Najslađa pobeda u istoriji Arsenala!

Svaki navijač Arsenala koji je proživeo taj ludi poslednji dan sezone se seća i gde je bio i kako se sve odvijalo u mnogi kažu najuzbudljivijoj sezoni u istoriji engleskog fudbala.

To je bila decenija Liverpula, apsolutne dominacije u drugoj polovini osamdesetih. Redsi su osvojili tri od pet prvenstava, duplu krunu 1986. FA Kup 1989. Liga kup 1986. i četiri Superkupa.

U pet godina od 20 trofeja tokom zabrane takmičenja engleskih klubova u Evropi posle Hejsela, na „Enfild“ je otišla polovina. Veći deo ostatka osvojio je Everton pa je jasno kolika je bila dominacija timova sa "Merzisajda".

Arsenal je 1989. otputovao na "Enfild" u tom trenutku su titulu čekali 18 godina.  Negde posle Božića imali su 15 poena prednosti nad Redsima. Ali, onda je proradila Liverpula klasa bio je to sigurno najbolji engleski i verovatno najbolji evropski tim osamdesetih.

Pošto su prvog dana nove godine izgubili od Junajteda sa 3:1, Redsi su dobili 15 od narednih 18 mečeva, nisu izgubili nijednom. Arsenal nije posustajao, pet pobeda u nizu između aprila i maja dovelo ih je na prag uspeha.

A onda su pali sa Hajberija je bodove odneo Derbi, pa ih je zaustavio Vimbldon. Bod od četiri i Liverpul ih je pretekao, činilo se da je gotovo.

Arsenal je otišao na Enfild, matematički nije bilo rešeno, ali bilo im je potrebno da  dobiju strašnog rivala sa dva razlike kako bi osvojili titulu. Liverpul je imao +4  gol razliku, ali bi to pobeda gostiju anulirala, pa bi Arsenal sa +2 u poslednjem meču, završio sa istim odnosom broja datih i primljenih golova. Ali, bili su efikasniji, to je bila jedina prednost.

Priča se da da su svi u klubu sem menadžera Džordža Grejema izgubili nadu. On ih je ubeđivao da mogu, promenio taktiku i krenuo sa 3-5-2, što je zaista retkost u engleskom fudbalu. Dodao je Dejvida O’Lirija kao libera, i Adamsa i Bolda kao štopere.

Grejem je pošao od toga da mu 0:0 na poluvremenu daje priliku. Arsenal je sproveo plan svog trenera, Li Dikson i Najdžel Vinterburn su zaustavili strašna krila Liverpula, čak je gost imao najbolju šansu, Stiv Bold je promašio glavom nakon prekida.„Guneri“ su bili u igri, a onda se dogodilo prema scenariju, tražili su rani gol u drugom delu. Vinterburn je sa 40 metara posle faula poslao loptu u kazneni prostor, na zemlji je ostao Toni Adams, nije došao do lopte, ali je ona odskočila ispred legendarnog Alana Smita i završila u mreži Grobelara.

„Crveni“ su okružili sudiju, protestvovali, da li zbog faula, ofsajda, ruke, no pomoćnik nije pokazao ništa. I onda se nesigurnost uvukla u redove domaćih.

U samom finišu je Pol Merson spojio Majkla Tomasa sa golom, ali je ovaj pogodio pravo u  Grobelara. Navijači "Tobdžija" bili su očajni, ali ponekad fudbal pruži u roku od par minuta drugu šansu. Kapiten Liverpula Stiv MekMahon je rekao jasno saigračima, „Minut“, eto toliko ih je delilo od titule. Ali, sa druge strane, jasno se čulo, „Ispucaj“ golmanu Arsenala Džonu Lukiću. I on je uradio, „bunarenje“, Alan Smit je neverovatno primirio loptu, gurnuo u prazno, ponovo Majkl Tomas i sva sreća ovog sveta. Njegov prvi kontakt je bio očajan, pogodio je Stiva Nikola, ali mu se lopta odbila. I onda, makar to deluje na snimku, on je bio najprisebniji čovek na planeti, sačekao je da Grobelar padne, iako se odbrana Liverpula rušila na njega, pogodio je za zemljotres u Severnom Londonu i verovatno najuzbudljiviju završnicu prvenstva ikada (setiimo se i Kunovog gola za Sitijevu titulu, ali su „Građani“ imali igrača više protiv KPR i bili mnogo bolji tim).

Tomas je stigao i da izbaci loptu posle poslednjeg napada šokiranog Liverpula čiji igrači su popadali na zemlju, Dalgliš je bio bled kao zid. A onda se desilo neverovatno, ni zvižduk sa tribina „Enfilda“, aplauz novom šampionu i verovatno dokaz zbog čega se veruje da su Liverpulovi navijači ipak posebni. Klimaks sezone, uvrnute kako je rekao i komentator Brajan Mur čiji vrisak i danas ledi krv u žilama navijača Arsenala i mnogi kažu najslađi trenutak u istoriji kluba.