Sitijeve velike godine, drugi pokušaj i evropski trofej

Iako će navijači Sitija naravno šampionske titule, čak pet u poslednjoj dekadi izdvojiti kao najveće uspehe kluba jer su naterali ne samo komšije već i čitavo ostrvo da im gleda u leđa, oni ipak imaju evropski trofej koji malo ko pominje, mada od tada je prošlo više od 50 godina. 

Naime, "Građani" su krajem šezdesetih na opšte iznenađenje uspeli da se dokopaju trofeja u KPK. Sve ovo imalo je uvertiru. Naime, strašna generacija "Građana" u drugoj polovini šezdesetih je uspela da se vrati u elitu i onda posle konsolidacije i 15. mesta naredne godine osvojila krunu. Niko nije očekivao, mada su imali ogromne ambicije, čak probali da dovede svetskog prvaka, golmana Gordona Benksa, ali je Stouk ponudio više novca. Umesto toga prodali su kapitena Krosana koji se često povređivao, a i pored protivljenja menadžera Džoa Mersera kupljen je Toni Koleman, strašan igrač sa problemima van terena.

Merser je za kondicionog trenera angažovao bivšeg atletičara Džoa Lankastera koga su igrači mrzeli jer su povraćali od napora posle treninga. 

Ali, isplatilo se. Siti je otvorio sezonu remijem bez golova protiv Liverpula, novi kapiten Toni Buk je promašio penal. Usledila je serija pobeda, debitovao je i Sten Bovls. Prvi gradski derbi sezone je pripao Junajtedu, iako je Siti poveo, Ser Bobi Čarlton je sa dva gola okrenuo utakmicu. Posle ovog neuspeha usledio je treći poraz u nizu, od Sanderlenda i činilo se da se tim raspada. 

Umesto toga, stigao je Frensis Li iz Boltona, plaćen je klupski rekord od 60 000 funti. Usledila je nova strašna serija, 11 mečeva bez poraza, između ostalog rasturili su i Lester sa 6:0. U finišu, mrtva trka, Junajted je poražen od VBA pa je krajem aprila situacija bila jasna. Do kraja su bile tri utakmice, sa tri pobede "Građani" su prvaci. Savladali su Everton, a Toni Buk koji je promašio penal protiv Liverpula na otvaranju sezone je postigao prvenac za klub. Zatim su do poluvremena rasturili Totenhem i otišli na gostovanje Njukaslu u poslednjem kolu. Gradski rival je na papiru imao lakšu utakmicu sa Sanderlendom. Oba tima bila su poravnata, ali je Siti imao bolju gol razliku. Dva puta su vodili na "Sent Džejms Parku", dva puta su se "Svrake" vraćale u igru, na kraju 4:3, nervozan finiš, sačuvali su prvo mesto. Na kraju se ispostavilo da im pobeda nije ni bila potrebna, Sanderlend je tukao Junajted na "Old Trafordu", pa je slavlje moglo da počne. 

I Junajted je kao evropski šampion igrao naredne godine u KEŠ, Siti se obrukao, na startu su eliminisani od amatera iz Fenerbahčea. Te godine su ipak osvojili trofej. Naime, ovaj tim je bio neuništiv, tukli su Blekburn. Totenhem, Everton i u finalu pred 100 000 ljudi na Vembliju Lester, odlučio je gol legendardnog Nila Janga koji je 12 sezona proveo u klubu. Te godine Siti je u šampionatu bio tek 13. ali ih je čekalo novo evropsko iskustvo, u KPK.

Zamimljivo da je ovo bilo njihovo prvo učešće u takmičenju, u stvari, oni su prethodne godine u KEŠ debitovali u Evropi. Kada su osvajali ranije trofeje, evro takmičenja nisu postojala.

Siti i te godine nije napravio ništa u prvenstvu, završili su kao deseti u ligi, ali je Evropa bila prava senzacija.

Put u KPK, "Građani" su počeli protiv Bilbaoa i prvi put slavili u Evropi. Bilo je 3:3 na starom San Mamesu, ali je na "Mejn Roudu" baskijski tim nadigran, bilo je 3:0. Drugi protivnik je bio lakši na papiru, belgijski Lirs. Oni su zalutali u takmičenje, pa osam golova u dva meča jesu bili prava mera.

Veliko iskušenje, možda i neočekivano bila je danas zaboravljena portugalska Akademika Koimbra. Prvi meč u poznatom univerzitetskom gradu je završen bez golova, u Engleskoj je bilo 0:0 do desetak minuta pre kraja kada je Toni Tauers postigao gol uz dosta sreće, pa se ekipa Džoa Mersera probila u polufinale. 

Siti je prvi meč izgubio u Geluenkirhenu, na gostovanju Šalkeu, bilo je 1:0. ali u revanšu su razbili Nemce, Majk Dojl je načeo rivala, a onda su Nil Jang sa dva gola, Frani Li i Kolin Bel završili posao.

Tako se Siti dokopao do svog prvog i jedinog evropskog finala. Rival je u Austriji, u Beču bio poljski Gornjik. Ponovo je Nil Jang bio heroj, nakon desetak minuta je postigao gol, Englezi su se ispromašivali u prvom delu. U drugom je Frensis Li sa penala povećao prednost, Gornjik je pripretio, jaka kiša je teren na "Prateru" učinila nemogućim za igru. Ipak, Englezi su se održali i osvojili trofej.

Nikada nisu više ni bili blizu, naime, sa Pelegrinijem je od dolaska Arapa Siti igrao ono jedno polufinale protiv Reala, kada su delovali preplašeno. Pre toga, taj strašni tim je iste godine osvojio Liga kup, naredne su branili trofej u KPK, ospali u polufinalu od Čelsija, pa dve godine kasnije od Valensije. Inače krajem sedamdesetih je Siti igrao ponovo odličan fudbal, ali su naleteli na Juve, pa onda u četvrtfinalu Kupa UEFA 1979. pošto su izbacili Milan, strašna Borusija Menhengladbah je bila prejaka. I još dva puta su zbog fer pleja igrali kvalifikacije u najmasovnijem takmičenju, u ovom veku pre dolaska Arapa, 2009. ih je u četvrtfinalu tukao HSV.

Pep Gvardiola nije uspeo da prođe tri godine četvrtfinale, sada je na korak do finala. Ali sa druge strane je Poketino koji je sa Totenhemom izbacio Pepa i igrao finale…

Može li ponovo da napravi podvig nakon lošeg rezultata iz prvog meča?