Silađi: "Odustao sam od dizanja revolucija, sve se završi u četiri zida"

Proslavljeni srpski plivač Čaba Silađi je po odlasku u penziju govorio koliko mu je bilo teško da se kroz društvene mreže i medije bori za bolje uslove na srpskim bazenima.

"Mi smo zemlja koja je izrodila velike plivače, plivačice, vaterpoliste, a voda je ili vrela ili ledena. Smatram da sam inače u svojoj karijeri bio galamdžija i bio taj koji, možda glupo zvuči, ali podiže neku revoluciju, koristi društvene mreže da podigne svoj glas protiv loših uslova, ali uglavnom se to završilo na nekim razgovorima u četiri zida sa dignutim kažiprstom. Shvatio sam da jedino što mogu je da napravim i sebi štetu i čak štetu možda svom klubu, možda svom savezu ili treneru. U suštini, rezultata neće biti. Tako da se nikad se nisam plašio da kažem i u javnosti činjenično stanje, ali nažalost, uglavnom, to nije davalo rezultate", govorio je Silađi u podkastu RTS-a "Analogija".

Spomenuo je momak iz Sente i neostvareni pun potencijal projekta akademije Milorada Čavića u Kragujevcu.

"Kad je Milorad Čavić otvorio svoju akademiju, otišao sam na poziv Sebastijana Higla, koji mi je bio trener od tog perioda, pa još naredne tri godine. Čuo sam koja je priča i zamisao od tog projekta. To je bio jedan internacionalni projekat, gde sam svog prijatelja iz Istanbula doveo u Kragujevac, iz Severne Makedonije, još nekoliko talentovanih plivača iz Srbije. Delili smo jednu kuću, nas trojica. Čudan, drugačiji je tamo bio život. Ne samo zbog toga što je to južnije, nego i struktura ljudi i ekipa je bila sasvim neobična i bio je to jedan zanimljiv projekt. Nažalost, nije dugo živeo, ali to je neka druga priča i to neka druga osoba treba da ispriča", prisetio se Silađi.

Posle neuspelog pokušaja da se plasira u polufinale na 100 metara prsno na Olimpijskim igrama u Tokiju, došlo je doba da se razmišlja o penziji.

"Nisam zadovoljan, naravno. Da li je očekivano ili ne? O tome možemo celu emisiju da snimamo, ali to bi bila klasična sportska emisija. Nisam zadovoljan ni svojim performansom, ni trenerovim performansom, ni uslovima koje smo imali i sve je to u stvari kulminiralo tamo. Mislim da sam i ja to očekivao i znao sam u dubini duše da to nije to. Da li nije rad bio prilagođen mojim godinama, mojim sposobnostima ili prosto nije moglo bolje? To je opcija i to treba da se prihvati. Moja jedina borba posle Tokija je bila da prihvatim da se to desilo i da to je bilo van moje moći. Ono što je najbitnije za mene jeste svest da sam dao sve od sebe, da sam uradio apsolutno sve što sam mogao. Angažovao sam sve ljude oko sebe da mi pomognu i veliko im hvala na tome, jer mislim da je ovaj scenario mnogo bolji za moje mentalno zdravlje i sad i za deset godina", naglasio je Silađi, osvajačn evropske bronze na 50 metara prsno u malim bazenima 2009. godine.