Srbija “štucala”, pa pokazala ko je, a sada joj na putu do medalje stoji Srbin!

Da je grupna faza jedno, a nokaut runda nešto sasvim drugo u sportu, najbolje smo mogli da se uverimo u četvrtfinalnim mečevima na olimpijskom turniru za vaterpoliste.

Selekcija Srbija, koja je aktuelni olimpijski šampion, “štucala” je u grupi B, upisala dve pobede i tri poraza, prošla dalje sa četvrte pozicije i onda kroz dramu, uz gol Jakšića uz zvuk sirene, izbacila Grčku rezultatom 12:11, koja je osvojila grupu A.

U duelu svetskog i evropskog prvaka, vladari planete Hrvati su srušili Špance rezultatom 10:8 i takođe napravili malo iznenađenje. Hrvatska je bila četvrta u grupi A, dok su Španci na turnir došli kao prvi favoriti za zlato, u grupi B ostvarili svih pet pobeda, ali do polufinala nisu mogli.

U četvrtfinalu smo videli i dve penal-drame. Mađari su u “klasiku” eliminisali Italijane, dok su Amerikanci bili bolji od Australije.

Mađarska i SAD su u četvrtfinale otišle sa trećih pozicija u svojim grupama, tako da u polufinalu neće biti nijedne selekcije koja je grupnu fazu završila na jednom od prva dva mesta, što je zaista frapantan podatak.

A kada je reč o reprezentaciji Srbije, deluje da će ona lakše do medalje tako što će proći u finale posle sudara sa Amerikancima, nego što će to uraditi u eventualnom duelu za treće mesto sa poraženim iz susreta Hrvatska – Mađarska.

Znamo svi da se Srbija nalazi u procesu smene generacija, da se ovi momci već tri godine bore i muče da se izbore sa velikim očekivanjima javnosti, navikle na zlata i titule u poslednjih 15-ak godina.

Ova generacija Srbije sve do Pariza nije znala da se izvori sa barijerom četvrtfinala, samo ove godine je ispadala u toj fazi i na Evropskom i na Svetskom prvenstvu, ali barijera je probijena kada je to bilo najpotrebnije i sada je medalja nešto što je sasvim realno i dostižno za naš tim.

Bili smo možda i previše kritični prema “delfinima” posle lakih poraza od Španije, Australije i Mađarske, te jedva iščupane pobede protiv Japana. Samo je Francuska savladana na autoritativan način, ali to je bukvalno bio eliminacioni meč, jednak osmini finala.

Protiv Grčke se videlo da imamo još “materijala” za najveće stvari, a lideri Mandić, Jakšić i Ranđelović znaju kako se na ovakvim turnirima ide do kraja.

Turnir u Parizu, za sada, neodoljivo podseća na onaj iz Rija 2016. godine. I tada je Srbija bila četvrta u grupi, a kući se vratila sa zlatnom medaljom.

Na putu do finala stoje nam odlični Amerikanci, koji igraju veoma dobar turnir i iznenađenje su samo za one koji ne prate podrobnije ovaj sport.

Bivši selektor Srbije Dejan Udovičić dugo sedi na klupi Amerike. Doveden je da sve promeni iz korena, da postavi sistem i da na bazi toga vremenom dođu i rezultati. Mukotrpni pripremni posao je očigledno uspešno odrađen i ovaj tim je uspeo da se probije u “krem” svetskog vaterpola i već sada iza sebe ostavi sile kao što su Španija, Italija, Grčka, Crna Gora…

Medalja bi bila podvig nad podvizima za Udovičića, logično je da i on sada vidi finale, nakon što je u Parizu pobeđivao Rumuniju, Crnu Goru, Hrvatsku i Australiju. Izgubio je mečeve od Italije i Grčke, a mi se nadamo da će se u ovom nizu od petka naći i Srbija.

Kada je reč o drugom polufinalu između Hrvatske i Mađarske, zaista je teško davati bilo kakve prognoze. Snage će odmeriti dve sile ovog sporta, odlučivaće nijanse, mada bi trebalo da su Hrvati makar za jedan procenat kvalitetniji.

Naravno, to ne mora ništa da znači…