Žoze protiv najveće greške u karijeri, ali čije?

Murinjo kaže da je to jedna od stvari za kojom će žaliti čitavog života, a opet čini se da klub ima više razloga da proklinje dan kada se sve desilo.ž

Znate verovatno za prokletstvo Bele Gutmana koji je odlazeći iz kluba u prvoj polovini šezdesetih nakon spora oko novca ogorčeno rekao da Benfika ni za 100 godina neće postati evropski šampion. I izgleda da je Mađar zaista bacio čini na slavni klub, od te 1962. i druge titule prvaka Starog Kontinenta, nikada više nisu osvojili krunu, ali ni bilo koji drugi evropski trofej.

I u novi vek su se potrudili da uđu sa novom pogrešnom procenom, koja je opredelila poslednjih četvrt veka.

Naime, u leto 2000. godine je mladi Portugalac napustio Barselonu posle četiri godine u kojima je bio, kako su podsmešljivo govorili u klubu "prevodilac", a zatim i pomoćnik Van Galu. Mogao je sa Ser Bobijem da se kao asistent preseli u Njukasl, ali je rešio da započne samostalnu karijeru.

Šansu je dobio neočekivano u klubu kakav je Benfika, u pitanju je septembar 2000. godine. Klub nije bio u dobrom stanju, bez titule sedam godina, od klupskog čoveka Tonija koji je osvojio krunu, na klupi su se promenili Artur Žorž, Brazilac Autori, Manuel Žoze i velika imena poput Grema Sunesa i Jupa Hajnkesa, da ne pominjemo čuvare klupe poput Marija Vilsona i Šeua...

EPA/EFE

U leto 2000. predsednik Žoao Valje Azevedo je doveo dosta novih igrača poput našeg Dudića iz Zvezde, Španca Marčene, Karlitosa iz Reala, Van Hojdonka, bivšeg igrača Sportinga Danija iz Ajaksa, i nekolicinu Brazilaca. Otišao je kao slobodan igrač Žoao Pinto u Sporting, Nunjo Gomeš se preselio u Fiorentinu. Navijači su bili dosta skeptični iako je ostao Poborski pokojni golman Enke, igrali su još Maniš, solidni napadač Žoao Tomaš.

Ipak, početak sezone je bio loš, prvo poraz u derbiju od Portoa, jedva su u septembru izvukli bod na gostovanju Leiriji, a u kupu UEFA su u prvom meču poraženi u Švedskoj od Halmštada. Dan posle pobede protiv Amadore, Hajnkes se slomio, uz reči da je situacija loša i da će otići, ako ga klub ne želi. Već sutradan je zamenjen Murinjom koji je imao samo 37 godina, to mu je bio prvi samostalan posao u karijeri. Kako bi mu olakšao prilagođavanje, klub je želeo da vrati nekadašnjeg asistencija Žesualda Fereiru. Murinjo je to odbio i imenovao bivšeg štopera i legendu Benfike, Brazilca Mozera kao pomoćnog trenera.

Murinjo će kasnije u jednoj od autobiografija tvrditi da je situacija bila loša, finansijski, organizaciono, ali i da je svlačionica bila puna "plaćenika" koji su jedino mislili na novac. Ipak, iako je Van Hojdonk bio proglašen kao problematičan, Murinjo je kasnije pričao da ga je odmah impresionirao jer je za razliku od nekih drugih želeo da se bori. Takođe u Manišu je našao vernog saborca na terenu, pronaći će ga u Portu par godina kasnije, a onda i dovesti 2006. na pozajmicu, doduše kratku u Čelsi.

U gornjim ešalonima kluba besnela je bitka za moć. Približavali su se izbori, predsedniku Azevedu je rukavicu bacio Manuel Vilarinjo koji je u kampanji objavio da će, ako pobedi vratiti napred pomenutog Tonija, tvorca poslednje titule na klupu. Jasno, ovo je bio potez sračunat da izazove nostalgiju kod navijača, pomenuti trener je u dva navrata, četiri sezone vodio "Orlove", osvojio uz tu titulu 1993. (i duplu krunu). U svom prvom boravku kada je zamenio Tomislava Ivića takođe je bio prvak. Ipak, više od trenerskih uspeha pamtili su ga kao igrača koji je odigrao oko 300 mečeva u 13 sezona i bio deo generacije sedamdesetih koja je u devet godina bila čak sedam puta prvak. 

