Sećate se pesničenja između Skolarija i Dragutinovića, kakva je to ludnica bila!

Svojevremeno smo u pripremama za EP u Francuskoj sredinom osamdesetih dobili Portugalce, ali tek u ovom veku smo se češće sastajali.

Jasno, svi će zapamtiti čuvenu utakmicu, kada smo videli bokserski meč Velikog Fila Skolarija i Ivice Dragutinovića koji nikome ne ostaje dužan. Radi se o kvalifikacijama za EP 2008. Srbija je igrala 1:1 strelac je bio Boško Janković koji je poravnao posle vođstva gostiju preko Tijaga. U tom timu su bili sadašnji v.d predsednika saveza Marko Pantelić, Nemanja Vidić, bivši selektor Krstajić, pomenuti Dragutinović, igrali su naravno Stanković, Tošić, Kovačević, Krasić, još uvek je to bila osnova ekipe koja je doživela debakl na Mundijalu u Nemačkoj. 

Prethodno smo odoleli u gostima, iako su golom Simaoa Sabrose Portugalci vodili, Bane Ivanović nam je doneo bod. Nismo otišli na EP, to su one nesrećne kvalifikacije sa Klementeom, ali kako rekosmo posle sukoba kraj aut linije, Skolari je udario Dragutinovića, onda se izvinio narodu Portugala, ali ne i našem igrači.

Naime brazilski trener je tvrdio da je Dragutinović na španskom vređao njegovu porodicu i da je zbog toga reagovao, kao i da je želeo da zaštiti svoje igrače. Dragutinović, tada zvezda Sevilje je rekao da bi ga Skolari ozbiljnije povredio da nije uspeo da se izmakne, da je to loše za fudbal, da oprašta Skolariju, ali i da ako ne znate da gubite nije vam mesto u fudbalu.

Kako rekosmo, dva remija nam nisu značila ništa, na kraju su iz te kvalifikacione grupe otišli Poljska i Portugal, mi smo ostali praznih šaka kao treći. 

Osam godina kasnije ponovo kvalifikacije za EP i za najveći uspeh Portugala u istoriji. Portugalci su nas dobili 2:1 u Lisabonu, Karvaljo nas je načeo, pamtićemo utakmicu po Matićevoj golčini, ali je odmah Koentrao vratio prednost favoritu koji je stigao do pobede. Zanimljivo da su na startu tih kvalifikacijama naši rivali izgubili od Albanije, šta se desilo između Srbije i Albanije i onu neopisivu sramotu treba zaboraviti, a kada je sve bilo gotovo, na kraju kvalifikacija izgubili smo i u Beogradu, 2:1. Ono što su mnogi želeli da vide je Kristijano Ronaldo, ali on nije ni doputovao u Beograd. Na kraju je čak i Albanija otišla na prvenstvo, mi smo sedeli kući i gledali Portugalce kako ga osvajaju.

Pre dve godine, ponovo smo ostali neporaženi u gostima, Tadić nas je doveo do prednosti, a Danilo Pereira je bombom poravnao. Utakmica je ostala u senci Ronaldove povrede koji je tada počeo trku sa vremenom kako bi se oporavio za Juventusove mečeve u Ligi šampiona. Bilo je mnogo kontroverzi, domaći su tražili penal nakon što je Rukavinu lopta pogodila u reuku, a sudija je propustio da zbog grubog starta, pogađate, Pepea, isključi, odnosno da drugi žuti veteranu nekih pola sata pre kraja.

Stara priča, ponovo se nismo plasirali, od Portugala smo izgubili i 4:2 kod kuće, rasturila nas je prvoplasirana Ukrajina, zahvaljujući Ligi Nacija otišli smo u baraž, srce su nam u finalu slomili Škoti. 

I to je sve, dakle, i dok smo Portugalce na strani uspevali da zaustavimo, ne i pobedimo, u Beogradu nikada gotovo nije bilo nade, pogotovo u ovoj deceniji. 

Ali, nismo izgubili, videćemo da li možemo da prekinemo tradiciju, mada nema sumnje da bi Srbija verovatno bila zadovoljna i bodom iz ovog meča.N o, da ne potcenjujemo sebe, jer Portugal obično igra loše na startu kvalifikacija, to može da bude šansa Srbije, ako uopšte postoji. S obzirom na to da nemamo neku korist od publike koja odmah zviždi igračima, ni izostanak navijača nije neki problem za novog selektora. On stvara novi tim, stalno smo na novom početku, ako je za utehu, bolje nam ide uvek u kvalifikacijama za Mundijale, nego EP. Ni Portugal nema pravo na grešku Kristijano želi još jednu šansu da napadne svetsku krunu, nakon Katara će se posle 17 godina povući iz nacionalnog tima. Ako su nas prethodni dueli sa njima nešto naučili, Portugalcima morate da date gol, da biste dobili šansu da ostanete neporaženi, uz to, moraćemo da se branimo, sve ostalo bi, s obzirom na kvalitet koji imaju bilo ravno samoubistvu. 

I potrebno nam je srce, koje smo ponekad imali u duelu sa ovim rivalom, kako bismo prevazišli razliku u klasi. Doduše, to kada je borbenost u pitanju neće izostati, rival je dovoljno atraktivan, mi obično prospemo naše šanse protiv slabijih timova što je tužna istina srpskog fudbala.