Čekajući bolje, srećni praznici...

Pišem vam več deset godina, vi ste sigurno pametniji, ja samo stariji, u svakom slučaju odrasli smo zajedno, pretpostavljam da je svako dobio ono što zaslužuje.

U ovoj nesrećnoj godini sportske.net su napunile deceniju, doduše u trenutku kada je izgledalo da korona nije strašna.

Nije, još je strašnija, ne samo kao bolest, već perspektiva, prozor u dvorište budućnosti.

Neki će reći da je ovo nova realnost, pesimisti da nikada više neće biti kao nekad.

Optimisti? a oni su neobavešteni pesimisti.

Sve u svemu, preostaje da se nadamo da će otpali list sa kalendara biti simboličan uvod u bolja vremena.

Ako ste mladi, morate da verujete u bolje, nadam se da nije bilo vremena da pokupite ogorčenost i sarkazam nas starijih. Verujte mi,  ne treba vam, sa nadom je lepše, greje i kad maska steže i duša je željna svega, ponajviše srodnih duša.

Hajde da vas ne bacam u bedak, svi smo u istom loncu, ma kako se činilo da su neki ravnopravniji od drugih, u Srbiji ono što je ostalo kao zabran za povlašćene se smanjuje. Manevarski prostor je kao kineska majica, skuplja se.

Što kaže jedan moj ortak i Bilu Gejtsu (onom što nas navodno čipuje) ne bi bilo lako ni sa svim milijardama kada zaglavi u ovoj zemlji čekanja na "samo što nije".

Reći vam da uzmete život u svoje ruke je lako i delom nije realno. Samo ne dozvolite da drugi odlučuju umesto vas, da vam sopstvene snove i komplekse prodaju kao vaše, da traže da ih sledite.

Budite svoji, ma koliko je to moguće, ne kažem vam da kompromis nije deo preživljavanja, ali nemojte se predavati. Ni autoritetima, jer oni u ovoj zemlji uglavnom misle na svoju gažu dok važno saopštavaju univerzalne istine i relativiziju stvari.

Sportske?

Mi smo tu, trajemo, nije lako, odolevamo, čas smo Zvezdini, čas Partizanovi, čas nas hvalite, čas prezirete, sport je nekako postao opijum za život, ventil žuči koja preliva iz buradi punih svega. Nije ogledalo društva, u tome ljudi često greše, već dvorana sa ogledalima u kojoj kao u onim parkovima strave u ogledalima izgledamo izvitopereno...

Svratite kao i do sada mnogo puta tokom dana, da se družimo i svađamo, da jednog dana budemo najbolji, drugog najgori, prihvatamo sve, dok je u granicama pristojnosti.

Onoga čega je baš nestašica u ovom društvu, onoga što hronično nedostaje na rafovima obećanih čuda.

Pristojnost ne može da se kupi, kao ni integritet i pogled u oči drugog čoveka. Inače, boli vrat od saginjanja i proučavanja pikavaca na asfaltu.

Zapamtite to za 2021. godinu, biće nam svima potrebno...

Držite se, preživećemo, i što reče rahmetli Vujke Boškov, "Bolje izgubiti jednu sa 6:0 nego šest puta sa po 1:0".

Doduše rekao je jednom da pojedinim ljudima glava služi samo da bi im držala kosu, ali o tome ćemo drugom prilikom.

Sve najbolje.

Boris