Srbija protiv Brazila i nauka o (ne) propuštanju skupih automobila (5)

Tek petog dana boravka u Kataru, shvatio sam da sam ušao u previše brz ritam, te da su oči gladne vrhunskog fudbala krive za malo sna. No, znam da će vredeti.

Nakon završetka prethodnog dnevnika, sredio sam se i pohitao ka medija centru gde je centralni događaj bila konferencija za medije reprezentacije Srbije pred meč sa Brazilom. Okršaj dve napadački neverovatno potentne ekipe garantuje neutralnim navijačima vrhunsku zabavu, Brazilcima razlog za prepotentnost, a nama nadu. Odmah zatim, trening reprezentacije Srbije i odlazak na utakmicu na stadionu Ahmad Bin Ali između Belgije i Kanade.

Lekciju o Davidu koji ruši Golijata, čini se, gledaćemo skoro svakodnevno na Mundijalu u Kataru. Niko nije verovao da jedna Saudijska Arabija može da napravi čudo i sruši, prema mnogima, najvećeg favorita na šampionatu, selekciju Argentine. Mnogi Argentinci su bili bahati i prepotentni, ne krivim ih, ali izgleda da su u školi preskočili onu veoma važnu lekciju o skromnosti. Koja je i u ovom ludom svetu vrlina. Čak ni za poslovično oprezne Nemce nije bilo spasa kada su ušli u brz ritam japanskih fudbalera koji su oduševili fudbalski svet i izvojevali jednu od najvećih pobeda u istoriji nacionalnog tima. Ko je gledao te dve utakmice, mogao je naučiti mnogo o životu.

A ja sam Belgiju i Kanadu, fudbalski šibicari iz zemlje Štrumpfova i čokolade ukrali su pobedu Kanađanima koji su odigrali jedan sjajan meč. Po svemu prikazanom, bili su bolja ekipa od “crvenih đavola”, pa je mnogima na tribinama ostalo nejasno kako je Kanada uopšte izgubila meč. Dovoljan je bio jedan trenutak nepažnje odbrane kojoj je iskusno pobegao Bačuaji, ali i raspoloženi Kurtoa kojem već sada mogu dodeliti nacionalnu penziju samo zbog sinoćne predstave. Mislim da ljudi zapravo nisu ni svesni o koliko se dugačkom čoveku radi, gledajući ga na gol-liniji gde je čekao penal Dejvisa stekao sam utisak da je pokrio čitav gol. Mnogo je kanadskih navijača došlo u Katar da podrži svoju ekipu na jednom Svetskom prvenstvu, prvi put posle 1986. godine. I imali su šta videti. Pored mene, sedeo je australijski novinar koji navija i prati reprezentaciju Portugalije iako nema nikakvih kulturoloških dodirnih tačaka sa to zemljom, što mi je bilo posebno čudno. Ali, lepo je bilo pričati o jednoj prohladnoj novembarskoj noći u Lisabonu...

Tačno na vreme stigao sam na trening reprezentacije Srbije u prelepom trening centru Al Arabija, selektor Dragan Stojković stajao je sa strane, dok su njegovi pomoćni Živković i Kinoši davali instrukcije fudbalerima prilikom zagrevanja. Aleksandar Mitrović trenirao je normalno, a poseban utisak na mene ostavilo je uklizavanje Filipa Kostića u dva navrata, čime kao da je hteo da poruči selektoru da je spreman, iako i njega muči povreda koju je zadobio u Juventusu. Postavljen je jedan gol na polovini terena koji je bio skraćen po širini čunjevima, pa se može naslutiti da se radilo na tehničkim elementima igre na kratkom prostoru. Nešto što je odlika ove reprezentacije Brazila koja igra neuobičajeno usko zbog tehničke superiornosti i mogućnosti zadržavanja lopte u sopstvenom posedu na malom prostoru. Igrači su delovali opušteno, nasmejano i razigrano, kao da su jedva dočekali da izađu na teren u jednoj prelepoj, svežoj večeri.

Dragan Stojković Piksi veliko je fudbalsko ime u našoj zemlji, važi za jednu od pet Zvezdinih zvezda i jednog od najboljih igrača koje je ovo podneblje dalo. U svom rodnom Nišu, ima status legende, ali i velikog dobrotvora i čoveka koji je pomogao mnogim ljudima u svojoj Pasi Poljani o čemu, naravno, nikada nije govorio niti će. U jeku diskusije u vezi tima koji će se suprotstaviti Brazilu, mnogi tvrde da će se Stojković ipak odlučiti za jednog klasičnog napadača, delom i zbog zdravstvenog stanja Aleksandra Mitrovića kojeg su mučile povrede. Na konferenciji za medije, Stojković je delovao smireno i mudro, pa je u nekoliko navrata čak i poentirao u šaljivom tonu nakon čega bi ozbiljno pristupio pitanju. Sa jednim ili sa dvojicom igrača pred golom Brazila, nije toliko važno, bitni su principi igre i poštenje prema lopti.

Nije ovo traktat o vrlinama Dragana Stojkovića, kao i svaki čovek, i on ima mana, ali retko koji fudbaler je (opravdano) mogao da nosi  bezobrazluk i sportsku drskost kao Piksi. Ljudi iz unutrašnjosti Srbije, neki bi rekli i provincije, željni su uspeha na velikoj, najvećoj sceni, a Stojković je jedan od retkih koji je uspeo u tome. Ono što spaja mnoge ljude iz tog dela zemlje jeste upravo taj bezobrazluk u pozitivnom smislu, da nikome ne priznaš da si bolji. Meni je, primera radi, u Beogradu posebno zanimljiv fenomen propuštanja luksuznih i skupocenih kola u saobraćaju u slučajevima kada vozač manje renomiranog proizvođača automobila ima prednost u vožnji. Toga na jugu Srbije ćete retko kada videti jer neko upravo zbog toga neće stati "jačem" automobilu, pa kud puklo. Šteta je manja kada imaš jeftiniji automobil, a usput proradi i dobri, stari inat. I nije ovo nikakva kritika Beogradu ili pohvala određenom delu Srbije, već samo moj lični, subjektivni utisak sa kojim se možete, ali i ne morate složiti. Da se razumemo, ne apelujem na izazivanje sudara ili ugrožavanje bezbednosti u saobraćaju, niti je to uvek pametno rešenje, ali nekada bahatošću morate odgovoriti malo drugačije od onoga što ste naučili kod kuće od brižljivih roditelja. Generacija zlatnih "orlića" okićenih evropskom i svetskom krunom kao da su i sami poprimili sličan mentalitet, pa valja napomenuti da su do tih odličja stizali pobedama nad Portugalom 2013. i Brazilom dve godine kasnije. Teško da u ovom trenutku postoje fudbalskije zemlje na planeti.

Interesantno mi je bilo zapažanje jednog od srpskih kolega na konferenciji za medije da je konferencija Brazila protekla mahom u pitanjima o osvajanju Svetskog prvenstva. Kako i ne bi, kada se radi o petostrukom osvajaču Svetskog prvenstva, rekorderu i ekipi koja je uvek prvi fenomen kada se spomene fudbal. O Srbiji retko ko je mislio tom prilikom, uzdaju se Brazilci u jednu od, kažu i sami, najtalentovanijih generacija u istoriji Brazila. Zamislite onda o kakvim se igračima rada, selektor je u jednom trenutku izustio "sačuvaj Bože". Skupo je to auto - Brazil. Možda i najskuplje.

Ali, rekao sam vam već kako prolaze mnogi skupi automobili u Stojkovićevom Nišu...