Prolećna glavobolja
Autor: Boris Jovanović
ponedeljak 07.05.2012.
09:31
Izvor:
Grantov medeni mesec je brzo završen, a iz vizure onoga što smo gledali tokom proleća, Partizan će avgustovsku žegu morati da gasi novčanikom i sposobnošću da zaustavi vreme. Prvo podrazumeva kupovinu proverenog, a drugo previše liči na prošlo leto.
partizan.rs
Povezane vesti
Izlizana igračka koju je Sale Stanojević poklonio Avramu Grantu na nevoljnom oproštaju od klupe svakako nije nešto što će držati pažnju navijača Partizana više od par nedelja.
Jednostavno ta srebrnina, ma koliko služila za mahanje pred žednim očima komšije, je davno izgustirana i ne iznosi se pred goste u cilju hvalisanja.
Biti prvak, bez Evrope, je samo prva pomoć za samopoštavanje, instant zadovoljstvo. To znaju svi, osim dela ostrašćene omladine bez kablovske televizije.
Granice sveta nisu one kojima je omeđen srpski fudbal, nije to samo problem u šutiranju lopte, već u čitavom bitisanju ovog društva.
Avram Grant je trebalo da nadzida tu crno - belu kuću, da podigne sprat, ali ne da bi nervirao bližu okolinu, kao gastarbajteri po srpskim selima, već da unapredio kvalitet života. Drugim rečima, doveden je da ovaj tim učini boljim i poboljša njegovu konkurentnost tamo gde je važno.
Dozvolićete mi da podsetim da sam svoj skepticizam gradio na logici po kojoj se brzina ne stiče, već kupuje. Tim sa sporim nogama, ma koliko brzo mislio, uvek će, osim u bajci, biti kornjača koja je izgubila od zeca. Kada je glavni kriterijum u stvaranju tima lepa želja i dobra namera, obično se na kraju srdite na ograničene mogućnosti.
Pijaca je jedino rešenje i to zna i Grant i neki dečko što strepi na tribini verujući da iza ugla čekaju bolje stvari. Za to je potreban novac, pa onda vreme, koje Partizan nikad nema. Ako odu svi koji najavljuju, avgust je opet preblizu, miriše na onu priču o snegu i iznenađenim putarima...
Ovo je, prijatelji, bačeno proleće. Vukić je i dalje najbolji igrač Partizana, da se za to glasa, ne bi postojao drugi krug izbora. On neće postati mlađi, ako i ostane. Kamara je čovek koga je teško zameniti, iz prostog razloga što je za takvog stranca potreban veliki novac, a u Srbiji je igranje u oba smera dobro čuvana tajna, nedostupna velikoj većini.
Ako je Ostojić rešenje u poslednjoj liniji, zar ne mislite da su tri utakmice malo da bi se uigravao i sticao iskustvo. Najbolji napadač ovog proleća je Dijara koji ne zadovoljava kriterijum Partizana. Da je drugačije, valjda bi mu bio ponuđen novi ugovor?
Šest meseci posle, Partizan je šampion koji će morati da pravi novi tim i pokuša da zaustavi kalendar u junu kako bi prevario sat. Sve to pod uslovom da kasa izdrži nalet imperativa da se kupuje provereno i samim tim skupo.
Koliko je to realno?
https://twitter.com/#!/Boris_sportske
Jednostavno ta srebrnina, ma koliko služila za mahanje pred žednim očima komšije, je davno izgustirana i ne iznosi se pred goste u cilju hvalisanja.
Biti prvak, bez Evrope, je samo prva pomoć za samopoštavanje, instant zadovoljstvo. To znaju svi, osim dela ostrašćene omladine bez kablovske televizije.
Granice sveta nisu one kojima je omeđen srpski fudbal, nije to samo problem u šutiranju lopte, već u čitavom bitisanju ovog društva.
Avram Grant je trebalo da nadzida tu crno - belu kuću, da podigne sprat, ali ne da bi nervirao bližu okolinu, kao gastarbajteri po srpskim selima, već da unapredio kvalitet života. Drugim rečima, doveden je da ovaj tim učini boljim i poboljša njegovu konkurentnost tamo gde je važno.
Dozvolićete mi da podsetim da sam svoj skepticizam gradio na logici po kojoj se brzina ne stiče, već kupuje. Tim sa sporim nogama, ma koliko brzo mislio, uvek će, osim u bajci, biti kornjača koja je izgubila od zeca. Kada je glavni kriterijum u stvaranju tima lepa želja i dobra namera, obično se na kraju srdite na ograničene mogućnosti.
Pijaca je jedino rešenje i to zna i Grant i neki dečko što strepi na tribini verujući da iza ugla čekaju bolje stvari. Za to je potreban novac, pa onda vreme, koje Partizan nikad nema. Ako odu svi koji najavljuju, avgust je opet preblizu, miriše na onu priču o snegu i iznenađenim putarima...
Ovo je, prijatelji, bačeno proleće. Vukić je i dalje najbolji igrač Partizana, da se za to glasa, ne bi postojao drugi krug izbora. On neće postati mlađi, ako i ostane. Kamara je čovek koga je teško zameniti, iz prostog razloga što je za takvog stranca potreban veliki novac, a u Srbiji je igranje u oba smera dobro čuvana tajna, nedostupna velikoj većini.
Ako je Ostojić rešenje u poslednjoj liniji, zar ne mislite da su tri utakmice malo da bi se uigravao i sticao iskustvo. Najbolji napadač ovog proleća je Dijara koji ne zadovoljava kriterijum Partizana. Da je drugačije, valjda bi mu bio ponuđen novi ugovor?
Šest meseci posle, Partizan je šampion koji će morati da pravi novi tim i pokuša da zaustavi kalendar u junu kako bi prevario sat. Sve to pod uslovom da kasa izdrži nalet imperativa da se kupuje provereno i samim tim skupo.
Koliko je to realno?
https://twitter.com/#!/Boris_sportske
0 Komentara