Ekvador - Novo brojanje vremena!

Ekvador je dugo bio dobro čuvana tajna Južne Amerike. Selekcija "Orlova" je imala svoje momente u ovom veku, pioniri poput Dušana Draškovića su pravili iznenađujuće rezultate, tamo na prelazu osamdesetih i devedesetih. NBaime, tada su uspeli da igraju polufinale Kopa Amerika kada su bili domaćini, ali kasnije taj zamah nije iskorišćen.

Mnogi su upoznali "Trikolore" 2002. kada su stigli na Mundijal. Kažemo, zemlja nema veliku fudbalsku tradiciju, pre svega jer je podeljena na tri oblasti, Ande, unutrašnjost džungle i Pacifik. Upravo na obali se rodio verovatno najveći ekvadorski igrač svih vremena Alberto Spenser. "Magična glava" je ipak bio izuzetak, a i njegovo mesto u tamošnjem fudbalu je često nedefinisano pošto je slavu stekao u Penjarolu gde je i živeo posle kraja karijere.

Kako rekosmo, 2002. su se plasirali na Mundijal, i ne, ne pominjite ih Hrvatima. Tada su pobedili naše komšije, Edison Mendez je bio prevaga u Jokohami u meču u kome su Južnoamerikanci već bili eliminisani. Da ništa nije slučajno, pokazali su četiri godine kasnije. Taj nemački Mundijal je jedini do ovog leta na kome su prošli grupu. Tukli su Poljake i Kostarikance, posle ispali od Engleza "minimalcem" Bekama.

No, seme uspeha je zasijano. To je već generacija Urtada, Ulisesa de la Kruza, Delgada, Antonija Valensije, Segunda Kastilja i tada mladog Kristijana Beniteza. Ona je ključ za kasnije uspehe, ne jer su svi ovi igrači bili i u narednoj deceniji standardni, već jer je to prvi put da je Ekvador pobedio regionalizam. Naime, zemlja je konačno uspela da spoji nespojivo, da poveže rascepkana osećanja Naroda kome je lokalna zajednica bila mnogo važnija. Igrač iz Kita, pa potomci afričkih robova i fudbaleri sa pacifičke obale su ujedinjeni ispisali istoriju. U tom smislu posebno je važna sirotinjska dolina La Čota pod Andima gde je na margini živeo veliki broj Afroekvadoraca. Tu je De la Kruz simbol on je novac od karijere u Kruzeiru, Vili uložio u zajednicu kako bi olakšao siromaštvo zemalja. Od kada je La Čota postala rezervoar talenata koji u fudbalu vide jedini spas za beg iz siromaštva, čitav fudbal u Ekvadoru je napredovao gigantskim koracima.

LDU je osvojio i Kopa Libertadores i Sudamerikanu, dva puta je Independiente del Vale uspeo da uzme Sudamerikanu i odigra finale za južnoameričku titulu. Ovaj drugi klub iz pregrađa Sangolkvi je potpuno netipičan, ne za Ekvador, već čitav continent. Oni su napravili sistem koji strašno funkcioniše. Pisali smo već o fabrici talenata, skautska služba radi savršeno, ogroman broj mladih igrača izlazi iz akademije. Kaisedo, Plata, Inkapije. Paćo, Paez svi su se afirmisali u Independienteu.

Posebno je važno reći da Ekvador ima jaku ligu, konkurentne klubove, LDU, Barselonu, Independiente, Mušuk Runu (klub lokalnog domorodačkog stanovništa) i da oni imaju dobre rezultate jer odliv igrača u druge lige Južne Amerike nije veliki. Da, najbolji će otići u Brazil, ali Urugvaj i Argentina nemaju novca za ekvadorske talente. Zato oni igraju u domovini, pre odlaska u Evropu.

A više nisu tajna, jasno je i evropskim klubovima da tu stanuje kvalitet, Ekvadorci su dobro obučeni, taktički jaki, ako ste primetili njihove štopere, oni nimalo na tom planu ne zaostaju za Evropljanima. Rano debituju. već se vide naznake škole. Poveznica sa nekim ranijim timovima je naravno neuništivi Ener Valensija koji u 36. godini i dalje predvodi napad. Ali, ako pogledate ostatak tima, njihovo tek dolazi, Kaisedo ima 24, Inkapie isto, kao i Paćo, sjajni Plata iz Flamenga je godinu dana stariji. Na Kopa Amerika nova generacija je dva puta u ovoj deceniji stala u četvrtfinalu.

Početkom decenije su bili premladi za Argentinu na praznom stadionu (doba korone) u Gojaniji, pre dve godine u Americi, u Hjustonu opet Argentina, ali ispali su na penale. Sledeći šampionat kontinenta je 2028. i dva su kandidata za domaćinstvo, Amerika i pogađate Ekvador. Ako dobiju parvo da organizuju turnir, mogli bi i dalje od 1993. kada ih je u Kitu pod oblacima zaustavio Meksiko predvođen legendarnim Ugom Sančezom.

I sada opet Meksiko, domaćin u šesnaestini finala na mitskoj "Asteki". Ekvadorci su pobedili Nemce, posle razočaravajućeg, nesrećnog poraza od Obale Slonovače i šokatnog remija protiv Kurasaoa, kada je Eloj Rom srušio sve rekorde po broju odbrana. No, "Orlovi" su otišli dalje, neće biti impesionirani ni domaćinom, ali ni nadmorskom visinom u Meksiko Sitiju, znate kako je na njihovim Andima. 

Ekvador ima šansu, čini nam se da neće izgubiti, a neće biti ni mnogo golova. Prave stvari na Mundijalu tek počinju!