, još 1994. godine Đukić je igrao za Deportivo. Promašio je onaj penal protiv Valensije, Barselona je na kraju bila šampion, da je pogodio, Deportivo bi uzeo titulu. Đukić je postao antiheroj Deportiva, ali je kasnije došao u Valensiju. Ovde je bio nekoliko sezona i bio je sjajan. Osvojio je Kup, ligu, dva puta stizao do finala LŠ. Bio je jedan od najboljih igrača u odbrani. Kasnije, postao je trener Valensije samo na kratko, mislim da je bio par meseci. Od leta 2013. do decembra", priseća se Pako. 

"Sećam se da je pre par dana bilo deset godina otkako je dobio otkaz. Dana kada je dobio otkaz, otišao je u pres salu, i to sa dva čoveka koji su ga otpustili, tražeći da se stvari objasne medijima. Njegovo lice je sve pokazivalo. Bio je tako razočaran. Očigledno da nije uživao u tom trenutku", rekao je Pako. 

Nikola Žigić je ostavio trag u Valensiji u koju je stigao iz Rasinga gde je briljirao. Ostaće zapisano da je srpski napadač postigao ukupno 17 golova za "Slepe miševe".  

"Kasnije je Žigić bio ovde, dve sezone čini mi se. Ostaće mi urezano u sećanje kako nije dosuđen penal u meču protiv Atletiko Madrida u Ligi Evrope 2010. godine. Sudija Florijan Mejer je rekao da nije penal iako je Žigiću bio pocepan dres", setio se on. 

Posebno nam je bila zanimljiva priča o Predragu Mijatoviću koju nam je ispričao. 

"Još 1993. godine Valensija je želela da potpiše Romarija. Na kraju je Barsa pobedila za njegov potpis. Gus Hidink je bio trener i želeo je Romarija. Uprava je u tom trenutku nije uspela da dovede Brazilca. Skaut je otišao u Jugoslaviju, skautirao je Mijatovića. On mi je rekao da je utakmica koju je skaut gledao bila očajna za njega, znao je da ga gledaju i mislio je posle toga da neće otići u Valensiju.  Promašio je nekoliko šansi. Ipak, skaut je ostao još jednu utakmicu i Mijatović je bio bolji", seća se Pako. 

Sve je išlo uzlaznom putanjom kada je Peđa u pitanju u Valensiji.

"Praktično je svima nama bio nepoznat, da bi kasnije postao najveća zvezda tima. Kasnije, sezone 1995-96 je postigao preko 30 golova sa Luisom Aragonesom koji je tada trenirao klub. Posle toga je Real Madrid platio njegovu otpusnu klauzulu, i to je stvorilo nepodnošljivost između Valensije i Reala koja traje i 25 godina kasnije. Valensijini navijači nikada nisu ni voleli Real Madrid, nikada nisu bili odnosi dva kluba najbolji, ali kada se desila situacija sa Mijatovićem, definitivno je došlo do kraja svake saradnje između dva kluba - 100%. Između navijača Valensije i Real Madrida postoji netrpeljivost. Mijatović je otišao i osvojio 7. Ligu šampiona sa Realom", ispričao nam je Pako Polit.