Đoković preko granica izdržljivosti - Loša sreća, umor, Karenjo Busta

Novak Đoković danas nije uspeo da pobedi Pabla Karenja Bustu u borbi za treće mesto na Olimpijskim igrama u Tokiju, pa je zauzeo četvrtu poziciju na ovom turniru. Isto kao 2012. godine u Londonu, kada je nepremostiva prepreka bio Huan Martin Del Potro. 

Šta se desilo? Pitanje koje muči zasigurno najviše našeg najboljeg tenisera, međutim neki faktori su očigledni. 

Pored vrućine i temperaturnog šoka u Tokiju, koji se očigledno odrazio na fizičku spremnost Novaka, postoji još nešto. 

Preveliki pristisak srpske, pa i svetske javnosti da najbolji teniser sveta osvoji i Olimpijske igre s obzirom na to da je prethodno pokorio Australiju, Francusku i Englesku kada je reč o grend slemovima ove godine. Međutim, upravo zbog prethodnih nekoliko meseci, Novaka je stigao umor, a to se videlo i na jučerašnjem meču protiv sjajnog Zvereva. Danas je situacija bila slična, španski teniser igrao je jedan od najboljih tenisa, sjajno servirajući i držeći se na granicama svojih mogućnosti. 

Važno je spomenuti da Novak posle jučerašnja dva poraza, koliko god bio mentalno jak, možda i jedan od najstabilnih koje sport ima, sasvim prirodno i normalno nije bio mentalno najspremniji za današnji duel. To se moglo primetiti i prilikom trećeg seta kada je polomio reket. Pokazao je da je od krvi i mesa. I mi mu to ne zameramo. Nemamo ni pravo. Ostaje žal za medaljom na Olimpijskim igrama na vrhuncu karijere najboljeg svetskog tenisera, ali i veliki ponos zbog želje za pobedom ispred srpske zastave i srca ostavljenog na terenu. Novak je veliki sportista ne samo zbog svojih pobeda, nego i poraza, uz koje je rastao i učio. 

Đokovića za nekih sat vremena očekuje još jedan meč, gde će morati da pokaže sve što može od onoga što mu je ostalo, ali neće biti sam na terenu. Sa Ninom Stojanović će na megdan australijskom paru Barti-Pirs u borbu za bronzanu medalju.