Troicki - Teorija prljavih ruku

Autor: Boris Jovanović
sreda 06.11.2013.
10:58
Izvor: Sportske.net

U situaciji u kojoj jedan plati za sve, umesto isčuđavanja, praznih reči podrške, jalovog kukanja nad nepravdom i teorija zavere, jedina emocija koja će ostati je gađenje. Ni ono neće pomoći Viktoru Troickom, ali ga možda natera da razmisli o životu posle

Povezane vesti

Kako uništiti karijeru za pet minuta?

Viktor Troicki bi mogao da bude konsultant u toj studiji, njegova je započela slučajno, jedan rezultat, čini mi se u Banjaluci, ga je naveo na ideju da pokuša profesionalno da igra tenis.

Završila se isto tako, slučajno, odlukom koja će ga naterati da se kaje čitavog života. Sa strane izgleda bizarno, splet okolnosti koje se odvijaju filmskom brzinom, lančani sudar koji uništava život po stavkama, pedantno kao opsesivno-kompulzivni birokrata.

Dakle, umesto neizbežnih pitanja, šta je krenulo loše, ovo je film u kome su svi negativci. Neki tragični poput samog Troickog, drugi sasvim bezbrižni, njihova stolica ne žulja.

U profesionalnom sportu nema mesta suzama kao ni svuda gde je brojanje osnovna delatnost. Broje se poeni, pobede, ali tamo gde ne sme da se pogreši u računu je novac, tu se plakanje ne oprašta ni najboljem, poput Federera. On je svoju auru nedodirljivosti davno izgubio, gladijatori ne puštaju suzu.

Ali, da se vratim Troickom. Momak iz pogrešne zemlje, doneo je na pogrešnom mestu lošu odluku. Novak Đoković je danas možda najbolje definisao situaciju, Viktor Troicki sem porodice i prijatelja ne zanima nikoga.

Ma koliki se novac vrteo u ATP turu, oni su amateri koji isisavaju zlatnu prašinu iz globalne popularnosti tenisa. Dovoljno je pogledati nameštanja na manjim turnirima ili neorganizovanost u zaštiti ljudi koji im donose novac, gde ćete bolje svedoke.

Izvođači su uvek nedodirljivi, američki profesionalni sport je tu najbolji primer, ma koliko ga neobaveštena rulja prezirala. Sav glamur je oličen u projekciji sportiste jer on je zlatna koka, takvoj nećete otkinuti glavu zarad karabataka.

Zbog čega se igrači ne organizuju?

Među konkurentima nema solidarnosti, nema dovoljno mesa za svakoga, a privilegovana manjina je uvek spremna da odćuti u čuvanju statusa quo. Viktor nije član grupe, to što će ga vodeći igrači verbalno podržati je možda prilika da neki klinac stisne dugme za lajkovanje na fejsu, ali u suštini ne znači ništa, gest koji najboljeg igrača neće boleti.

Ne brinite, neću abolirati ni Srbiju, igrom slučaja ta zemlja je teniska velesila, iako je u sport uložila dva ručka i gajbu kisele vode, no, belle epoque nije iskoristila da ojača svoj uticaj i zaštiti igrače.

Nije imala vremena, dok se naganja oko fantomskog teniskog centra, postavlja političare na čelne funkcije, pravi cirkus posle najvećeg uspeha u istoriji. Njen glas se može čuti kad se grabe lovorike i srbuje u pobedama sa kojima nema nikakve veze, u svim drugim situacija, ćuti ili šapuće.

Izda, doduše, poneko saopštenje kad ima tonera u štampaču, sve se čudeći kako te premudre reči ne izazovu tektonski poremećaj u sistemu svetskog tenisa.

Drugari, pre nego što uvaljamo u blato Viktora Troickog, zavirimo mu u novčanik i krevet i uputimo ga uz psovku da kusa ono što "zamesio", on je svoju grešku platio, drugima su ruke prljave, mada ih uporno drže pod česmom.

Nemam poruku, samo gađenje, jedan ne bi trebalo da plati za sve, ma kako naivno zvučalo.

Šta mu ostaje? Život posle tenisa, što pre, to bolje...

                                                                    https://twitter.com/Boris_sportske

Ne propustite

Komentari

0 Komentara

Molimo vas prijavite se ili registrujte kako bi mogli da ostavite komentar.