Fergijeva tajna formula

Autor: Miloš Marković
sreda 11.09.2013.
11:53
Izvor: Sportske.net

Legendarni Škot je otkrio uputstvo za stvaranje uspešnog tima kakav je bio njegov Junajted koji je transformisao kroz osam jednostavnih koraka.

Povezane vesti

Nakon 26 godina provedenih na klupi kluba koji je pretvorio u globalni brend i jedan od najvećih fudbalskih timova na planeti, Ser Aleks se povukao i svoju zaostavštinu prepustio Dejvidu Mojesu.

Željno očekujući rezultate i učinak koje će ostvariti njegov naslednik, poslužićem se Fergijevim savetima kao uputstvom koje bi i sam Mojes trebalo pažljivo da prouči, ako već nije.

Naime, tokom svoje karijere, u kojoj je osvojio 13 titula, pet FA kupova, 4 trofeja Liga Kupa i dve Lige šampiona, Ser Aleks Ferguson je bio predmet brojnih intervjua i istraživanja obavljenih na Poslovnoj školi na Harvardu, čiji časopis je ovog meseca objavio i kompletan intervju sa Fergusonom u kome otkriva svoju tajni uspeha.

Sažetak u vidu osam tačaka Fergijeve formule objavio je i 'Gardijan'.

  1. Od trenutka kada sam stigao u Junajted, razmišljao sam samo o jednoj stvari – kako da izgradim fudbalski klub. Želeo sam da krenem od samog temelja, od dna. Prva misao koju 99% menadžera ima na novom poslu je da ostvare pobede kako bi preživeli. Dovode iskusne igrače, a u nekim klubovima je dovoljno i da izgubite samo tri utakmice i dobićete otkaz.

    U današnjem fudbalu, sa novom vrstom direktora i rukovodilaca, nisam siguran da iko ima strpljenja da sačeka trenera, da mu da vremena da izgradi tim tokom četvorogodišnjeg perioda. Pobede su kratkoročni cilj, možete izgubiti već sledeći meč. Ipak, pravljenje tima, kluba, donosi stabilnost.

  2. Identifikovali smo tri tipa igrača – onih u 30-im i starije, grupu igrača od 23 do 3o godina i mlade. Ideja je bila da se mladi igrači razvijaju u ovom pravcu koji su postavili stariji igrači, da ispune njihove standarde. Linčo verujem da ideja jednog uspešnog tima može da potraje u ciklusu od četire godine kada je potrebno uneti promenu. S tim u vezi, pokušali smo da vizualizujemo kako će naš tim izgledatikroz tri godine i u skladu sa tim da donesemo odluke. Lično sam sebi mogao da dopustim planiranje unapred. Jer, u Junajtedu sam bio toliko vremena da sam imao sreću i poverenje. Najteža stvar mi je bila da se rastanem od igrača koji su uz to i sjajni momci. Ali, sve za dobrobit tima.

  3. Sve što smo radili za cilj je imalo da se održi nivo standarda koji smo izgradili i postavili. To se odnosi na sastav ekipe, na pripremu za meč, na motivaciju igrača i taktiku. Na meni je bilo da podignem moral igrača i utičem na njihova očekivanja i aspiracije. Govorio sam im da nikada ne smeju da se predaju, pričao sam im da ako to jednom urade, uradiće opet.

    Svakog jutra sam bio prvi na poslu. Isto sam očekivao od svojih najboljih fudbalera, da budu prvi na treninzima. Zvezde sa izraženim egom nisu toliki problem koliki ljudi misle. Njima je potrebno da budu pobednici jer to hrani njihov ego i oni će uraditi sve da bi pobedili. Provodio sam sate gledajući Ronalda, Bekama, Gigsa, Skolsa kako treniraju. Shvatili su vremenom da biti igrač Mančester Junajteda nije mala stvar, niti lak posao.

  4. Kada bi došao dan da menadžera Mančester Junajteda kontrolišu igrači, da oni odlučuju kako će izgledati treninzi, kojim danima neće raditi ili kakva će biti taktika na utakmicama – Mančester Junajted nikada ne bi postao ovo što je sada.

