Okoča - Toliko dobar da su morali da mu daju ime dva puta!

Ako ga nazovete Augustinom Azukom, niko neće znati. Ako dodate Okoča, setiće, ako na to nakalemite nadimak Džej-Džej svima će pred očima biti onaj neverovatni gol kada je lomio odbranu Karlsruea i njihovog golmana Olivera Kana u jednom od najneverovatnijih golova u istoriji Bundeslige.

Majstor kakvog nije bilo je taj gol postigao 1993. i tada nije bilo nagrade "Puškaš", ali su ga Nemci izabrali za najbolji, kao i raznorazni međunarodni magazini. Nigerijski selektor u to vreme Klemens Vesterhof je upozoravao Okoču da slične stvari ne pokušava za reprezentaciju u takmičarskim mečevima, ali je majstora teško obuzdati, jednostavno bio je suviše dobar.

Sve Okoče, a bilo ih je trojica, imaju nadimak Džej-Džej, jeste komplikovano, ali na ulici su ih tako krstili, veliki, srednji, mali.

Ovaj najmanji je bio i najuspešniji, kao bomba je odjeknuo u nižim nemačkim ligama, pa je u to vreme kandidat za titulu Ajntraht bio logični nastavak. Na "Valdu" je publiku dizao na noge, ali nije da su ga svi u ekipi voleli, pre svega jer je preterano solirao. To nije smetalo saigračima u onome što je ostalo poznato kao "drim-tim" nigerijskih Super Orlova, tima koji je osvojio prvenstvo Afrike, olimpijsko zlato i igrao na tri Mundijala u nizu. Okoča je 14 godina igrao za svoju zemlju, praktično do poslednjeg trenutka, 2008. godine.

Da ne zamaramo klubovima, posle ispadanja Ajntrahta otišao je u Fener, ali je bio prejak za tursku ligu, PSŽ je želeo deo njegove mafije, igrao je za nekoliko engleskih klubova.

Mnoge će iznenaditi da Okoča nikada nije izabran za afričkog fudbalera godine, delio je svoje fudbalsko vreme sa Veom, Kanuom, El Hađi Diufom, na kraju i Etom i Drogbom, ali ga je BBC dva puta birao za najboljeg igrača Starog Kontinenta.

Da je izbor bio do navijača, Džej-Džej bi verovatno titulu osvojio nekoliko puta jer takvog driblera do Ronaldinja nije bilo u svetu fudbala. 

U Engleskoj su imali običaj da kažu da je toliko dobar da su morali da mu daju ime dva puta. Ako se vratimo u Ajntraht gde mu je izmakla titula, uspevao je da se zakači i sa Hajnkesom, ali i Gaudinjom i Jeboom, pre sveha zbog neslaganja na treninzima. Ali, taj tim kluba iz Frankurta ostaće upamćen po tome što je igrao neverovatan fudbal, završili su dve godine u nizu kao treći.

Nigerijca je doveo naš Dragoslav Stepanović nakon trećeg mesta, kada je titula izgubljena u finišu protiv šampiona Verdera i u Roštoku u poslednjem kolu. Sledeće godine Stepi je smenjen tokom sezone, u kojoj je Jeboa u svim takmičenjima dao 30 golova, a Okoča postao standardan. Ali, više nikada nisu bili tako blizu vrha.

Svejedno, majstor je kasnije u crvenim kopačkama žario i palio po Turskoj, prvu godinu je završio sa 16 golova i 12 asistencija, ali je Fener bio preslab za Galatasaraj. Van terena je bilo problema, udario je paparaca dok je šetao sa verenicom, druge sezone je klub ponovo gledao u leđa Galati delom jer se Okoča povredio u poslednje tri utakmice kada se rešavalo.

Posle Pariza (u tom transferu je Fener zaradio 14 puta više nego što ga je platio Nemcima), došao je na korak od čuda sa Alardajsovim Boltonom, malo im je nedostajalo da osvoje Liga kup. "Troteri" su ga zavoleli na prvi pogled, čak i timovima krcatim zvezdama takvog igrača nije bilo.

Njegove predstave su uvek bile bolje od brojeva, kako je to često sa umetnicima slučaj, ali jedno je sigurno, gde god je igrao dizao je navijače na noge, govorili su da za njega vredi platiti ulaznicu, što je verovatno najveći kompliment koji neko može da dobije...