Meteoropata Venger - Kako pobediti sebe?

Autor: Boris Jovanović
ponedeljak 11.11.2013.
13:57
Izvor: Sportske.net

Vic je trajao 45 minuta, kad su ga gosti ukapirali semafor je pokazivao hendikep. Zbog čega Liverpul nikada ne bi izgubio jučerašnju utakmicu i zbog čega Junajted osim bodova nema razlog za radost?

Povezane vesti

Stari dobri Venger je krenuo iz hendikepa. Poraz, to su one naslage prošlosti, nazovite to i ožiljcima koji peku kad je promena vremena.

O tome se radi, lider nije znao kako da se ponaša u izmenjenim uslovima, kod Pavlova deluje upaljeno svetlo, kod Arsenala je bljesak reflektora izazvao pokrivanje ćebetom preko glave.

Oni su na "Old Traford" došli ne verujući da su bolji tim od ove verzije Junajteda, shvatili su na kraju vica, posle 45 minuta. Toliko im je bilo potrebno da se dosete, ali već su bili u hendikepu.

Delovalo je, ako se odreknemo privilegije da kopamo ispod površine da Mančester Junajted više želi pobedu što je optička iluzija, niko je više nije željan od Arsenala. Nije to u pitanju, zaboravili su da iskoriste svoje najbolje oružje, igru. Jalovost veznog reda u prvom poluvremenu ih je uvela u predvorje neuspeha, limit napadačkih opcija na klupi je otvorio vrata poraza. Jer, kada je trebalo menjati u špicu, pojavljivanje rekreativca Bendtnera miriše na očaj menadžera. "Tobdžije" su stigle na pola puta od igre, Sanja je počeo da buši rupu po boku, ostali su fini radovi, sa fizikalcima napred to ima sve šanse da završi u suzama.

Neću da vas zamaram statistikom, na oko najopasniji igrač Arsenala juče u ofanzivi, Žiru, izgubio je i najviše duela, lopta u njegovim nogama je presuda timu za koji igra, on je realizator, proždire posed koji bi trebalo da bude u vlasti ofanzivnih vezista. Dalje, kada uporedite učinak Runija sa druge strane, broj duela i sačuvanih lopti, to je razlika u klasi. Na žalost Mojesa, treba do tamo doneti loptu, njegov tim to ne može svake nedelje.

"Vaza" je zaslužio par redaka, kada su ga budalasti slali u Čelsi letos, pisao sam, u ovoj igri gotovo da ne postoji niko bolji. Juče je stavio tim na leđa i igrao na jedno pet pozicija, u nekadašnjim pojmovima, od "7" do "11". To je i jedini kredit Mojesu u odnosu na nasledstvo, on čini Runija boljim nego što je bio. Sve ostalo ide u tefter zasluga i grehova velikog Sir Aleksa, ostavio je tim koji nema kvalitet da se bori za titulu i savršeno odabrao trenutak za povlačenje.

Bez obzira na pobedu, "korporacijsko iskustvo u osvajanju trofeja", Runija i Van Persija, ovaj Junajted ne liči na šampionsku ekipu, iako je na podnošljivih -5. Pozvaće se navijači na januar, ali te pijace po snegu i ledu nikada nisu značile preokret. Posle novogodišnje noći kupuju samo oni koji na vreme nisu obezbedili poklon i ograničeni su onim što je ostalo na rafovima, izbor nikada nije veliki. Drugim rečima, van bodova i voljnog momenta koji među ozbiljnima nikada nije predmet rasprave, Mojes nema čemu da se raduje. Daleko je igre, miriše i da nema ideju kako da promeni stvari, ne možete isti vic da pričate svake večeri, rizikujete da se niko ne smeje ni iz pristojnosti.

Ovo jeste godina "nulta" Junajteda, samo neozbiljni su verovali da će jedan Škot preuzeti svesku drugoga i nastaviti da iz nje čita bez problema. Fudbal tako ne funkcioniše jer nije skup uputstava po kojima se vladate, da je tako ne bi postojala groblja nesrećnih i neuspešnih.

Arsenal?

Suviše je bilo tih odustajanja u poslednjim metrima da bi bilo ko mogao da bude siguran, čini se da oni nemaju svest o sopstvenoj veličini kakvu recimo poseduje Liverpul. Redsi ne bi nikad izgubili onakav meč na "Old Trafordu", to ima više veze sa psihologijom, manje sa kvalitetom.

Kako god bude, ponekad je jasno da nesavršenost čini stvari zanimljivijim, mislim da se Premijer ligi upravo to desilo i da ćemo uživati. To i jeste poenta, zabava pre divljenja...

                                                                   https://twitter.com/Boris_sportske

Ne propustite

Komentari

0 Komentara

Molimo vas prijavite se ili registrujte kako bi mogli da ostavite komentar.