FUN 5 u 5 - Petarda (5)

Ljubitelji fudbala u Srbiji gledaće da zaborave proteklu nedelju što pre. Naravno, razlog za to je najubedljiviji poraz našeg nacionalnog tima na domaćem terenu u istoriji i to protiv selekcije Engleske, ali o detaljima ne bih sada jer se radi o prilično traumatičnom iskustvu. Ionako je sve već rečeno. Ni odluka Mileta Svilara da angažuje advokate kako bi branio za Belgiju nije naročito pozitivna vest za srpski fudbal, ali zato jeste 18-godišnji Veljko Milosavljević koji je ostavio sjajan utisak na debiju u Premijer ligi. Oduševio me je i talentovani Crnogorac Vasilije Adžić jer je “bombom” u dresu Juventusa srušio Inter, kao i maestralni izvođač slobodnih udaraca Aleks Grimaldo kojem ni Erik ten Hag, izgleda, nije mogao ništa.

Pa, počnimo…

Petarda

“Peti nam je album, Petarda se zove”, stihovi su kultnog beogradskog sastava Prti Be Ge, ali nažalost naslov utiska nije inspirisan delom mzuičkog čeda pokojnog Davora Bobića u sastavu Nikola Jelić - Nikola Jarnević. Srbija je proteklog utorka na stadionu Rajko Mitić bila u ulozi Radiše Trajkovića u narodu poznatog i kao Đani, koji je prilikom proslave naših olimpijaca iz Pariza “bio tu, ali ponižen”. Dugo će nam obrazi brideti zbog istorijske sramote na domaćem terenu, ali ubedljiv poraz od Engleske nije čak ni najgori utisak sa tog meča. Čitav ambijent koji je obeležio skandalozan napad jedne grupe srpskih navijača na drugu bio je kao iz najgoreg horora, dok ni ultra-defanzivno opredeljenje (ko je rekao San Marino?) selektora Dragana Stojkovića nije moglo ulepšati čitavu sliku. Bilo, ne ponovilo se.

Gastarbajter Mile

Čitava problematika u slučaju Mileta Svilara i njegovo odbijanje da se odazove pozivu selektora Srbije poprimila je novu dimenziju. Naime,golman Rome oformio je čitav tim advokata koji će raditi na tome da mu FIFA dozvoli da igra za reprezentaciju Belgije, iako je pre toga već promenio sportsko državljanstvo i posle mečeva u mlađim kategorijama Bewlgije nastupio za A selekciju Srbije u prijateljskom meču protiv Katara. Dobar deo javnosti sklon je da za ovakve odluke srpskih fudbalera rođenih i odgajanih u inostranstvu krivi selektora Stojkovića, međutim biće da nije baš sve do njega. Uz sve dužno poštovanje, nikada nisam blagonaklono gledao na sportiste koji se “kunu” u Srbiju, srpstvo i sve ono što to predstavlja i podrazumeva, a nastupaju za drugu zemlju. Bilo je mnogo fudbalera koji nisu dočekali poziv pod nacionalnu kapu, pa nisu ni pomislili na drugi nacionalni grb.

Grimaldo, kapa dole, ali niko nikad kao Miha…

Vikend za nama obeležila je i prva pobeda Bajera iz Leverkuzena u Bundesligi. Konačno je svanulo i “farmaceutima” nakon što su najurili skandaloznog Erika ten Haga, pa je tako Kasper Hjulmand ubeležio trijumf na svom trenerskom debiju. Isti je obeležio jedan od sve ređih majstora za izvođenje slobodnih udaraca Aleks Grimaldo. Levi bočni fudbaler Bajera postigao je ne jedan, nego dva gola iz slobodnog udarca protiv Ajntrahta. Španac je otvorio račun već u desetom minutu kada je iz pomalo nezgodne pozicije po sredini terena uz malo sreće zatresao mrežu sa dvadesetak metara. I dok je tada Ceterer i imao neku šansu da odbrani, “lepoticu” u poslednjim trenucima meča mogao je da isprati samo pogledom. Podsetilo me je to na čuveni het-trik Siniše Mihajlovića iz slobodnog udarca 13. decembra 1998. godine u dresu Lacija protiv bivšeg kluba Sampdorije. Nikad niko kao Miha.

Hajduk Veljko

Andrija Maksimović bio je veliki projekat Crvene zvezde sve dok talentovani vezista nije pojačao Lajpcig u transferu vrednom 14.000.000 evra. Apsolutni rekord srpskog fudbala kada je reč o prodaji igrača oboren je, pak, vrlo brzo i to odlaskom 18-godišnjeg Veljka Milosavljevića u Bornmut za 15.000.000 evra. Govorilo se o rođenom Požarevljaninu i pre toga, međutim centralni defanzivac privukao je pažnju Engleza bez poziva u seniorski nacionalni tim Srbije. Posle svega nekoliko treninga zbog povrede konkurenta dobio je priliku da debituje protiv Brajtona i to od prvog minuta, a utisak koji je ostavio bio je toliko dobar da je Milosavljević dobio nagradu za najboljeg igrača utakmice koju dodeljuju sponzori kluba na domaćim mečevima. Siguran sa loptom i pun samopouzdanja, neretko je pokrivao ofanzivne izlete svog defanzivnog druga Senesija, pa je na kraju duela dobio i zaslužene aplauze na Vitalitiju.

Vasilije i Latini “stare varalice”

Nadaleko su čuveni stihovi Petra II Petrovića Njegoša koji u Gorskom vijencu opisuje Latine (današnje Italijane) kao “stare varalice”, a prilog u tome mogao bi ići i spektakularni derbi Italije između Juventusa i Intera koji je na kraju okončan rezultatom 4:3. Kada vidite ovakav ishod, normalno je pomisliti da smo u Torinu videli spektakularan fudbal, međutim neretko se dešava da rezultat i veliki broj pogodaka ne oslikavaju kvalitet igre. Da, bilo je sedam pogodaka, ali toliko manjkavosti u igri dva velikana dugo nisam video… Ironično, plavo-crnim Latinima presudio je upravo jedan Crnogorac, 19-godišnji Vasilije Adžić koji je ušao u igru u 74. minutu, da bi pravim projektilom sa gotovo 30 metara praktično iz kolena savladao nemoćnog Zomera u nadoknadi vremena. “Crnogorci ne ljube lance”, pisao je Njegoš, a rezervista Adžić bi uskoro mogao da ih se oslobodi nakon sjajne partije.

Prethodna izdanja rubrike FUN 5 u 5 možete pročitati u posebnom odeljku na našem portalu.