Murinjo je znao da trči protiv vremena, izgubio je prvi meč na klupi od Boavište. Ali, ubrzo su počeli da pobeđuju, više od bodova i vatre koju je probudio u igračima impresionirali su novi trenerski metodi prvi put viđeni u portugalskom fudbalu. Ali posle par pobeda, usledili su izbori, Vilarinjo je pobedio. No, novi predsednik se suočio sa problemom, navijači su prigrlili mladog trenera, ekipa je takođe bila uz njega, pridobio ih je za par meseci, pa je klub odlučio da sačeka do kraja sezone. Benfika je sa 3:0 i posle briljantne partije dobila derbi protiv aktuelnog prvaka Sportinga koji je bio jači na papiru.

Murinjo tvrdi da se unutar kluba suočio sa opstrukcijom, da su članovi borda radili protiv tima, da su u poslednji čas menjali hotele u kojima ekipa odseda, da su se trudili da poremete rutinu kako bi ga isprovocirali da ode.

Ipak, on je napravio prvi korak ka rastanku. Posle pobede nad Sportingom, Vilarinjo je došao u kancelariju da čestita Žozeu, ovaj je sedeo, sa nogama na stolu, razgovarajuću sa suprugom. Kada se vratio kući, još pod utiskom euforije, pozvao je predsednika i zatražio dugogodišnji ugovor.

"Sve ili ništa, ili projekata na više godina, ili odlazim", rekao je "Ze".

Prvi čovek Benfike je odbio, Murinjo podneo ostavku.

Sada kaže da žali, da nije trebalo to da učini, ali više žali klub, odnosno Vilarinjo.

"Naravno da je trebalo da pristanem, delovalo je kao ucena, ali bio sa suviše ponosan da pristanem, a u stvari, trebalo je prvo da gledam interes kluba", kaže čovek koji je kasnije prepustio mesto sportkom direktoru Vieiri, ne pre nego što je počela izgradnja sadašnjeg "Luža" (kasnije je bio predsednik skupštine).

U svakom slučaju, sezona je završena užasno, šestim mestom, Toni je smenjen već u decembru u narednom prvenstvu, Murinjo je otišao u Leiriju. Tamo je nqapravio sjajan posao, mali klub iz okoline Koimbre je bio u top četiri, ali je usred sezone stigao poziv Portoa koji je gledao u leđa ne samo Sprtingu i Benfiki, već i Boavišti i samoj Leiriji. Smenjen je Otavio Maćado, Murinjo je stigao u januaru, obećao da će naredne sezone osvojiti titulu. Tako je i bilo, u sledećoj sezoni je osvojio triplu krunu, prvenstvo, kup i UEFA Kup. Onda u narednoj uz ligu uzeo Ligu šampiona. To je bila istorija, dok je Benfika čekala na titulu do 2005. kada je Žoze već bio u Čelsiju.

On se vraćao na "Luž" sa Mančester Junajtedom, pre nekih osam godina, oba meča je dobio bez primljenog gola. U stvari od odlaska iz Lisabona, sa Leirijom, Portom i eto Junajtedom, ima skor u takmičarskim mečevima 6-2-1, jedini poraz je onaj iz maja 2004. na "Žamoru", tada je Benfika osvojila kup. Ali, Murinjo je tada izveo kombinovani sastav, spremali su se za finale LŠ protiv Monaka u Gelzenkirhenu.

EPA-EFE/ERDEM SAHIN

Nedavno je sa Fenerom izgubio od Benfike, ali u prijateljskom meču u kupu koji nosi ime velikog Euzebija, no, to je ipak samo pripremni meč. Eto, žreb ga je spojio sa bivšim klubom, kaže da se Benfika boji Fenera, da su se nadali da će igrati protiv Fejenorda u baražu za LŠ. "Orlovi" su lako eliminisali Nicu, pucaju od samopouzdanja pred sudar u utorak u Istanbulu. Na Bosforu tim još nije kompletan, znate i sami da su otišli Džeko i Tadić, nema ni Kostića, Kragujevčanin nije otkupljen od Juventusa. Ali jesu Škrinjar od Parižana i Sofijan Amrabat, stigao je Englez Arči Braun iz Genta, Portugalac Semedo (naravno Mendešov igrač) kao slobodni agent iz Vulvsa. Priča se da žele Akturtoglua iz Benfike, ali i Sabicera, Žegrovu iz Lila, Đenija Katama iz Sportinga, golmana Reala Lunjina, izgleda da im je izmakao Asensio. Neko će još doći, opsesija Ali Koča ostaje liga, posle dugih 12 sezona. Ovo je druga i poslednja godina Murinjovog ugovora, da je mogao već bi otišao i to u Inter. Ali, penali su ogromni. Mora da isporuči, međutim po nama, Galatasaraj je i dalje mnogo bolja ekipa. Prošle godine u Ligi šampiona, u kvalifikacijama, Fener je ispao od Lila. Portugalac je rekao da mu niko u klubu nije saopštio da je Liga šampiona prioritet i da je titula važnija. Ostao je bez ijednog trofeja.

