Češki paradoks - Redovno na evropskim, a retko na svetskim prvenstvima

 Naslednik nekadašnje Čehoslovačke, koja je igrala i u finalima Mundijala 1934. u Italiji i 1962. godine u Čileu, gde je u polufinalu savladala Jugoslaviju, u poslednje tri decenije od raspada zajedničke države uspeva da održi visok nivo u evropskim okvirima, ali se na najvećoj svetskoj sceni veoma retko pojavljuje.

Verovali ili ne, od sticanja samostalnosti Češka se do ovogodišnjeg Mundijala samo jednom plasirala na Svetsko prvenstvo, i to 2006. godine u Nemačkoj, kada je uspela da prekine čekanje koje je trajalo još od Mundijala u Italiji 1990. Međutim, ni taj njihov nastup u Nemačkoj nije bio naročito uspešan. Češka je na startu takmičenja pobedila Sjedinjene Američke Države u prvom kolu, ali je potom izgubila od Gane i Italije, pa je takmičenje završila već u grupnoj fazi.

Od tada su usledili brojni neuspešni kvalifikacioni ciklusi u borbi za plasman na Mundijal. Češka nije uspela da se plasira na šampionate sveta 2010, 2014, 2018. i 2022. godine, pa ćemo ovog leta njihov nacionalni tim gledati na Mundijalu posle 20 godina pauze.

U istom periodu Češka je bila redovni učesnik Evropskih prvenstava, što dovoljno govori o kontinuitetu koji poseduje na evropskoj sceni. I ne samo što je učestvovala, nego je Češka na šampionatima Evrope stigla do finala 1996, polufinala 2004. i četvrtfinala 2020. godine kada je Patrik Šik bio i najbolji strelac šampionata, zajedno sa Ronaldom, sa po pet postignutih golova.

Kako objasniti taj paradoks?

Najjednostavnije objašnjenje bilo bi u različitim formatima takmičenja, odnosno broju reprezentacija koje kroz kvalifikacije mogu da se plasiraju na EP i SP. Broj učesnika Evropskog prvenstva bio je 16 reprezentacija od 1996. do 2012. godine, a od 2016. čak 24 reprezentacije učestvuje na šampionatima Starog kontinenta. To sada značajno olakšava plasman i mnogim prosečnim evropskim selekcijama, dok kvalifikacije za Svetsko prvenstvo predstavljaju znatno teži izazov. Evropa je do sada imala od 12 do 14 mesta na Mundijalima, a taj broj se sada povećao na 16, posle proširenja broja učesnika na ukupno 48 i Češka je to uspela da iskoristi u kvalifikacijama za predstojeći šampionat.

Ipak, važniji faktor leži u kvalitetu različitih generacija. Češka je krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih imala možda i najtalentovaniju postavu u svojoj istoriji. Karel Poborski, Pavel Nedved, Vladimir Šmicer i drugi bili su fudbaleri svetske klase koji su igrali za velike evropske klubove, od kojih su neki bili akteri i finala Evropskog prvenstva iz 1996. godine. Nakon njihovog povlačenja posle tog Mundijala 2006. nije se pojavila generacija sličnog kvaliteta, iako je i dalje bilo velikih imena poput Tomaša Rosickog koji je u narednih deset godina bio lider nacionalnog tima. Češka je nastavila da proizvodi dobre i disciplinovane igrače, ali ne i dovoljno velikog individualnog kvaliteta i upravo je to segment u kojem je Češka poslednjih godina najviše zaostajala.

Malo je nedostajalo da Češka propusti i ovaj Mundijal, s obzirom da je na dramatičan način izborila plasman. U svojoj kvalifikacionoj grupi je završila na drugom mestu iza Hrvatske, pa je morala da igra u baražu, gde je vodila veliku borbu i sa Republikom Irskom u polufinalu, pa sa Danskom u finalu i obe utakmice baraža je dobila boljim izvođenjem jedanaesteraca. Pogotovo je dramatičan bio duel sa Ircima u Pragu, gde su gosti vodili sa 2:0, ali je Patrik Šik vratio nadu Česima golom iz penala, da bi Ladislav Krejči u finišu izjednačio na 2:2. Kasnije je odluka pala u penal-seriji, gde su Česi bili bolji.

Česi će na Mundijalu u Severnoj Americi igrati u Grupi A, zajedno sa domaćim Meksikom, Južnom Afrikom i Južnom Korejom. Startovaće u petak rano ujutru po srednjeevropskom vremenu protiv Južne Koreje u Gvadalahari i ukoliko uspeju taj meč da dobiju, imaće realne šanse za plasman u nokaut-fazu takmičenja.

Sa klupe će ih voditi jedan od najstarijih selektora na Mundijalu, 74-godišnji Miroslav Koubek, koji je preuzeo nacionalni tim u decembru 2025. godine. Nasledio je Ivana Hašeka, koji je smenjen posle šokantnog poraza od Farskih Ostrva u kvalifikacijama. Koubek je u tim za Mundijal uvrstio i trojicu debitanta, među kojima posebnu pažnju zavređuje osamnaestogodišnji vezista praške Sparte Hugo Sohurek, pa možda sa njim počne i neka nova era češkog fudbala.

ČEŠKA (ČEHOSLOVAČKA DO 1993.) NA MUNDIJALIMA

Najbolji rezultat: vicešampion (1934. i 1962.)

Poslednje učešće: Nemačka 2006. (grupna faza)

Prvo učešće: Italija 1934. (vicešampion)

Broj plasmana na Mundijal: 10 (1934, 1938, 1954, 1958, 1962, 1970, 1982, 1990, 2006. i 2026.)

Ukupan bilans: 33 utakmice, 12 pobeda, 5 remija, 16 poraza, gol-razlika 47:49.