Bez pouke...

Autor: Boris Jovanović
sreda 17.10.2012.
11:14
Izvor:

Svako ko veruje da će nas utorak otrezniti je blažen, nema pojma ni o čemu. Pre nego što nam saopšte presudu, naša poruka bi mogla da bude, "ne vredi, sve ste to već pokušali".

Povezane vesti

Fudbal u Srbiji ima neverovatnu privlačnost. Da ne poredim to sa muvama i njihovim predmetom obožavanja, ali definitivno se svaka srpska glupost nalepi na ovu igru.

Prokleta lopta, uvek nađe novi način da nas posrami, ostavi natpis na leđima koji ponosno nosimo, potpuno nesvesni smeha i ruganja iza svojih leđa.

Ako vas sumrak pod makedonskim "soncem" čini nesrećnima imam jednu vest, ni pobeda ne bi promenila ništa. Jasno, nije najsrećnije fudbalski odrastati tako što će otac krivcima proglašavati najstarije sinove, ali propast srpskog fudbala malo ima veze sa kvalifikacionim stradanjima. Ako to ne razumete, zapitajte se da li nas je plasman na Mondijal pre dva leta učinio boljima?

Odgovor sam zagubio negde na tribinama "Marasija", pokušajte tamo.

Nema zaista puno razloga da se bavimo porazom u Skoplju, to je ograničena šteta. Bojim se međutim da je kruševački Gangham style ugasio svetlo srpskom fudbalu. UEFA svoju tamnu stranu gura pod tepih balansom između ogoljene korporativne prirode i promocije društvenih vrednosti kroz igru. Jedna od takvih je borba protiv svake diskriminacije na terenu. Prvo pravilo ovakve politike je žrtvovanje slabih u šta se Srbija uklapa. Drugo, u svakom vesternu morate da imate jasno određene negativce, tu nema nijansiranog pristupa. Čitaj, ovakve uloge kao da su pisane za nas.

Potpis svake budale jutros će biti upiranje prstom ka Rouzovom srednjem prstu. Kada na provokaciju odgovorite majmunskim kricima, to ne samo da pokazuje da niste baš odmakli na evolucionom putu, već vam pribavlja i žig rasizma i svake druge netrpeljivosti.

Kada smo postali rasisti?

Kad su neke Srpkinje otkrile nesvrstane studente? Kad smo shvatili da Amerikanci igraju najbolji basket na svetu, iako ih ponekad pobedimo? Pisao sam o tome davno, kad je nekoliko nesretnika iz Čačka poručilo fudbaleru iz Afrike da se gubi iz njihovog grada. Treba razumeti te mlade ljude. Inženjeri iz Ugande im otimaju radna mesta, vozači viljuškara iz Obale Slonovače odnose platu kući, dok oni spavaju do podneva nemoćni da nađu posao. Studenti iz Bocvane preko veze upisuju fakultete dok naša omladina ostaje ispred amfiteatra, žedna znanja...

Bez ironije, teško je primalni krik svesti samo na nedostatak obrazovanja ili odsustvo pameti. Bilo bi suviše lako potegnuti dvocifrenu inteligenciju. Deni Rouz, takav kakav jeste, sa željom da se nepristojno raduje je romsko dete što sedi samo u razredu, komšija koji se moli drugom Bogu, dečko sa trećeg sprata što nikada nije imao devojku, pljačkaš iz naslova u kome je prva reč vezana za njegovu nacionalnost.

To smo mi, pre nego što se zaklonimo iza opravdanja što nam vire u džepovima. Imamo ih za svaku priliku, bilo da ćemo pozvati za svedoka Džona Terija ili Luisa Suareza, ili relativizovati stvar licitiranjem broja idiota koji ne predstavljaju čitav narod. U našim očima svakako ne, niko ne voli da ga procenjuju na osnovu goreg od sebe. Nevolja je, prijatelji, što o tome ne odlučujemo mi sami, već okolina. A ona ima tendenciju da generalizuje stvari, što može da vam se ne sviđa, ali niko vas i ne pita...

I na kraju, hoće li nas izbaciti?

Verovatno, mada UEFA neće biti bolja zbog toga. Samo, sigurno je da ćemo mi biti još gori...

                                                                  https://twitter.com/Boris_sportske

Ne propustite

Komentari

0 Komentara

Molimo vas prijavite se ili registrujte kako bi mogli da ostavite komentar.