Ni Benfika se nije proslavila prošle sezone, brzo je smenjen Rožer Šmid, na klupu se posle nešto više od četiri godine vratio Bruno Laž. Osvojio je Liga kup, izgubio u foto-finišu šampionsku trku od Sportinga, poražen je u finalu kupa na "Žamoru" takođe od gradskog rivala.

Ovo leto donelo je odlazak Di Marije, Kokčua, Jurašeka, i veliki transfer Karerasa u Real. Iz suprotnog pravca stigao je mladi Obradoir, ali su kupovine leta Kolumbijac Rios iz Palmeirasa, Dedić iz Salcburga, i naravno Hrvat Ivanović koji je golovima doneo Unionu titulu u Belgiji. Otamendi je u poznim godinama lider tima, Pavlidis gol mašina, i dalje verujemo da je Benfika favorit u ovom dvomeču, mada nismo očekivali ni da Murinjo prođe Fejenord.

Ovo je meč takozvanog "ligaškog puta", u koji spada i sudar Gersa i Briža. Rendžersi su tukli prvo PAO, pa Viktoriju Plzen, oba puta je "Ajbroks" u prvom meču bio prevaga. Nisu naivni Belgijanci iz Briža, Flandijci su u trećem kolu arhivirali Salcburg. Svakako da će Škoti probati da pred put na "Brejdel" stignu do odlučujuće prednosti, to je recept.

I drugi škotski velika, Seltik, uključuje se u ovoj rundi. To je "šampionski put", nije da im nije prijao žreb, ipak su bolja ekipa od kazahstanskog Kairata. Gosti će se braniti svim silama u Glazgovu, naravno da bolje igraju kod kuće, eliminisali su KuPS posle poraza u Finskoj od 2:1, ali i na penale Slovan iz Bratislave (takođe su pobedili u Almatiju).

Teško će izaći na kraj sa škotskim šampionom koga predvodi Brendan Rodžers, dok su ostali parovi ipak izvesniji. O sudaru Zvezde i Pafosa možete da čitate u posebnom tekstu, Bodo Glimt je favorit na severnoj strani Arktičkog kruga protiv Šturma, mada austrijski šampion nije mačji kašalj, igrali su LŠ prošle sezone. Ni Ferencvarošu neće biti lako, "Fradi" je kod kuće uništio Ludogorec, ali Karabag nije nimalo naivan. "Konjanici" na čijoj je klupi Gurban Gurbanov gotovo dve decenije imaju dobro ukomponovan, uigan tim, sa dosta stranaca, za njih su Šelburn i Škendija u prethodnim rundama bili lakši trening.

Bazel se vratio u kvalifikacije, prvaci su posle sedam godina, ali je trener sa trofejom, Selestini zamenio Marka Nikolića na klupi CSKA. "Bebi" su doveli Ludovika Manjana, bivšeg reprezentativca koji je kao trener radio tri prethodne godine u Lozani. Rival je Kopenhagen, ozbiljan tim, danski šampion je u revanšu uništio komšije iz Malmea, blagi su favoriti. Pisali smo o "Lavovima", poslednje pojačanje je Jusufa Mukoko, svojevremeno u Dortmundu je proglašavan za čudo od deteta bio je u Ajaksu Kamerunac ima samo 20 godina (makar prema papirima). Ima i mnogo iskusnijih igrača, kapiten Klason i zemljak Larson su nosili dres Švedske, Kornelijus, Dilejni i Lerager Danske, Elijunusija znate iz Sautemptona, Norvežin je zanimljivo igrao i za rivala, Bazel. Dakle, danski prvak baš uliva poverenje, imaju više iskustva od Švajcaraca, verovatno su bliži ligaškom delu elitnog evrpskog takmičenja. Neke mečeve obradićemo u posebnim rubrikama, ima šta da se izabere...