    Nikada nisam dozvolio da neko od njih bude jači od mene. Morate uvek biti veći od njih. Bilo je situacija kada se morate upitati kako određeni igrači utiču na atmosferu u svlačionici, na igru na samom terenu i te igrače morate da iskontrolišete. Sve probleme morate seći u korenu. Nema drugog načina i nema veze da li je taj fudbaler najbolji na celom svetu. Neki engleski klubovi su toliko puta promenili menadžere da to jednostavno počne da utiče na igrače i na nihov odnos prema igri. To je veoma opasno jer ako trener nema kontrolu, nema ni uspeha.

  5. Niko ne voli da čuje kritiku.

    Najveći broj igrača reaguje samo na pohvale. Za bilo kog čoveka nema lepše reči od 'Bravo'. Ipak, greške se moraju istaći. Kada igrač ne ispuni očekivanja, bitno je podsetiti ga šta je to što se od njega očekuje. Ja sam to radio odmah posle utakmice. Nisam čekao ponedeljak, jer tada nema smisla. Pre utakmice bih svakome izneo svoja očekivanja, na poluvremenu imate možda tek nekih osam minuta da prenesete poruku, tako da je bitno da to vreme iskoristite na pravi način.

    Ipak, sve je lakše kada pobeđujete. Kada gubite, vaše reči moraju da daju rezultat. Strah je veliki problem. Jer, ako se igrač plaši, vaše reči mogu imati i kontra efekat. Zato morate da se prilagođavate i igrate različite uloge. Nekada morate biti doktor, drugi put učitelj, otac.

  6. Pobeđivanje je u mojoj krvi.

    Za mene ne postoji druga opcija. Čak i kada su vam najvažniji igrači povređeni, ja očekujem pobedu. Volim da preuzmem rizik i da idem na sve ili ništa. Ako gubimo na 15 minuta do kraja, sve karte se bacaju na sto. Ako imamo gol zaostatka, nemam problem da izgubimo i 3:1, ako ćemo u međuvremenu dati sve od sebe da sustignemo vođstvo. Tako da u tih 15 minuta idemo na sve ili ništa.

    Uvek bismo ubacili još jednog napadača, manje bismo brinuli od odbrani. Jer, nema boljeg osećaja od onoga kada preokrenete rezutat i pobedite 3:2. Moji timovi su oduvek imali urođen osećaj da nema predaje i to je odlična karakteristika. Uvek se ide do samogkraja.

  7. Posmatranje je poslednji nivo moje trenerske strukture.

    Jednog popodneva u Aberdinu sam razgovarao sa pomoćnim trenerom i još jednim trenerom koji su mi rekli da ne moram uvek da lično vodim trening. Znao sam da su u pravu, ali mi je bilo teško da to prihvatim. Ipak, onda sam počeo da delegiram, raspoređujem posao i to je bila najbolja stvar koju sam ikada uradio. Nijebilo potrebno da sve imam pod kontrolom.

    Moje prisustvo na treningu je bilo dovoljno, bilo je dovoljno to što nadgledam stvari. Tako sam još bolje uočavao stvari, potencijalne probleme i donosio odluke koje se tiču samog tima.

  8. Kada sam počeo sa radom nisu postojali agenti, i iako su mečevi bili prenošeni na televiziji, mediji nisu od fudbalera pravili filmske zvezde i nisu konstantno tražili priče i teme za pisanje.

    Stadijumi su toliko bolji sada, tereni su u perfektnom stanju i sportska nauka je toliko napredovala da to ima neverovatan uticaj na pripremanje mečeva.

    Ipak, bogati vlasnici iz Rusije i sa Istoka ulažu mnogo novca i to stvara veliki pritisak na menadžere. Igrači su se promenili. Previše su osetljivi, mnogo više nego što je to bio slučaj pre 25 godina.


Ne propustite

Komentari

0 Komentara

Molimo vas prijavite se ili registrujte kako bi mogli da ostavite komentar.