Murinjo - Ambicija ili turistička ponuda?

Brak iz računa?

Svakako, ako stavimo po strani da takva institucija služi da se reši problem rasparenih čarapa i nađe krivac za neuspeh tog briljantnog plana, Murinjo će u Rimu naći kicoško odelo, to da li fali soknica ili dve, nije bitno.

Njegova zlatna žila je presušila, jasno je zbog čega se uhvatio za jednu od sisa koje su dojile Romula i Rema. Italija je jedina ozbiljna liga u koju može da se vrati i da se ogrne nostalgijom kao plaštom koji će učiniti nevidljivim njegove poslednje neuspehe.

Maks Alegri, iako bez posla, odbio je Romu, još veruje u oreol iznad glave, a kada birate između Sarijevog procesa i nekoga ko bi mogao da odmah isporuči šleper nade, pa izabraćete Murinja, svi bismo. Ljudi na kraju krajeva živeo od instant obećanja.

Samo, isto je mislio i Totenhem.

I tu ima jedna zanimljiva stvar, šprican gorčinom, dobro je primetio Garet Bejl posle nedeljnog het-trika, posle Murinja su se vratili sebi. 

Znate li šta je Totenhemov način?

Pa, navika da se igra lep fudbal na račun rezultata. Jer, ako je do Vengera Arsenal bio sinonim za dosadu, "Pevci" su stajali sa druge strane spektra, obično su neuspeh pakovali u šarene boje.

Pokušaj Murinja da pobeđuje promenivši DNK ekipe i čitavog kluba nije uspeo. Protivprirodne stvari u fudbalu obično završe opakom retardaracijom, pa gde ćete bolji primer od Juventusa? Probali su da postanu zabavljači i završili u suzama, već dve godine deluju kao putujuća trupa za razbibrigu. 

Po mom mišljenju Murinjo će se sa istim problemom suočiti i u Italiji.

I kada je pobeđivala, znam da je retko, ali dešava se kao incident, Roma je preskakala dugu. Kapelov tim je recimo dao najviše golova u šampionskoj sezoni. Sledeće godine kada su probali da promene narav, predali su "Skudeto". Kada je Lidholmova Roma, navođena bombama Roberta Pruca 1983. izmaknula stolicu Trapatonijevom Juventusu, desilo se slično. Izgubili su te godine obe utakmice protiv verovatno najboljeg tima sveta tog vremena, ali van toga su postigli više golova. I to sa prosečnim ofanzivcima, Juve je imao Platinija, Bonjeka i heroja Mundijala, rahmetli Pablita Rosija.

Zbog toga u Rimu vole Brazilce. Obožavaju te žive boje, nije bez razloga tada levo orjentisana južna tribina Olimpika pevala "Falkao je naš Mao". Promenili su političke stavove, ali ne i navike. Da ne nabrajamo, ali deluje uvrnuto da vas brane Brazilci i brazilski golmani, makar bio to i Alison Beker, ili Kafu, Emerson, Markinjoš, ili ranije Toninjo Serezo, ili Aldair, Zago, Manćini. Nisu svi farbali "Vučicu" u vesele boje, ali svejedno, na kraju su probali i da rehabilituju Adrijana, pravo iz favele.

No, da se vratimo Murinju.

Njegove namere su više nego jasne. Prve godine će govoriti kao Ciceron, sledeće se već osvrtati prisetivši se Cezarove sudbine kada je okrenuo leđa Brutu, ako preživi do treće, zapaliće Rim, poput Nerona (nije stvarno zapalio, ali lepo se slaže uz tekst).

Roma će ga dočekati pohabana, van Lige šampiona, nije da im je to prirodno stanište, ali sa druge strane, Dan Fridkin je bogatstvo zgrnuo prodajući Tojote. I on zna, da se uspeh krije u svojevrsnom "manibolu", kao i svi američki vlasnici.

To da će uložiti bogatstvo kada se finansijski izveštaj crveni kao Romin dres su bajke. Da je tako razmišljao prodavao bi van svog Teksasa kadilake umesto japanskih automobila.

To nas dovodi na izvor. 

Murinjo će sebi pribaviti nešto od verodostojnosti koja bi popunila izduvani dušek od ega, na kraju krajeva, Rim, bez obzira na fudbalski neuspeh, ni u čemu nije provincija. Pisao sam da se Papa obraća urbi et orbi, i gradu, ali pre svega svetu, pa nešto od toga baštini i narodni klub unutar zidina.

Portugalac je pre par dana natuknuo nešto o Italiji, uz konstataciju da se neće uzdržavati da preuzme nekog Interovog rivala, jer to je profesionalizam. I pre nego što se navijači novog italijanskog šampiona nasmeju, u Murinjove tri godine Spaletijeva Roma je bila glavni suparnik. Juve je kupio krhotine kalćopolija, Milan bio u silaznoj putanji nakon poslednje evropske krune iz 2007, jedino su Rimljani davali neke znake života, ovo ostalo je bilo mamuzanje mrtvog konja. 

Tada je Murinjo došao, video i pobedio. 

Više od deceniju kasnije će izabrati da ostavi uspomene u nekoj zalagaonici u Rimu. Upravo to mu je kupilo mesto u jakoj ligi, na kraju krajeva, uz svu finansijsku moć koju ima Totenhem, to je tek lokalna zabava, nisi ni drugi u svom gradu. 

Pa da li će Serija A progutati Murinjove trikove? 

Jasno, nema većih muva zunzara i zaboravnijih od navijača u Italiji. 

U Rimu je šminkanje oronulih fasada osiromašene aristokratije nešto poput sporta. Ne bi me čudilo da Murinja uvrste u turističku ponudu, kada vas put nanese, posle Vatikana, bazilika, Koloseuma, stepenica i fontane, vodiće vas da vidite još jedno arheološko otkriće u vidu nekadašnjeg pobednika. 

I ne zaboravite, u svakoj rimskoj priči za negativca postoji simpatija i olakšavajuća okolnost, heroji su suviše savršeni da bi bili po ukusu pučana.

Murinjo će im, makar bio artefakt koji je istesao sam sebe dobro stajati.