„Žuta podmornica“ čezne za Rikelmeovim vremenima

Fudbaleri Barselone pokušaće predstojećeg vikenda da produže niz pobeda u španskoj Primeri budući da bi ulogu favorita trebalo da potvrde protiv Viljareala. „Žuta podmornica“ ni izbliza ove zime ne pruža partije kakve smo navikli, što je još jedna potvrda da su najslavniji dani iz klupske prošlosti odavno iza njih.

Prethodnog marta Viljareal je proslavio 100. rođendan, a uprkos pozamašnoj tradiciji koja krasi ovaj klub iz gradića nadomak Valensije najslavnije dane doživeo je u prvoj deceniji ovoga milenijuma.

I baš u vreme kada je dvostruki uzastopni osvajač nekadašnjeg UEFA Intertoto kupa ulazio u srca navijača širom sveta, došlo je do sudbonosnog posla sa Barselonom koji će zauvek promeniti tok istorije kluba.

Dolazak Ronaldinja na „Kamp Nou“ i ispunjenje kvote dozvoljenog broja stranaca u najvećem katalonskom klubu, označili su neminovnu selidbu Huana Romana Rikelmea.

Argentinac se tada nalazio u najboljim fudbalskim godinama i neophodna mu je bila prava minutaža da svoj raskošan talenat i umeće sa lopotom demonstrira na pravi način.

Zahuktali Viljareal ga je oberučke prihvatio i otvorio mu vrata raja koja će ga zauvek vinuti u orbitu fudbalskog božanstva. Stigao je na dvogodišnju pozajmicu, ali se već odmah videlo da je njegova budućnost isključivo u žutom dresu.

Baš u vreme kada je njegova najslavnija fudbalska epizoda započela, Viljareal je postao Barselonina noćna mora.

Takav rasplet je već prvi međusobni susret nagovestio budući da je tog 22. novembra 2003. godine Viljareal tukao Barselonu kod kuće 2:1, a 25-godišnji Argentinac našao je svoje mesto u starnih 11 tima.

Barselona je u to vreme čak tri godine čekala na trijumf protiv Viljareala, a posebno će se pamtiti 9. januar 2005. godine kada je šampionski sastav katalonskog kluba doslovno ponižen od „žute podmornice“.

Kakav je to bio raskošan latinoamerički ples asova Viljareala pred timom koji je Barseloni doneo dugoiščekivanu titulu u španskom prvenstvu. Glavni protagnista velike pobede bio je urugvajski napadač Dijego Forlan, stelac dva od tri gola Viljareala, a između dva pogotka plavokosog špica mrežu Viktora Valdesa zatresao je i Gonzalo Rodrigez.

Promo

Pamtiće se i spektakularni remi dva tima na „Kamp Nou“ te godine u finišu sezone koju je Viljareal završio na impozantnom trećem mestu. Meč za infarkt završen je nerešenim rezultatom 3:3, a i danas se smatra jednim od najspektakularnijih u istoriji sudara dva tima.

Bilo je to vreme trke Barselone i Real Madrida i pravi foto-finiš borbe za titulu gde se videlo da oba tima posustaju usled naporne sezone. Ranjenu Barselonu je kao i svega nekoliko meseci ranije načeo Forlan, postigavši ovaj put dva gola već u uvodnih pola sata igre.

Usledio je jak odgovor budućeg šampiona pošto su Ronaldinjo i Ludovik Žili već do poluvremena izjednačili, ali uzbuđenja nije manjkalo ni u drugih 45 minuta. Žili je već na startu drugog dela igre režirao potpuni preokret Barselone, ali je Forlan potvrdio strašnu formu i stavio tačku na ovaj duel.

Povratak šampionske titule u Barselonu i postepeni rast tima označen Ronaldinjovom erom i debijem Lionela Mesija neminovno je označio promenu snaga između dva tima, pa je u narednim utakmicama katalonski gigant bio taj koji je pobeđivao.

Barselona je u to vreme vezala tri uzastopne pobede, a posebno će se pamtiti ona iz jeseni 2006. godine kada su Katalonci slavili sa ubedljivih 4:0 u meču koji je obeležio dvostruki strelac Ronaldinjo između čijih golova su se u strelce upisivali Andres Inijesta i Ejdur Gudjonsen.

Ipak, vreme Viljareala nikako nije prošlo, štaviše najveći uspeh je tek sledio. U sezoni 2007/2008 kada je klub stigao do vicešampionske pozicije, Barselona je poklekla u oba međusobna prvenstvena duela.

Već u prvom delu sezone Viljareal je kod kuće slavio sa 3:1 protiv katalonskog tima koji je prolazio kroz krizu rezultata i te sezone završio na trećem mestu, a da je u vreme Svetske ekonomske krize „Žuta podmornica“ jedini pravi rival Real Madridu videlo se već i na proleće te godine.

Markos Sena i Jon Dal Tomason bili su kobni za Barseloni i na „Kamp Nou“ pa je već tada bilo jasno da će Viljareal biti taj koji će razdvojiti dva najveća španska kluba na tabeli.

Od te sezone kada se vodenica okrenula na stranu Barselone, pa iako uzbuđenja i spektakularnijh remija nije izostajalo, uglavnom je katalonski tim bio taj koji je izlazio kao pobednik iz međusobnih duela.

Premda uz pojedine izuzetke (sezona 2012/2013 kada je učestvovao u Segundi),
Viljareal važi za tima iz vrha španskog fudbala, jedinu pobedu nad Barselonom u prethodnih čak više od deceniju ovaj tim je ostvario u maju 2022. godine. Tada je pobedio na gostovanju 2:0 tim koji je duboko bio iza Anćelotijevog Reala.

Trenutno stanje na tabeli i razlika između čak 22 boda u korist Barselone i 10 timova koji ih razdvajaju nedvosmisleno ukazuju da je tim Ćavija Ernandeza apsolutni favorit na ovom meču.

Naročito poslednja dva gostovanja Viljareala i teški porazi od Las Palmasa i Valensije ovog meseca ukazuju da bi katalonski tim trebalo da zabeleži rutinsku pobedu. A osvrćući se na goleadu i čak sedam golova u avgustovskom duelu dva tima, poželimo i ovaj put pune mreže.

Od ostalih mečeva 22. kola španske Primere, izdvajamo gostovanje Real Madrida na Kanarskim ostrvima Las Palmasu. Kraljevski klub sa četiri uzastopne pobede igra u najboljoj formi, ali Las Palmas sa dva trijumfa u nizu traži priključak za evroscenu.

Lider Đirona ide u Vigo gde će pokušati da i naredno kolo dočeka na čelu tabele u sudaru sa timom koji je na korak od zone ispadanja. Atletiko Madrid dočekuje zahuktalu Valensiju u debiju kola koji tradicionalno obiluje golovima kada se igra na „Vanda Metropolitanu“. Atletik Bilbao će kiks protiv Las Palmasa pokušati da zaleči na gostovanju slabašnom Kadizu.