Kakvu smo Srbiju videli na Lusailu sinoć? Prvi bodovi se u vodu bacaju

Fudbalska reprezentacija Srbije porazom od Brazila rezultatom 2:0 započela je sinoć učešće na Svetskom prvenstvu u Kataru.

Zablistao je Rišarlison koji je sa dva gola u 62. i 73. minutu zapečatio sudbinu "orlova" na ovom meču.

Kako je Srbija izgleda protiv Brazila na Lusailu sinoć?

Počela je dobro, kao i većina autsajdara na ovogodišnjem turniru, imala i nekoliko opasnih situacija pred golom Brazila uz nešto veći posed od rivala i visoki presing.

Međutim, posle 20-ak minuta igre, Brazil je pronašao svoj ritam nakon čega je Srbiji bilo sve teže igrati jer je fizički pala što je naposletku naglasio i sam selektor Dragan Stojković.

Opšti je utisak da je naš nacionalni tim teško može pružiti slabiju igru od ove, tim pre zbog igara tokom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, ali i napadačkog potencijala "orlova" koji u svojim redovima imaju igrače svetske klase.

Pogled na prostu statistiku je za prizemljenje, srpski tim dopustio je 24 šuteva ka golu, od kojih je 10 išlo u gol, a uz to su Brazilci pogađali i po prečku i stativu.

Ponekad se činilo da je Vanja Milinković Savić bio na vetrometini, Brazil je prilično lako pravio prostor za udarac što im je omogućila besprekorna tehnička obučenost.

Čak 11 udaraca "karioke" su uputile unutar našeg kaznenog prostora što je bio posebno veliki problem za Srbiju. Previše protiv ovakve ekipe.

Najveći broj prodora Brazilaca bilo je po našoj levoj strani, iako je Vinsijus po suprotnom boku bio raspoloženiji od Rafinje, pa su Živković i Mladenović imali velike probleme tokom čitavog meča.

To su i pozicije na kojima se, u takvoj postavci tima, igrači najviše i troše, pa su ulasci Radonjića i Lazovića bili logičan splet stvari. Viđaćemo toga još.

Izostanak Filipa Kostića bio je veliki hendikep, kritikovati igrače posle poraza od ovakvog Brazila dosta je lako. Istina, Sergej i Tadić nisu imali svoja prepoznatljiva dodavanja koja seku linije protivničkog tima, ali u ovom slučaju, igrate koliko vam kvalitetniji protivnik dozvoli.

Mitrović je bio odsečen tokom čitavog meča i usamljen u napadu, Mladenović nije briljirao, a u pojedinim trenucima Pavlović je previše oklevao sa oslobađanjem od lopte.

Ulazak Radonjića doneo je brzinu, međutim ne i konkretnu opasnost pred protivničkim golom što nije bilo lako pored kompaktne brazilske odbrane.

Bilo je i dobrih stvari, pre svega na golu je briljirao Vanja Milinković Savić koji je u nekoliko momenata spasio svoj tim ubedljivijeg poraza, Lukić je uz pomoć saigrača maestralno sačuvao Nejmara, dok je Veljković bio dobar sve do primljenog gola.

Zonska markacija našeg tima nije dala željene rezultate, možda delom i zbog činjenice na izostanak Kostića koji je bitan u defanzivnoj fazi našeg tima zbog svoje brzine.

I tu opet dolazimo do priče o vrhunskoj klasi mladih brazilskih fudbalera.

Suma sumarum?

Teško da Srbija Dragana Stojkovića može ponoviti ovakav meč, naš tim je na kraju dobro i prošao jer je razlika u kvalitetu kada vam protiv Brazila nije dan upadljivo veća.

Ipak, predstoje nam okršaji protiv timova sa kojima Srbija može da se nadigrava na šta su "orlovi" navikli pod Stojkovićevim mandatom.

Naša finala su Kamerun i Švajcarska i u tome nema ničeg lošeg.

Iz Katara: Ivan Cvetković