Grupa I - Francuska na oprezu, ko će biti drugi?

Gotovo četvrt veka posle, opet su Francuska i Senegal u istoj grupi. Na neki način zajednička kolonijalna istorija, rivalitet koji Afrikanci osećaju prema "Petlovima", čine otvaranje grupe u Nju Džerziju 16. juna posebnim. Naravno da se sećanja vraćaju na prvi meč u Japanu i Koreji 2002. kada je Buba Diop šokirao svetskog prvaka. Francuska je tada završila takmičenje u grupi. Imali su još takvih blamova, onaj 2010. kada su igrači štrajkovali usred prvenstva protiv selektora Domeneka. Ali, bilo je i velikih dana, osvojena titula u Rusiji, finala koja su gubili od Italijana i Argentinaca, ono protiv Portugalaca u meču za pehar na EP kada su Gali bili domaćini. Svedok mnogih tih mečeva kao igrač i kao selektor je bio Didije Dešamp. On se posle 13 godina oprašta od klupe na ovom turniru, za očekivati je da ga nasledi Zidan.

Teško je naći manu Francuzima, ako pogledate tim, oni sigurno imaju najkvalitetnije igrače na svetu. Ne možemo da nabrojimo sve prednosti u odnosu na rivale. Dešamp je siguran u Mbapea napred, ali Dembele je zlatna lopta, u rupi, iza napadača, Olise igra životnu sezonu u Bajernu, Ekitike je rezerva, šta da kažete za Čerkija? Vratio je Dešamp u tim i Kantea koji podseća na selektora iz igračkih dana, jednostavno mu je potrebna ta defanzivna čvrstina. Francusku ne možete da nadigrate, možete da ih prevarite, slobodno tako možemo da kažemo. Svaka pozicija je pokrivena sa par vrhunskih igrača, sigurno da ovaj tim, makar po nama, ima najveću šansu da bude prvak sveta. Neće se neki složiti, ali Francuzi imaju bukvalno sve, iako to ne znači naravno da su apsolutni favoriti.

Sigurno neće moći da izbace iz glave ono što se dogodilo pre 24 godine. Senegalci su ozbiljan tim koji se prošetao kroz kvalifikacije. Ono što je Francuska za svet Senegal je za podsaharsku Afriku u ovom trenutku. Idealan spoj mladih i iskusnih igrača, i oni vrve od fudbalera koji su etablirani u Evropi. Selektor Pape Tiav je napravio defanzivnu mašinu, teško ih je savladati, u napadu se i dalje oslanjaju na Manea, ali tu je dosta igrača iz PL. 

EPA/JALAL MORCHIDI

Ismaila Sar, Ilman Ndaje, Niko Džekson koji je bio na pozajmici u Bajernu, pa Idrisa Gai, mladi Pape Sar iz Totenhema. Odbrana je okupljena oko Kulibalija, Mendija znate dok je branio u Čelsiju. "Lavovi Terange" mogu da menjaju formaciju, imaju dosta univerzalaca, napadači mogu da igraju na oba boka. Nije čudno što je ovaj tim osvojio prvenstvo Afrike (kasnije im je oduzeto) primivši tek par golova. Taktički su jači nego što biste pretpostavili kada su afričke selekcije u pitanju.

Nije baš da ih je žreb milovao, ali Norveška se vraća na američki kontinent posle 1994. godine kada nisu prošli grupu. To je ono čuveno društvo gde su svi imali po četiri boda i istu gol razliku. U toj lutriji zbog broja datih golova su Skandinavci ostali bez top 16. Samo ta ekipa koju zovu zlatnom (igrali su na SP u Francuskoj) je bila mučna za gledanje. Tuča, duel, nula kreativnosti, besomučno insistiranje na dugoj lopti, odahnuli smo tada kada su ispali. Deo tog tima je bio i sadašnji selektor Stale Solbaken koji je i kao trener forsirao takav pristup dok nije došao u posed strašnih igrača kakve Norveška nije imala u istoriji. Ne mislimo samo na Halanda, Norvežani imaju dva mozga u vidu Odegarda i malo potcenjenog Antonija Nuse iz Lajpciga. I nije napad samo "Terminator" Haland, mnogi učesnici Mundijala bi voleli da imaju na raspolaganju Serlota iz Atletika i Strand Larsena iz Palasa. Dakle Norveška ima solidan sastav i veliku zvezdu. Zanimljivo, neki od sinova zlatne generacije iz devedesetih Berge, Berg su zauzeli mesta očeva u nacionalnom timu. Teško je sada reći koliko Norveška može, boriće se sa talentovanijim Senegalom, ali način na koji su "otresli" Italijane u dva meča daje im pravo na optimizam. 

Iračani su i pored iznenađujuće pobede nad Bolivijom u meksičkom baražu ipak egzotika u grupi. Kada su poslednji put igrali činilo se da će Sadam Husein vladati večno, a tiraninov sin, Udaj je maltretirao sportiste protiv neuspeha. Ne znamo šta se dešavalo posle 1986. kada je tadašnji tim "Lavova iz Mesopotamije" izgubio sva tri meča u grupi. Nikada se više nisu plasirali, pa je sada samo učešće veliki uspeh. Imali su bukvalno i figurativno najduži put do završnog turnira. Naime, Iračani su morali busom do Jordana, pa onda dva presedanja do Meksika, na kraju se isplatilo. A kada se pomenu azijske kvalifikacije kroz tri grupe, kontinentalni baraž  i ovaj inter-konfederacijski plej of,  bila im je potrebna 21 utakmica da se plasiraju. O samom timu toliko da su čvrsti, 4-4-2, jaka defanziva, Australijanac Arnold ima dosta iskustva kao selektor, na klupi Ozija je bio u Kataru kada je njegov tim jedva izbacila Argentina. Arnold se uzda u defantivni blok koji čine par iskusnih igrača iz azijskih liga, golovi su ostavljeni Ajmenu Huseinu koji je među pet strelaca reprezentacije na večnoj listi. Selektor je inače predstavljao potpuni zaokret u odnosu na Španca Kasasa koji je u duhu svoje fudbalske škole probao da implementira ofanzivni fudbal. Arnold smatra da Irak ne može da se izloži opasnosti kontranapada, da moraju mnogo da rade na sredini i igraju na mali rezultat.

PROGNOZA

Francuska je daleko najbolja, možda se neće složiti, ali po nama bi  iznenađenje bilo da Norvežani završe ispred Senegala. Kandidati za drugo mesto igraju u drugom kolu u Džerziju, ono što bi moglo da ide na ruku Skandinavcima je da bi psihološki mogli da budu u boljem stanju ako na otvaranju savladaju Irak. Ko zna, ako Iračani izgube sve utakmice, a Francuska dobije sva tri meča, onda bi i gol razlika bila u igri. Svejedno, mi bismo se kladili da će Senegalci biti bolji od evropskog tima. Na kraju krajeva su iskusniji, za Norvešku je ovo prvo veliko takmičenje u veku.