Ekvador - Kad se plasiraš sve je lakše!

Ekvadoru je bilo lakše na terenu, nego van njega. "Orlovi" sa Anda su bez problema zauzeli treće mesto u južnoameričkoj zoni, igrali su nerešeno sa Argentinom u poslednjem kolu i tako prepustili treće mesto Urugvaju, ali bilo je svejedno, već su se plasirali.

Nikoga nije iznenadilo, Ekvador već decenijama ima odličan tim, solidnu ligu u kojoj se izdvaja šampion Kopa Sudamerikana (dvostruki) i finalista Kopa Libertadores, Inpendiente Dela Valje. Oni su lansirali ogroman broj igrača koji su danas osnova tima.

Recimo i to da je svojevremeno Ekvador zbog nadmorske visine, kao i Bolivija veliku većinu bodova osvajao kod kuće, ali to nije bila tolika prednost, odoleli su protiv Kolumbije, tukli Boliviju i Čile, doneli bod iz Perua i mada i dalje stoji konstatacija da su mnogo bolji na svom terenu (bilo da igraju u Kitu ili Gvajakilu), nisu isključivo osvajali bodove kod kuće.

Ali, iako su lako prošli kvalifikacije, muka je usledila posle toga, naime Čile je pokušao da lovi u mutnom. U pitanju je bio Bajron Kastiljo koji je igrao u kvalifikacijama za Ekvador i za koga je "La Roha" tvrdila da je Kolumbijac i da nema pasoš. Ipak, odluka o eliminaciji nije donešena, mada će u kvalifikacijama za Mundijal 2026. Ekvador startovati sa minusom od tri boda, a i platili su kaznu od 100 000 "Švajcaraca". Ispostavilo se da Kastiljo koji i nije ušap na završni spisak ima pasoš, ali da nije rođen u Ekvadoru, kako piše u knjigama već u kolumbijskom Tumaku.

Ipak, stigli su u Katar i onda su, pre svih, engleski tabloidi lansirali priču da će Ekvador prodati meč domaćinu na otvaranju. Pre utakmice svi koji poznaju mentalitet ove zemlje i igrača su rekli da to nema šanse, jer jednostavno, njima je zastava ispred svega, iako su društvo i država daleko od idealnih. Strelac oba gola na šampionatu Ener Valensija je pre par godina, praveći se da je povređen bežao u bolničkim kolima od policije koja ga je jurila po atletskoj stazi kako bi ga uhapsili zbog neplaćene alimentacije. Ali, to nikoga nije začudilo u Ekvadoru.

Manje je poznato da je otac ekvadorskog fudbala Jugosloven, odnosno Crnogorac rođen u Banjaluci. Dušan Drašković. Stariji ga se sećaju kao trenera Vojvodine i Spartaka, otisnuo se krajem osamdesetih u Ekvador, tamo su ga dočekali kao Mesiju. Iako nije znao španski, vrlo brzo je uspostavio kontrolu, promenio način razmišljanja ljudi u savezu, organizaciju, odnos fudbalera. Pet godina je bio na klupi, Ekvador je uspeo da se domogne polufinala Kopa Amerika, na svom terenu. Kasnije je trenirao velike klubove u ovoj državi gde i sada živi, izvršio uticaj na veliki broj trenera, pisao udžbenike o fudbalu, taktici, on je zaista jedan od najznačajnih ljudi u istoriji fudbala u ovoj južnoameričkoj zemlji. Draškković je bio drugi Evropljanin, iza Hoze Planjasa sa kraja četrdesetih koji je vodio Ekvador, i jedan od trojice, pre par godina Đordi Krofj se nije dugo zadržao.

Recimo i to da je Ekvador čekao do 2002. da se plasira na Mundijal, ovo im je četvrti, 2006. su dobili Hrvate i prošli u osminu finala što je bio ogroman uspeh, generacije koju su predvodili Urtado, Lara, Kavijedes, Segundo Kastiljo, Antonio Valensija, mladi Kristijan Benitez. Na ostalim šampionatima nisu izašli iz grupe, ali na svakom svetskom prvenstvu, Ekvador je zabeležio pobedu. Odlučuju o top 16, naime, imaju bod više od Senegalaca, ako odole, idu u nokaut fazu. U suprotnom, pošto se očekuje pobeda Holanđana protiv Katara, vratiće se kući. Ekvador ne sme da izgubi, to je jasno, čak i da "Oranje" ne savlada slabašnog domaćina.