FUN 5 U 5 - Zadrži trunku dečijeg u sebi (16)

Znam, znam, glavna tema u Srbiji protekle nedelje nije bio fudbal. Shvatio sam to kada smo počeli da “štancujemo” informacije po odlasku Željka Obradovića sa pozicije trenera Košarkaškog kluba Partizan, bila je to prava mašina koja nije stajala od početka do kraja smene. I pored toga, našlo se dovoljno vremena da ispratim pojedina fudbalska dešavanja širom sveta, prema sopstvenom izboru koji je morao biti korigovan u kvantitativnom smislu.

Razumećete, izašao je novi Menadžer, valja ga ljuljati i ovako “sakatog”.

Zvezda je pobedila svog rumunskog imenjaka i time otvorila vrata evropskom proleću za koje joj je potrebna još barem jedna pobeda, Super liga Srbije ima dva neočekivana iznenađenja, Luka Jović ponovo u bioskopima, neočekivani lider u Francuskoj, a za kraj - lekcija dečaka iz Perua svima nama, neretko sujetnim, novinarima.

Pa, da počnemo…

Evropska svetlost iz tunela Marakane

Konačno je Crvena zvezda zaličila na tim koji je siguran da nakon stečenog vođstva neće ispustiti isto. Učinio je to tim Vladana Milojevića u petom kolu Lige Evrope kada je savladala rumunski FCSB (bivša Steaua) minimalnim rezultatom zahvaljujući golu Bruna Duartea u 50. minutu. Brazilac je zatresao mrežu protivnika u trenucima kada je njegov tim imao igrača manje jer je Tebo Učena zaradio (sumnjivo) isključenje, pa sam tako posle dugo vremena video jedan srpski tim koji ne odustaje od ofanzive ni nakon crvenog kartona. Istina, slično je letos funkcionisao i Partizan, s tim da “crno-beli” nisu prošli Hibernijan uprkos pobedi. Sada je Zvezda u mnogo boljoj situaciji jer sa sedam bodova tri utakmice pre kraja ligaškog dela evropskog takmičenja može da se nada i proleću u Evropi. Hrabrost je nagrađena.

Pančevo i Surdulica gledaju odličan fudbal

Polusezona u Super ligi Srbije polako se bliži kraju, ostalo je još nekoliko blatnjavih vikenda nakon kojih će fudbaleri iz domaćeg šampionata otići na nešto dužu pauzu. Makar na papiru. Tako su se posle nekompletnog 17. kola iskristalisala dva veoma zanimljiva i prijatna iznenađenja u Super ligi. Prvo mora biti Železničar iz Pančeva koji je vezao tri pobede, uključujući i onu u Humskoj. Prekaljeni novinari bili bi u pravu kada bi igru “Dizelke” opisali kao “vidljiv trag trenerske ruke na terenu”, što može samo da imponuje Radomiru Kokoviću, diplomcu političkih nauka. Šta tek reći za Marka Jakšića, stratega Radnika kojeg je prvo uveo u Super ligu Srbije, a potom doveo do sedme pozicije na tabeli i to uz izuzetno dinamičnu igru na kakvu gledaoci na čuvenoj “Bombonjeri” i nisu baš navikli. Velike zasluge za takvo fudbalsko opredeljenje ima i “veštak” na domaćem terenu, ali otišli su ljudi u Bačku Topolu i pobedili TSC, pa ne možemo govoriti o “domaćinskoj” ekipi.

Luka, treći put i Bog pomaže

“Ja sam došao iz sela koje ima 110 kuća. Da mi je neko rekao da ću stići do Reala, do Milana, na kraju krajeva i do Benfike, Frankfurta, Fjorentine, ne bih mu verovao”, izjavio je svojevremeno reprezentativac Srbije Luka Jović za kojeg mnogi smatraju da je mogao ili može mnogo više u karijeri od igranja u AEK-u. Ipak, on ne haje za takve ambicije, pa je posle nešto sporijeg početka u Atini zablistao onda kada je to bilo najvažnije do sada. Luka je postigao het-trik u trijumfu ekipe Marka Nikolića nad Panatinaikosom rezultatom 3:2, prvi gol bila je čista “jovićevština”, lagan i precizan udarac glavom, dok su naredna dva došla sa penala. Posebno je atraktivan bio onaj prvi sa bele tačke kada je “panjenkom” nadmudrio golmana domaćih Dragovskog. Treći put i Bog pomaže.

Krv i zlato smetaju Parižanima

“Krv i zlato” je nadimak jednog kluba koji me je ostavio možda i u najvećem čudu. Radi se o francuskom prvoligašu Lansu koji ovaj naziv duguje rudarskog tradiciji, pa tako boje dresa, crvena i žuta, simbolizuju krv rudara i zlato koje oni vade iz rudnika. Iako je možda neumesno porediti, izabranici Pjera Saža ove sezone i podsećaju na rudare iz okruga Pa de Kalea, s tim da su do sada izvlačili velike količine zlata. Veće i od Pari Sen Žermena, čiji je rudnik višestruko veći… Naime, Lans se pobedom nad Anžeom dokopao prve pozicije jer je aktuelni prvak Evrope izgubio derbi u Marseju. Nada na stadionu Feliks Bolar se pojavila, slična onoj iz 1998. kada je Lans predvođen reprezentativcem Jugoslavije Anteom Drobnjakom osvojio šampionski naslov. Možda je došlo vreme

Zadrži trunku dečijeg u sebi

Za finale Kopa Libertadoresa između Flamenga i Palmeirasa pripremio sam se na najbolji mogući način - u pidžami i krevetu nameštenim za počinak nakon aktivnog slobodnog dana. Crtalo se još jedno borbeno i burno finale za tron Južne Amerike između dva brazilska kluba koje sam na kraju ispratio u polusnu, a ni slutio nisam da istovremeno na brdu iznad stadiona Monumental u Limi jedan dečak iz Andauajlasa, gradića udaljenog 18 sati vožnje (!?) od peruanske prestonice, podseća zašto treba zadržati makar trunku onog dečijeg u sebi. Do poslednjeg izdaha. Tinejdžer pod pseudinomom Pol Deportes nije imao kartu za finale, a problem je rešio kada se popeo na brdo sa kojeg puca prelep pogled na Monumental, priključio skromni telefon na tripod i čitavih 90 minuta veoma strastveno komentarisao dešavanja sa utakmice za svoje pratioce na društvenim mrežama. Ostvario je svoj san da postane sportski komentator i postideo me za svako moje “užasan ketering” na pojedinim novinarskim zadacima. 

Prethodna izdanja rubrike FUN 5 u 5 možete pročitati u posebnom odeljku na našem portalu.

Con una mezcla desbordada de pasión y pura inventiva, Pol Deportes, un joven peruano, se trepó a un cerro junto al Monumental y narró la final de la Copa Libertadores entre Palmeiras y Flamengo como si estuviera en la cabina oficial.

Viajó 18 horas desde Andahuaylas hasta Lima… pic.twitter.com/aCGJyWDkLc
— Out of Context Libertadores (@OC_Libertadores) November 30, 2025