"Bataliti" ili "battle it" protiv Amerikanaca

Košarkaška reprezentacija Srbije otputovala je u Pariz, odnosno Lil, gde će imati misiju da prvobitno izađe iz grupne faze u kojoj se nalaze Sjedinjene Američke Države, Portoriko i Južni Sudan.

Iako  se ova grupa može svrstati u jednu od tri u kojoj na papiru već znamo putnike u nastavak takmičenja, skupina timova je vrlo atraktivna i trebalo bi da gledamo dobru košarku. Portorikanci su vrlo zanimljiva selekcija sa čijim smo mogućnostima odlično upoznati jer smo igrali s njima i pred prošlogodišnji Mundobasket i na samom takmičenju. Oba puta smo bili bolji od njih, ali selektor Svetislav Pešić ih je, očekivano, hvalio uoči turnira koji startuje uskoro. Ista situacija je i sa Južnim Sudanom koji je iznenadio svet i umalo šokirao Amerikance u duelu u Londonu. Karlik Džons je definitivno neko ko je sposoban da kreira mnoštvo problema bilo kom timu na svetu, ali objektivno, Srbija ne bi smela da ima problema ni protiv njih.

Olimpijski turnir Srbija otvara protiv Sjedinjenih Američkih Država, što nam daje priliku za manevrisanje iz prostog razloga što ćemo mi u naredna dva meča igrati protiv timova koji će nam odrediti sudbinu u grupnoj fazi. Videli smo „orlove“ protiv SAD u Abu Dabiju, bilo je to dobrih petnaestak minuta, gde smo bili bara-bar sa „drim timom“, a onda su nam pobegli brzinom svetlosti i bila je to ubedljiva pobeda selekcije Stiva Kera. Stefu Kariju prija to što je linija za tri poena nešto bliže obruču nego li u NBA ligi, pa se poigrava ovde kada mu se prohte. Vlada polemika u javnosti da li je ovaj tim koji imaju Amerikanci jači od selekcije iz 1992. godine koju su činili Majkl Džordan, Skoti Pipen, Leri Brd, Medžik Džonson, Čarls Barkli i drugi..

„Ova američka ekipa, mada se ne bavimo njima i ne pričamo o tome, ali to je jači tim od Drim tima iz Barselone 1992. Bio sam tamo s Nemačkom. Ipak, ovo je 2024. Košarka je jedan od sportova koji je najviše napredovala, i nema dileme da su jači od drim tima“, reči su selektora Svetislava Pešića.

Kris Malin koji je bio deo tog tima 1992. godine imao je odgovor za našeg selektora.

„Morao bi da se razbudi. Možda da skoči u neko srpsko more kako bi se otreznio. Možda, videću ga, biću u Parizu, potražiću ga i daću mu malo istorijskih lekcija“.

Amerikanci su dobili svaku od svojih pet pripremnih utakmica, a za rivale su imali Kanadu, Australiju, Srbiju, Južni Sudan i Nemačku. Ono što se iskristalisalo tokom tih duela jeste kakvu će startnu petorku Stiv Ker da izvede protiv Srbije, sa manjim oscilacijama. Trojica su sasvim sigurna, a to su: Stef Kari, Lebron Džejms i Džoel Embid. Preostala dva mesta trebalo bi da popune Entoni Edvards i Džru Holidej, osim u slučaju da Kevin Durent bude zdrav, što uoči duela sa našom zemljom nije izvesno. Još uvek nije potpuno spreman nakon povrede koju je zadobio još na samom startu pripremnog perioda i pitanje je kada će biti na 100 odsto. Mada i bez njega deluju silovito.

Selekcija Srbije poprilično tiho je obavila inicijalni deo priprema. Izolovani u Staroj Pazovi, gde se prevashodno gradila hemija, izabranici Svetislava Pešića radili su isprva i imali dva pripremna meča protiv Holandije. Reklo bi se da je Pešić svim segmentima studiozno pristupio i tokom svih kontrolnih duela videli smo da je ekipa ujedinjena u cilju, da je hemija odlična i da to sve izgleda uglavnom dobro. Odličan je bio i odabir protivnika. Videli smo i najjače igrače sveta i one nešto slabije poput Holanđana. Nikola Jokić deluje briljantno, Bogdan Bogdanović će izgledati isto tako nakon što je izašao iz manje povrede i oni će biti lideri naše ekipe. Ne bi trebalo govoriti mnogo o doprinosu Alekse Avramovića za nacionalni tim i ne bi iznenadilo ukoliko bi on bio prvi plejmejker reprezentacije uprkos prisustvu Vasilija Micića čije samopouzdanje nije na najvišem nivou. Znamo koliko on može i koliko je kvalitetan, ali u utakmicama u „Areni“ protiv Japana i Grčke kao da je pao pod pritisak sa tribina svestan očekivanja od njega. Želja je nesporna, ali pravi Vasa će nam i te kako biti neophodan. Ognjen Dobrić je vrlo bitan šraf za našu selekciju jer je neko ko često diktira tempo na samom početku utakmica bez obzira na to ko je protivnik, dok se u poslednjim utakmicama istakao i Filip Petrušev. Maestralno se nosio sa, prevashodno, Janisom Adetokumbom u odbrani, dobro radi i u ofanzivi i mogao bi da bude čovek čija će uloga iz senke bili vrlo značajna za nas. Nikola Milutinov je standardno dobar i on će biti alternativa za Nikolu Jokića, dok Nikola Jović još uvek traži svoju formu nakon što se oporavio od povrede. Isto će važiti i za Dejana Davidovca čiju je ulogu Svetislav Pešić posebno izdvojio rekavši da je on možda i najvažniji igrač „orlova“ i da bi njegov izostanak sa Olimpijskih igara bio ozbiljan problem. Uroš Plavšić se našao na spisku, dobijao je minutažu na svakoj od utakmica, s tim što je njegova odbrana daleko lošija od one koju demonstrira Nikola Milutinov. No, on će biti treći izbor. Vanja Marinković je vrlo važan u tranzicionom napadu, znamo koliko može da pogodi i za šta je sposoban, a isto važi i za Marka Gudurića koji je gladan.

Naravno, postoje i teorije prema kojoj bi trebalo da „batalimo“ meč sa SAD jer je poraz neizbežan i da se glavni igrači odmore za preostala dva duela od čijih nam ishoda sudbina zavisi. „Bataliti“ ili battle it (boriti se), pitanje je sad?