Grupa G - Belgija je najjača, ostali su dosada?

Za promenu, Belgijanci ne startuju kao favorit iz senke. Drugim rečima, nisu ni među timovima na koje se ozbiljno računa da bi mogli da priprete u borbi za pehar. Ovo su ostaci zlatne generacije sa De Brujneom, još je nekolicina preživelih iz razočaranja prethodnih 12 godina, ali daleko je to od kvaliteta koji su imali. Rudi Garsija je dočekan sa skepsom, on jeste svojevremeno sa Lilom bio prvak Francuske i vicešampion Serije A sa Romom, ali je njegova trenerska karijera u padu. U Napoliju je pre tri godine brzo dobio otkaz, stigao je na klupu "Đavola" umesto Tedeska koji je razočarao. 

Belgijanci stalno traže selektora koji će igrati ofanzivan, atraktivan fudbal, Bobi Martinez je važio za takvog, a opet, nije bilo nekog vidljivog pomaka. Neko će reći da su ambicije reprezentacije bile prevelike, ali podsetićemo vas da je do pre nekoliko godina ovo bio najskuplji reprezentativni tim na svetu. Garsija je pružao tokom lakih kvalifijkacija, ali i u LN. šansu nekim novim igračima, no kada bude stigao šampionat neće izmišljati toplu vodu. Za razliku od Tedeska ima na raspolaganju Tiba Kurtou koji je bio posvađan sa prethodnim selektorom.Sada bi golman Realamogao da zauzme mesto među stativama, ako se oporavi od povrede. Tim se ne oslanja kao nekada samo na plejmejkerske kvalitete De Brujnea što je po nama pomak. Jer, stasao je Doku, lako bi moglo da se ispostavi da je krilni igrač Sitija ključ za ovu ekipu. U pozadini postoji i netrpeljivost pojedinih igrača, priča se o klanovima, što nekada nije bio slučaj. Garsija forsira 4-3-3, može i da proba sa "lažnom devetkom", ima tu kvaliteta da se menja formacija. Stasali su ne samo Doku, već i De Kajper, Zeno Debast iz Sportina u odbrani, neki fudbaleri su bili dugo povređeni, neki su razočarali poput zaboravljenog Opende u Juventusu. Belgijanci svakako imaju kvalitet da osvoje grupu, ali dalje od top osam bi bilo baš iznenađenje.

Na ruku im ide konkurencija, Egipat jeste Salahov tim, tu je i Marmuš, pa prekaljeni Trezege koji se vratio u Al-Ali. Trener Hosam Hasan koji je i fudbalska legenda "Faraona", naravno, igra sa trojicom napadača, Mo Salah ima "vajld kard", ne vodi računa o odbrani. No kada pogledate ofanzivu i ostale delove tima, postoji nesklad, umeju oni da odigraju čvrsto, taktički su napredovali, ali nemojte da izvlačite pogrešne zaključke. Problem Egipta, ali i većine timova Magreba i severne Afrike je činjenica da retko igraju protiv reprezentacija sa ostalih kontinenata. Tu se treba prilagoditi, pa iako Egipat deluje kao bolji tim od Irana i pogotovo Novog Zelanda, videćemo kako će se ponašati u situaciji kada im protivnik ostavlja malo slobodnog prostora. 

Nikada "Faraoni" nisu prošli grupu na Mundijalu, ako ne računamo onaj prvi u Urugvaju. Oni 1990. u Italiji kao i u Rusiji pre osam godina nisu nikoga pobedili. Problem je što je Salah bio povređen 2018. godine i nespreman da na pravi način doprinese. I sada je završio sezonu (i karijeru) u Liverpulu, biće verovatno spreman za start, ali svejedno, on je u silaznoj putanji, dok Marmuš nije standardan u Sitiju. Možda Egipat zahvaljujućo dobrom žrebu prođe u top 16, ali neće biti neko čudo ako ispadnu.

EPA/JALAL MORCHIDI

Iran više nije najbolji tim Azije, imaju i dalje solidnu ekipu, ali verovatno je fudbal u ovim trenucima poslednja stvar na koju misle. Iranska zajednica u Americi će prvenstvo iskoristiti da podrži tim, ali i da demonstrira protiv režima. Promenili su selektora, prvi put posle mnogo godina "Meli Tim" neće voditi Keiroš, na klupi je evo treću godinu nekadašnji reprezentativac Amir Galenoj. On je radio u domovini, kao igrač je nastupao na Mundijalu u Italiji, nije baš da je omiljen kod domaćih novinara. Taremi koji je sada u Olimpijakosu i dalje je glavna uzdanica, kapiten Alireza Jahanbaš je već veteran. Kako rekosmo ovo je tim koji je iskusan, tvrd, uigran, dobro drže formaciju, retko primaju golove, ali da bi prošli valjalo bi nekoga da pobede. Iranci su debitovali pre Islamske Revolucije 1978. na prvenstvima sveta. Od 1998. kada su igrali protiv Jugoslavije i pobedili svog najvećeg neprijatelja Ameriku propustili su samo Južnu Afriku. I nikada nisu prošli grupu iako su pobedili po jedan meč, i u Rusiji, i u Kataru. Iako su generalno slabiji nego na prošlim izdanjima mogu dalje.

Novi Zeland se vraća, treći put. Debitovali su 1982. kada su i prisvojili belu opremu kako bi se razlikovali od popularnih "Ol Bleksa" iz ragbija. Ali je ragbi bio i ostao mnogo popularniji od fudbala. Kris Vud je najpoznatiji igrač tima, uglavnom se svodi na duge lopte ka napadaču Foresta koji je verovatno i najbolje što imaju da ponude od početka devedesetih i legendarnog napadača Verdera "Kivija Rufera". Igrali su 2010. sećate se onog gola Vinstona Rejda Slovacima, prvog za ovu selekciju na Mundijalima. U Južnoj Africi su tri puta remiziral, ali su ispali u grupi jer je Slovačka tukla Italiju. Sada će teško opet izaći iz grupe. Zanimljivo, u novom formatu kvalifikacija Okeanija je dala direktnog predstavnika pa su se prošetali. "Kiviji" igraju sa slabim timovima sa Pacifika u finalu su tukli Novu Kaledoniju, pre toga spakovali sedam komada Fidžiju u Velingtonu u polufinalu.

PROGNOZA

Belgija je mnogo jača od ostalih, Egipat ili Iran, teško je reći, ono što je izvesno je da če duel ova dva tima u Sijetlu biti pravi katanac u trećem kolu i da će možda odlućivati. Novi Zeland deluje najslabije, ali nekome će otkinuti bod. Ovu grupu bi, ako izuzmemo mečeve Belgije verovatno trebalo da karakteriše mali broj golova u ostalim susretima. Jer, svi timovi igraju direktan fudbal, oslanjaju se na dupli blok, čekaju kontru i generalno su dosadni za gledanje…